Hidrološki modeli ne pokazuju značajno poboljšanje u avgustu, pa se očekuje dalji pad vodostaja, posebno od Bezdana do Bogojeva.
Niski nivo vode ometa rečni saobraćaj i proizvodnju električne energije, dok su ekosistemi ugroženi zbog manjka kiseonika i visokih temperatura vode.
Sušni i topli talas koji traje širom Srbije doveo je do rekordno niskih vodostaja na najvećim rekama. Na Dunavu se pojavljuje sve više sprudova, dok je količina vode u koritu na istorijskom minimumu, što ugrožava plovidbu, proizvodnju električne energije i rečne ekosisteme. Dejan Vladiković, hidrolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda, kaže da su ovogodišnji niski vodostaji stigli znatno ranije nego što je uobičajeno.
- Najniži vodostaji obično se beleže krajem avgusta, a ove godine ekstremno niski nivoi zabeleženi su već krajem jula. Razlog su višemesečni deficit padavina i veoma male zalihe vode u snežnom pokrivaču tokom zime - navodi Vladiković.
Kako kaže, RHMZ je još pre mesec dana izdao upozorenje na niske plovidbene nivoe, a na potezu Dunava od Bezdana do Bogojeva već su zabeleženi istorijski minimumi u poslednjih 50 godina merenja.
Pad vodostaja se nastavlja
Hidrološki modeli ne ukazuju na značajnije poboljšanje tokom avgusta.
- Očekujemo tek sporadične padavine, koje neće biti dovoljne za oporavak vodostaja. U narednih desetak dana na delu Dunava od Bezdana do Bogojeva moguć je dodatni pad od deset do 15 centimetara, što će dodatno otežati situaciju - naveo je Vladiković.
Uzrok niskih vodostaja nije samo suša u Srbiji, već nedostatak padavina u gotovo čitavom slivu Dunava.
- Izrazita suša traje od maja u južnoj Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj, Češkoj i posebno Mađarskoj. U Srbiji je južno od Save i Dunava bilo nešto više padavina, ali one nisu bile dovoljne da poprave stanje - objasnio je Vladiković.
Dodao je da je dodatni problem to što je od februara količina vode u snežnom pokrivaču bila ispod višegodišnjeg proseka.
Ozbiljne posledice za plovidbu
Niski vodostaji već stvaraju velike probleme u rečnom saobraćaju. Turistički kruzeri gotovo da više ne saobraćaju uzvodnim delom Dunava, dok teretni transport funkcioniše otežano.
- Velike barže više ne mogu da plove punim kapacitetom, pa se teret pretovara u manje barže sa plićim gazom - rekao je Vladiković.
Ugrožen i biljni i životinjski svet
Osim privrede, ugrožen je i ekološki status reka.
- Niski protoci znače manje rastvorenog kiseonika u vodi. Zbog visokih temperatura voda se dodatno zagreva, što može ozbiljno ugroziti riblji fond i druge organizme u rekama - upozorio je Vladiković.
Za značajniji oporavak vodostaja, prema procenama hidrologa, bilo bi potrebno više epizoda obilnih padavina, sa ukupno najmanje 100 do 150 milimetara kiše raspoređenih širom centralne Evrope.
- Takav scenario ne očekujemo tokom avgusta. Dugoročni modeli pokazuju da bi određeno poboljšanje moglo da usledi tek u septembru - rekao je Vladiković.
Klimatske promene donose sve češće ekstreme
Govoreći o dugoročnim trendovima, Vladiković je ocenio da klimatske promene dovode do sve učestalijih hidroloških ekstrema.
- Stručna javnost godinama upozorava da će se ovakve pojave sve češće smenjivati, od naglih i razarajućih poplava do ekstremno niskih vodostaja. Zbog toga je neophodno prilagođavanje klimatskim promenama i podizanje svesti o njihovim posledicama - zaključio je Vladiković.
