Noćne more često nisu slučajne i mogu biti signal da telo i um upozoravaju na potrebu za promenama ili suočavanjem sa potisnutim emocijama
Psiholog Dragana Ćupurdija ističe da učestale noćne more mogu biti posledica psihičkih, emotivnih ili fizičkih problema, ali i lekova, stresa i traumatskih iskustava
Barem jednom u životu svako od nas se probudio usred noći, obliven hladnim znojem, dezorijentisan i sa vriskom koji je još uvek odjekivao u grudima. Taj osećaj straha i nemoći koji donose noćne more može biti toliko intenzivan da nam je potrebno vreme da shvatimo gde se nalazimo i da je sve bio "samo san". Međutim, stručnjaci upozoravaju da košmari nisu uvek slučajni – oni su često način na koji nas organizam opominje da usporimo, preispitamo svoje odluke ili se pozabavimo potisnutim emocijama. Dok povremeni susreti sa čudovištima ili neprijatnim situacijama u snu nisu razlog za brigu, učestale noćne more su jasan signal da nas podsvest na nešto ozbiljno upozorava.
Šta nam poručuje podsvest kroz košmarne slike
Psiholog Dragana Ćupurdija naglašava da noćne more, ukoliko se javljaju često, ne samo da remete dragoceni san, već mogu biti direktna posledica dubljih emotivnih, mentalnih, pa čak i fizičkih problema. One su, kako kaže, svojevrsni poziv na akciju.
- Ako je neko psihički labilan ili uzima antidepresive može veštački da izazove noćnu moru. Čak i lekovi za visoki pritisak mogu da izazovu košmare. Uzrok mogu biti i traumatična iskustva iz prošlosti, a najčešće košmare imaju ljudi koji su preživeli ratne strahote. To može biti i silovanje, gubitak bliske osobe, saobraćajna nesreća i drugo - kaže Dragana Ćupurdija.
Ona objašnjava da ove neprijatne slike pamtimo jer se najčešće dešavaju u ranim jutarnjim satima, u fazi sna neposredno pred buđenje, i služe nam kao podsetnik da se suočimo sa svojim strahovima.
- To je signal da se preispitamo da li su nas preokupirali strahovi ili smo u fazi teskobe. Noćna mora je zapravo poziv na akciju, da se zapitamo čega se bojimo i šta košmar govori o nama. Ali, kod nekih ljudi nastaju jer kasno jedu - ističe Ćupurdija i dodaje da kofein, alkohol, pa čak i horor filmovi mogu biti okidači.
Kako se izboriti sa noćnim užasima bez medikamenata
Savet psihologa je da, ukoliko košmari nisu učestali, osoba jednostavno porazgovara sa nekim o tome. Ključ je u redovnom snu i smanjenju stresa, ali i u izbegavanju lekova za spavanje koji mogu imati kontraefekat.
- Uzrok može biti isprekidan ili neredovan san. Uzrok treba tražiti u stresu, koji je vrsta uznemirenosti. Ako su košmari učestali i ometaju funkcionisanje treba početi terapiju. Kognitivna terapija može da bude uspešna u smanjenju noćnih mora. Jedan od saveta u toj terapiji je da dok smo budni zamišljamo kako lepo spavamo - poručuje Ćupurdija.
Ona napominje da je rešenje individualno – nekome će pomoći fizička aktivnost ili hobi poput heklanja, dok će drugome biti dovoljno da izbaci kasnu večeru ili kofein.
Medicinski aspekt: Kada telo signalizira bolest
Kako je ranije rečeno za "Blic" u Centru za promociju zdravlja u Subotici, noćne more sa medicinskog aspekta često uzrokuju loše životne navike, a prejedanje pred spavanje je na samom vrhu liste. Dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine, načelnica Centra, ističe da određene zdravstvene grupe moraju biti posebno oprezne.
- Osobe koje imaju kardiovaskularne probleme su sklone noćnim morama zbog poremećaja ritma srca i kada mozak ne dobija kontinuirano kiseonik. Preterano ispijanje kafe i alkohola je povezano sa košmarima - kaže dr Nada Kosić Bibić.
Ona dodaje da i hronični bolovi, kao i korišćenje uređaja koji emituju plavo svetlo u spavaćoj sobi, direktno narušavaju kvalitet odmora.
- Preventivno da bi smanjili uzroke ili da bi otkrili pravi uzrok treba se držati zdravih stilova života. Važno je osam sati raditi, osam sati imati razne aktivnosti i osam sati spavati da bi znali da se nosimo sa stresom. I redovna fizička aktivnost utiče na dobar san - naglašava dr Nada Kosić Bibić.
Skriveni uzroci u organizmu i fiziologiji spavanja
Stručnjaci poručuju da su poremećaji sna zapravo poremećaji nagona za spavanje, a noćne more se mogu javljati tokom celog života, iako su najčešće u detinjstvu. Kod odraslih su ređe, ali procenjuje se da oko jedan odsto ljudi ima ovakve probleme barem jednom nedeljno.
Postoje brojni fiziološki razlozi koji mogu pretvoriti san u košmar:
- neudoban ili neprirodan položaj tela tokom spavanja
- povišena telesna temperatura
- akutni bol
- migrenskim glavoboljama koje se javljaju noću često prethode noćne more
- uzrok može ležati i u endokrinom sistemu, naročito kod hiperfunkcije štitaste žlezde, kao i u različitim stanjima anksioznosti i produženog stresa koji su usko povezani sa poremećajima sna
