Demonstranti traže ostavku premijera i ukidanje četiri zakonska akta koja navodno omogućavaju nekontrolisane investicije
Protesti su izazvali domino efekat u više albanskih gradova
Ono što je počelo kao protest protiv luksuznog odmarališta na albanskom ostrvu Sazan preraslo je u masovne demonstracije protiv vlasti u Albaniji, a pozivi na ostavku upućeni premijeru Ediju Rami sve su glasniji.
Tzv. Flamingo revolucija izbila je zbog projekta Džareda Kušnera i Ivanke Tramp vrednog četiri milijarde dolara, koji uključuje hotele, apartmane, marinu i druge objekte na ostrvu i u blizini prirodnog rezervata poznatog po flamingosima, koji su postali su simbol otpora protiv, kako tvrde demonstranti, privatizacije obale i prirode. Lokalna borba protiv "otimačine zemlje" prerasla je u, kako se navodi, široko rasprostranjen bes zbog moguće štete po zaštićeni priobalni ekosistem, a kulminiralo zahtevima za ostavku vlade. Demonstranti su poručili da neće odustati dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.
Plan o odmaralištu postao je žarište masovnog ustanka u zemlji, piše Wired.com. Besni demonstranti izašli su na ulice Tirane noseći transparente sa porukom: "Albanija nije Gučijeva torba na rasprodaji".
Sukobi kod ograde gradilišta
Protivljenje planovima o odmaralištu počelo je kad su se pojavile informacije o planiranoj gradnji u oblasti Zverneca, severoistočno od Valone i oko 14,5 kilometara od Sazana, povezanoj sa Kušnerovom kompanijom "Afiniti partners". Plan za ostrvo Sazan već je bio poznat javnosti, ali projekat u Zvernecu izazvao je sasvim drugačiju reakciju zbog ekosistema Vjosa-Narta, jednog od poslednjih divljih priobalnih područja u Evropi.
Vest se brzo proširila među oko 150 lokalnih stanovnika, a ograda podignuta oko gradilišta postala je neposredni povod za sukob. Meštani i ekološki aktivisti pokušali su da je uklone, što je dovelo do sukoba sa privatnim obezbeđenjem. Snimak incidenta je brzo postao viralan, a pažnja nacije usmerila se na sporni projekat.
Protesti su se ubrzo proširili iz Valone u Tiranu. U roku od nekoliko dana organizovani su i protesti solidarnosti među albanskom dijasporom u Nemačkoj, Britaniji, Švajcarskoj i Grčkoj.
Demonstranti sada traže ostavku premijera Edija Rame i ukidanje četiri zakonska akta za koje tvrde da omogućavaju nekontrolisane investicije:
- Takozvani Planinski paket"
- Zakon o strateškim investicijama
- Izmene Zakona o zaštićenim područjima
- Izmene Zakona o kulturnom nasleđu
- Protestujemo zbog zaštite i očuvanja životne sredine, koja je privatizovana i predata oligarskim interesima. To je koncentrisalo bogatstvo zemlje u rukama male grupe - rekla je aktivistkinja Entenela Ndrevatj za Wired.com.
Nepovratne posledice po ostrvo
Biolog za divlje životinje Melitjan Nezaj tvrdi da bi ekološke posledice po ostrvo mogle da budu nepovratne.
- Tri tipa staništa već su pogođena, a dalja gradnja bi transformisala mnoga druga. Pogođene su hiljade vrsta, uključujući ugroženu floru i faunu. Vodene ptice su posebno ranjive - rekao je on.
Bez objave važnih dokumenata
Pored ekoloških zabrinutosti, projekat Sazan od početka prati upadljiv nedostatak transparentnosti. Iako se predstavlja kao jedna od najvećih turističkih investicija u istoriji Albanije, ključni dokumenti - uključujući kompletan investicioni sporazum i procenu uticaja na životnu sredinu - nisu objavljeni, dok su zvanične informacije nepotpune i često kontradiktorne.
Poslednjih dana je albansko Specijalno tužilaštvo za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK) najavilo istrage o više investicija u Tirani i duž obale. Izdati su nalozi za hapšenje 20 biznismena zbog trgovine drogom i pranja novca, uključujući i jednog koji je ranije posedovao zemljište na području na kojem bi trebalo da se razvija projekt odmarališta Kušnerove investicione firme "Afiniti partners".
Šta je rekao Rama
Vlada brani strategiju razvoja tvrdeći da je ona ključna za transformaciju Albanije u luksuznu mediteransku turističku destinaciju. Rama tvrdi da su Kušnerove investicije potpuno zakonite i da ne postoji nikakva veza sa tekućom istragom protiv prethodnog vlasnika zemljišta.
- Najvažnije je da investitori nisu kriminalci i da nisu umešani u pranje novca. To su veliki investitori. Ovo je istorijska prilika za Albaniju - rekao je Rama.
Dok demonstranti tvrde da se bore za demokratiju, Rama insistira da je ovaj pokret deo hibridnog rata, piše "Dojče vele" (DW). On odbacuje ideju da se nemiri mogu objasniti isključivo unutrašnjim političkim nezadovoljstvom i, umesto toga, tvrdi da se protesti odvijaju u okviru "hibridnog rata", vođenog spoljnim uticajima i digitalnom manipulacijom.
Domino efekat
Protesti su izazvali domino efekat u više albanskih gradova. Inspirisani rušenjem ograde u Zvernecu, građani su počeli da uklanjaju barijere koje, po njihovom mišljenju, simbolizuju zloupotrebu moći i privatizaciju javnog prostora. Slične akcije dogodile su se u Rjolu i Libraždu, a najskorije u zalivu Kakome na albanskoj rivijeri. Skoro dve decenije pristup tom zalivu bio je ograničen zbog dugotrajnih imovinskih sporova, što je javnosti onemogućavalo slobodan pristup jednom od najlepših priobalnih područja u zemlji.
"Najveći pokret još od pada komunizma"
Dok Rama brani predložene projekte, demonstranti nisu ubeđeni.
Demonstranti se već nedeljama okuplja na ulicama Albanije, a snimci protesta obilaze svet. Svakog dana u 19 sati demonstranti se vraćaju na isti trg u Tirani sa istim simbolima i zahtevima. Prema DW, više od tri nedelje neprekidnih svakodnevnih demonstracija pretvorilo je "revoluciju flamingosa" u najveći građanski protestni pokret u Albaniji još od pada komunizma.
