Vozila sa manjim motorima više osećaju pad performansi pri upotrebi klime u odnosu na vozila sa snažnijim motorima
Stručnjaci preporučuju da se, nakon početnog hlađenja, ventilator prebaci na nižu brzinu i idealna temperatura u vozilu drži između 22 i 24 stepena
Istraživanja su pokazala da vozila troše više goriva kada klima radi punim kapacitetom, a najbolji odnos udobnosti i potrošnje postiže se kada je temperatura u vozilu između 22 i 24 stepena.
Klima-uređaj je tokom letnjih meseci gotovo neizostavan u automobilu, ali njegova upotreba povećava potrošnju goriva. Koliko će ona porasti zavisi od spoljne temperature, veličine vozila, vrste kompresora i načina korišćenja klima-uređaja.
Automobil koji je satima bio parkiran na suncu zahtevaće znatno više energije za hlađenje putničke kabine, zbog čega će u početku porasti i potrošnja goriva.
Koliko goriva troši klima?
Prema analizi nemačkog auto-kluba ADAC, klima-uređaj tokom početnog hlađenja veoma zagrejane unutrašnjosti može povećati trenutnu potrošnju za 2,5 do 4 litra na 100 kilometara.
Međutim, to važi samo za početnu fazu, kada kompresor radi pod najvećim opterećenjem. Kada se temperatura u kabini stabilizuje, dodatna potrošnja značajno se smanjuje:
- u gradskoj vožnji iznosi oko 1 do 2 litra na 100 kilometara;
- na otvorenom putu između 0,2 i 0,7 litara na 100 kilometara.
Slične rezultate pokazala su i istraživanja organizacije SAE International.
U istraživanju je utvrđeno da vozila troše više goriva kada klima radi punim kapacitetom. Međutim, povećanje potrošnje zavisi od efikasnosti motora, vrsti kompresora i odnosu snage potrebne za rad klime u odnosu na ukupnu snagu motora.
Stručnjaci ističu da će vozači automobila s manjim motorima češće osetiti pad performansi pri uključivanju klime nego oni u snažnijim vozilima. Klima-uređaj je jedan od najvećih pomoćnih potrošača energije u automobilu i odgovoran je za više od pet posto ukupne godišnje potrošnje goriva kod putničkih vozila.
Koja je brzina ventilatora najbolja?
Pre uključivanja klime preporučuje se da se prozori otvore na pola minuta do minut kako bi iz automobila izašao vreo vazduh.
Ako je auto jako zagrejan, ventilator se može nakratko uključiti na najveću brzinu. Kada se najveći deo toplog vazduha izbaci iz kabine, prozore treba zatvoriti i uključiti recirkulaciju vazduha.
Kod vozila sa ručnim klima-uređajem maksimalna brzina ventilatora korisna je samo na početku hlađenja. Kada temperatura postane prijatna, preporučuje se prebacivanje ventilatora na prvu ili drugu brzinu.
Naime, stalni rad ventilatora na maksimumu ne hladi kabinu brže. Vazduh tada prebrzo prolazi kroz isparivač i ne stiže dovoljno da se ohladi, pa iz ventilacionih otvora može izlaziti topliji vazduh nego pri nižim podešavanjima.
Kod vozila sa automatskom klimom najbolje je ostaviti sistem u režimu rada „Auto“, jer on sam prilagođava rad kompresora, brzinu ventilatora i raspodelu vazduha kako bi postigao optimalan odnos između udobnosti i potrošnje.
Idealna temperatura
Stručnjaci iz ADAC-a preporučuju da klima ne bude podešena na najnižu moguću temperaturu, poput 16 stepeni Celzijusa. Najbolji odnos udobnosti i potrošnje postiže se kada je temperatura u vozilu između 22 i 24 stepena.
Što je razlika između spoljne i unutrašnje temperature veća, kompresor mora duže da radi pod velikim opterećenjem, što povećava potrošnju goriva.
Savetuje se i da hladan vazduh ne bude usmeren direktno ka licu ili grudima, jer može izazvati iritaciju očiju i disajnih puteva. Osim toga, nagli izlazak iz snažno rashlađenog automobila na visoke spoljne temperature predstavlja dodatno opterećenje za organizam.
(Nova)
