Dostavljači hrane u Rimu protestuju protiv uslova rada tokom ekstremnih vrućina, jer moraju da biraju između zdravlja i zarade
Zarada za ceo radni dan često je veoma niska, a dostavljači sami snose troškove goriva i rizik rada na ulici
Na ekranu telefona stajao je zeleni iznos: 13,80 evra, odnosno oko 1.620 dinara. Toliko je dostavljač hrane u Rimu zaradio od deset sati ujutru do večeri, vozeći kroz grad tokom jednog od najtoplijih dana ovog leta.
Njegova smena tada još nije bila završena. Planirao je da nastavi do ponoći, možda i duže. Zaustavljanje bi značilo manje isporuka, manju zaradu i slabiju poziciju u sistemu kojim upravlja algoritam.
Dok se temperatura u Rimu približava 40. podeoku, dostavljači Glova i Deliverooa obustavili su u petak rad. Njihova poruka je jednostavna: ne žele više da biraju između zdravlja i novca potrebnog za život.
Od jutra na ulici, a na računu samo 1.620 dinara
Dostavljač, čije je ime italijanski portal Fanpage.it objavio samo kao inicijal A, poreklom je iz Pakistana i već dve godine živi u Rimu.
Novinarima je, čekajući porudžbinu ispred Mekdonaldsa u naselju Torpinjatara, pokazao telefon sa iznosom koji je zaradio.
„Počeo sam u deset, a pogledaj koliko sam zaradio“, rekao je dostavljač.
Na skuteru provodi gotovo čitav dan, noseći prepoznatljivu žutu Glovo torbu. Gorivo plaća sam, dok visoke temperature, saobraćaj i opasnost od nezgode ostaju njegov rizik.
Uprkos tome, prekid rada za njega nije stvaran izbor. Dostavljači zarađuju po izvršenoj isporuci, pa svaki sat proveden van aplikacije znači manje novca. Upravo je to suština sistema protiv kojeg danas protestuju: što duže ostaju na ulici i što više voze, veća je mogućnost da će nešto zaraditi.
Štrajk pod sloganom „Too hot to deliver“, odnosno „Previše je vruće za dostavu“, počeo je u 9.30 na Trgu Re di Roma. Organizovao ga je sindikat NIdiL, deo centrale CGIL koji okuplja radnike sa nestandardnim ugovorima, samozaposlene i druge zaposlene bez pune radnopravne zaštite.
Rad je zabranjen tokom najveće vrućine, ali tada nema ni zarade
Regija Lacio, kojoj pripada Rim, još u maju je donela uredbu koja zabranjuje određene poslove na otvorenom između 12.30 i 16 časova u danima kada je rizik od izlaganja suncu označen kao visok.
Zabrana obuhvata poljoprivredu, građevinarstvo, rad u kamenolomima, pojedine logističke poslove, ali i dostavljanje robe biciklima, skuterima i drugim vozilima na dva točka. Uredba će važiti do 15. septembra, a cilj joj je sprečavanje toplotnog udara i drugih posledica dugotrajnog izlaganja visokim temperaturama. Regija Lacio propisala je da se zabrana primenjuje kada specijalizovana mapa rizika pokaže visok stepen opasnosti za radnike izložene suncu.
Za dostavljače, međutim, zabrana rada otvara novi problem: u satima tokom kojih moraju da se sklone sa ulice najčešće nemaju pravo na naknadu.
Sindikat tvrdi da se radnici zbog toga vraćaju isporukama uprkos upozorenjima. Ako se isključe iz aplikacije, ne gube samo porudžbine tog dana već, prema tvrdnjama organizatora štrajka, rizikuju i lošiji položaj u algoritamskom sistemu za raspodelu budućih dostava.
Tako mera koja bi trebalo da zaštiti njihovo zdravlje može direktno da im umanji prihode.
Algoritam je postao nevidljivi šef dostavljača
Drugi dostavljač sa kojim je razgovarao Fanpage.it, mladić iz Bangladeša, kaže da mu se posao dopada, ali da su zarade male i da je do podrške kompanije teško doći.
Kancelarija u koju su dostavljači ranije mogli da odu više ne radi, pa se problemi sa isplatama, blokiranjem naloga i porudžbinama rešavaju preko telefona. Njegov opis sistema svodi se na pet reči: „Mnogo problema, a malo novca.“
Čak ni čekanje neposredno ispred restorana ne garantuje da će dobiti sledeću porudžbinu. O tome odlučuje platforma, uzimajući u obzir lokaciju dostavljača, ocene korisnika, prethodne rezultate i druge kriterijume koji radnicima nisu u potpunosti poznati.
Dostavljači zato formalno rade samostalno, ali aplikacija određuje ko dobija posao, prati njihovu lokaciju i meri brzinu kojom izvršavaju porudžbine.
Takav model rada već je predmet istrage u Italiji. Tužilaštvo u Milanu stavilo je u februaru kompaniju Foodinho, italijansku podružnicu Glova, pod sudski nadzor zbog sumnje na eksploataciju radnika.
Prema dokumentima u koje je Rojters imao uvid, pojedini dostavljači dobijali su oko 2,50 evra po isporuci, dok su njihove zarade u nekim slučajevima bile više od 75 odsto ispod italijanskog praga siromaštva. Istraga obuhvata sumnju da su ljudi predstavljani kao samozaposleni, iako je način njihovog rada u velikoj meri određivala platforma.
Glovo je najavio punu saradnju sa nadležnim organima i tvrdi da su naknade dostavljačima usklađene sa zakonskim pravilima. Sudija u Milanu naknadno je naložio da se reguliše radni status do 40.000 dostavljača angažovanih preko italijanske podružnice kompanije.
Dostavljači traže platu i kada zbog vrućine moraju da stanu
Sindikati su 16. jula razgovarali sa predstavnicima italijanskog Ministarstva rada o položaju dostavljača tokom ekstremnih vrućina, ali sastanak nije doneo konkretno rešenje.
NIdiL CGIL predložio je da platforme finansiraju poseban fond iz kojeg bi se dostavljačima isplaćivala naknada tokom prinudne obustave rada. Time bi mogli da poštuju zabranu izlaska na ulicu, a da ne ostanu bez prihoda.
Sindikat je nakon sastanka saopštio da dostavljači, kao formalno samozaposleni radnici, uglavnom nemaju pristup mehanizmima zaštite koji postoje za zaposlene. Među njihovim zahtevima su pravo na bolovanje i odmor, zaštita u slučaju nezgode i priznavanje radnog odnosa za ljude čiji posao u praksi kontroliše platforma.
Današnji štrajk zato nije samo protest zbog jednog toplotnog talasa. To je pobuna protiv sistema u kojem je poslodavac postao aplikacija, kolege se međusobno takmiče za svaku porudžbinu, a pauza zbog zdravlja može da bude kažnjena manjom zaradom.
Dok Rim ulazi u najtopliji deo dana, dostavljači imaju dva izbora: da ostanu na ulici i rizikuju zdravlje ili da se zaustave i ostanu bez novca. Za platformu je pauza samo prekid usluge. Za čoveka na skuteru ona može da znači da tog dana neće imati od čega da živi.
