U Srbiji lekari se suočavaju sa sve većim brojem pacijenata koji dolaze sa AI generisanim dijagnozama i preporukama.
Stručnjaci upozoravaju da AI ne može zameniti iskustvo i stručnost lekara, te da direktan razgovor sa medicinskim osobljem ostaje nezamenljiv.
Nekada su se u čekaonicama razmenjivali recepti za prirodne čajeve i bakine obloge. Zatim su pacijenti u ordinacije ulazili sa odštampanim stranicama sa Vikipedije. Danas, u eri veštačke inteligencije, zdravstveni radnici u Srbiji i svetu suočavaju se sa novim izazovom – pacijentima koji na pregled dolaze opremljeni "dijagnozama" i preporukama koje im je generisala AI.
O tome koliko je ovaj fenomen uzeo maha najbolje svedoči fotografija oglasne table i natpisa zakačenog na njoj, koja je navodno nastala u jednoj domaćoj zdravstvenoj ustanovi, a koja se nedavno proširila društvenim mrežama. Na belom papiru stoji jasna, podebljana poruka:
"Preporuka ChatGPT ili drugih oblika veštačke inteligencije nije i ne može biti razlog dolaska na pregled. Komuniciranje sa lekarom o navodima ChatGPT takođe nije primereno."
Dok se korisnici interneta šale da je i samo obaveštenje možda sastavio neki AI model, reakcija lekara je i te kako stvarna. Ona odražava duboku frustraciju zdravstvenog sistema zbog sve izraženijeg trenda samodijagnostikovanja.
"Pohvalite ChatGPT"
Jedna diplomirana farmaceutkinja takođe se javno oglasila na društvenoj mreži LinkedIn, objašnjavajući situaciju koju je doživela kada je jedna devojka došla da kupi suplemente.
Kako je navela, devojka je delovala informisano i znala je tačno šta želi, a kada je pohvalila zbog toga dobila je odgovor: "Pohvalite ChatGPT". U nastavku je opisala razočarenje zbog takvog odgovora, sugerišući da je razgovor sa stručnjacima i dalje neophodan i da ga ne može zameniti nikakva veštačka inteligencija.
Svi oblici "Gugl medicine"
Iako deluje kao moderan problem podstaknut ekspanzijom četbotova, ova pojava je zapravo samo nastavak dugogodišnjeg sukoba između struke i interneta.
"Ne mešajte vašu pretragu sa mojom diplomom"
Još pre desetak godina, sa naglim porastom korišćenja pretraživača, širom sveta su postale popularne šolje i natpisi na vratima ordinacija sa porukom: "Molim vas da svoju Google pretragu ne mešate sa mojom medicinskom diplomom". Bilo da je reč o primarnoj medicini ili specijalističkim ordinacijama, lekari su pokušavali da nađe način da se zaštite od talasa dezinformacija.
Cenovnik za "Gugl pacijente"
U pojedinim privatnim klimikama u SAD i Velikoj Britaniji, lekari su otišli korak dalje, kačeći humoristične cenovnike na samom ulazu:
- Običan pregled: 50 dolara
- Pregled ako ste sami postavili dijagnozu: 100 dolara
- Pregled ako ste dijagnozu našli na Guglu: 200 dolara
- Pregled ako pokušavate da ubedite lekara da je Gugl u pravu: 500 dolara
Sajberhondrija i TikTok dijagnoze: Kad običan simptom postane retka bolest
Lekari upozoravaju da pretraživanje simptoma (a naročito ubacivanje laboratorijskih nalaza u AI modele koji su skloni takozvanim "halucinacijama" i izmišljanju činjenica) često vodi u stanja ekstremne anksioznosti. Ovaj medicinski priznat fenomen naziva se sajberhondrija.
Pored ChatGPT-a i pretraživača, ogromnu ulogu u ovom trendu igra i TikTok. Sve je veći broj mladih koji lekarima ili psihijatrima dolaze tvrdeći da imaju poremećaj pažnje (ADHD), autizam ili anksioznost, samo zato što su se prepoznali u video-snimku nekog kreatora.
Istraživanje objavljeno na Harvardu posvećeno dezinformacijama na TikToku pokazalo je da je više od polovine analiziranih snimaka o ADHD-u sadržalo netačne, nepotpune ili obmanjujuće informacije, gde su se uobičajena svakodnevna ljudska stanja prezentovala kao ozbiljne dijagnoze.
Zbog čega je "razgovor sa AI" problem u ordinaciji
Zdravstveni radnici ističu nekoliko ključnih razloga zašto je oslanjanje na AI opasno:
- Iskrivljena slika o simptomima: AI reaguje na ključne reči. Ako unesete "glavobolja i mučnina", algoritam će među mogućnostima navesti i bezopasnu virozu, ali i tumore ili retka stanja, što kod pacijenta stvara nepotrebnu paniku.
- Gubitak dragocenog vremena: U lokalnim domovima zdravlja, gde je vreme predviđeno za pregled ograničeno na svega desetak minuta, lekar mora da potroši pola tog vremena ubeđujući pacijenta zašto dijagnoza koju mu je dao algoritam nije tačna.
- Gubitak poverenja: Kada pacijent dođe sa ubeđenjem da je algoritam nepogrešiv, svako odstupanje terapije koju prepiše doktor izaziva sumnju i otpor.
Dakle, veštačka inteligencija i internet mogu poslužiti kao dobar izvor opštih edukativnih informacija, pa čak i za bolju pripremu pitanja pre odlaska na pregled. Međutim, dok god algoritmi ne budu mogli da poslušaju pluća stetoskopom, palpiraju stomak ili protumače širu kliničku sliku na osnovu višegodišnjeg iskustva – dr ChatGPT će morati da ostane izvan ordinacije.
