Direktor Instituta "Vinča" Slavko Dimović naglašava da nema opasnosti za stanovništvo, ali da je situacija ekonomski štetna, posebno za Mađarsku
Stručnjaci preporučuju prelazak na zatvorene sisteme hlađenja i izgradnju rashladnih tornjeva radi efikasnije i sigurnije upotrebe vode
Nizak vodostaj Dunava doveo je do problema u radu nuklearnih elektrana u Rumuniji i Mađarskoj, jer nema dovoljno vode za hlađenje reaktora. Rumunija je zbog toga obustavila rad oba reaktora, dok je Mađarska privremeno isključila jedan. Nije isključeno da će biti neophodno gašenje i drugog reaktora u nuklearnoj elektrani "Pakš". izjavio je za RTS da nema mesta strahu i panici, ali da ova situacija pokazuje potrebu za prelaskom na zatvorene sisteme rashlađivanja.
Slavko Dimović, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da gašenje reaktora predstavlja složen inženjerski postupak koji se sprovodi po strogim procedurama, te da sa stanovišta nuklearne sigurnosti i bezbednosti nema posledica po stanovništvo, ali da postoje tri problema, piše RTS.
"Jedan je vezan za ksenonski gas, koji stručnjaci nazivaju nuklearnim otrovom, jer može da izazove probleme kakve smo imali u Černobilju. Ponovno pokretanje reaktora traje od dva do sedam dana. Ako se to uradi naglo, može doći do termičkog naprezanja, stvaranja mikronaprslina u strukturi čelične posude, kao i do pojave vazdušnih čepova ili vodenih udara", naveo je Dimović.
Ekonomske posledice po Mađarsku
Dimović ističe da se u slučaju Rumunije i Mađarske sada čeka porast vodostaja Dunava, a da je jedina posledica ekonomska, posebno za Budimpeštu, koja ima veliki udeo nuklearne energije u svom energetskom miksu.
"Kada je reč o nuklearnoj bezbednosti i sigurnosti, možemo da budemo apsolutno mirni. Procedure su vrlo stroge i precizne. Mađari i Rumuni imaju veliko znanje u oblasti nuklearne energije, koje baštine još iz sovjetskog perioda“, objasnio je Dimović.
Govoreći o tome šta u praksi znači gašenje reaktora, Dimović je naveo da se u svetu sve više napuštaju otvoreni sistemi rashlađivanja, u kojima su potrebne velike količine vode – od 100 do 150 kubnih metara u sekundi za hlađenje tercijarnog kruga.
"Ide se ka izgradnji takozvanih rashladnih tornjeva, koji smanjuju potrošnju vode za hlađenje nuklearnih elektrana na dva do tri odsto. Zbog toga se sve više pomera izgradnja nuklearki sa kontinentalnih reka ka obalama mora i okeana. Postoji i koncept korišćenja ventilatora za hlađenje, ali to može imati druge probleme, poput veće potrošnje električne energije", ukazao je Dimović.
Nova tehnologija reaktora i važni faktori
Dimović je dodao i da postoje i reaktori četvrte generacije, koji su u fazi završnih ispitivanja za komercijalnu upotrebu, a kod kojih se umesto vode koriste rastopljene soli, tečni metali ili gasovi pod pritiskom. Prema njegovim rečima, ta tehnologija bi mogla da bude primenjena u narednih desetak godina.
"Jedino je moguće ulaganje u nuklearnu energiju, jer i kod termoelektrana koristite vodu, ako govorimo o uticaju na hidropotencijal. Kada govorimo o alternativnim izvorima, Bugarska, na primer, može da nadomesti deo proizvodnje iz obnovljivih izvora jer ima dobar sistem akumulacije električne energije preko baterijskih sistema", rekao je Dimović.
Ukazao je i da će u izboru moguće lokacije za nuklearnu elektranu u Srbiji biti važni brojni faktori – geomorfologija tla, klimatski uslovi, količina padavina, blizina i udaljenost reka, ali i izbor tehnologije i tipa reaktora.
"Neophodno je, kao i kod izgradnje Pakša 2, imati zatvoren sistem hlađenja, odnosno rashladne tornjeve, gde će biti potrebno dva do tri odsto vode koja se sada koristi u otvorenim rashladnim sistemima. Srbija može da očekuje nuklearnu elektranu 2040. godine", zaključio je direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Slavko Dimović.
(Izvor: RTS)
