Turistička sezona i lokalna ekonomija su na izdisaju: festivali i događaji se otkazuju, restorani su prazni
Ukrajinske napade analitičari vide kao strateški pokušaj da se pojača pregovaračka moć u eventualnim mirovnim razgovorima
Kada su ukrajinske snage dronovima i raketama tokom proleća i leta sve češće gađale okupirani Krim, najpre su ruski turisti počeli da otkazuju rezervacije u malom pansionu u Jevpatoriji na obali Crnog mora. Zatim je došlo do nestašice goriva, pa je postalo sve teže nabaviti hranu i ostale potrepštine za posao. Sada su česta i višesatna isključenja struje i vode, upravo u vreme kada počinju letnje vrućine.
- Govorili su nam da je Krim bezbedan punih 12 godina. A onda smo za samo mesec dana vraćeni u kameno doba - nema struje, nema vode, nema goriva - rekla je Marina, vlasnica pansiona u Jevpatoriji, misleći na obećanja ruskih vlasti otkako je Rusija preuzela kontrolu nad Krimom 2014. godine.
Od početka ove godine Kijev je pokrenuo najintenzivniju i najdugotrajniju vazdušnu kampanju protiv Krima od početka rata u Ukrajini, gađajući i samo poluostrvo i kopnene i pomorske saobraćajne veze koje ga povezuju sa Rusijom. Stanovnici se suočavaju sa najvećim poremećajem svakodnevnog života još od ruskog pripajanja Krima.
Krim je bio prva teritorija pod ruskom kontrolom koja se suočila sa ozbiljnom nestašicom goriva, a taj problem se kasnije proširio i na delove Rusije. Vlasti koje je postavila Moskva prošlog meseca proglasile su vanredno stanje i privremeno zabranile prodaju goriva privatnim građanima kako bi sačuvale zalihe za vojsku i hitne službe.
Danima bez struje i vode
Međutim, kako su ukrajinski dronovi sve češće gađali energetsku infrastrukturu, kriza je brzo prerasla problem sa gorivom. Prema analizi britanskog lista "Gardijan", više od 70 odsto od oko 2,5 miliona stanovnika Krima ostalo je bez struje u nekom trenutku, dok su mnogi danima uzastopno bili i bez električne energije i bez tekuće vode.
Razgovori sa više od 10 stanovnika širom Krima ukazuju na sve intenzivniji osećaj da su prepušteni sami sebi i rastuće nezadovoljstvo lokalnim vlastima koje podržava Moskva, ali razočaranje u sam Kremlj, dok Ukrajina pokušava da poluostrvo praktično odseče od ostatka Rusije.
Festivali, letnji kampovi i događaji na plažama, koji su godinama obeležavali turističku sezonu, otkazani su. Umesto toga, svakodnevica su dugi redovi za gorivo i potraga za mestom gde može da se istušira ili napuni mobilni telefon.
- Mi više ne živimo, već samo preživljavamo - rekao je jedan od stanovnika.
Turizam na izdisaju
Aleksej, rođeni Krimljanin koji je podržao rusku aneksiju Krima 2014, kaže da mu je restoran ovog leta gotovo prazan jer su turisti prestali da dolaze, dok su nestašice i poremećaji u snabdevanju otežali nabavku svežih namirnica van poluostrva.
- Vlasti su stalno tvrdile da je Krim spreman za sve. Ispostavilo se da nisu bile spremne za najgori scenario. Ljudi sada traže gorivo kao da su u "Igrama gladi" - dodao je on.
Aleksej je, kao i ostali ljudi koji su razgovarali sa novinarima "Gardijana", zamolio da mu prezime ne bude objavljeno iz bezbednosnih razloga. Krim važi za jednu od teritorija sa najjačim i najrepresivnijim ruskim bezbednosnim aparatom, zbog čega se mnogi plaše da javno iznose svoje mišljenje.
Telegram grupe postale vodiči za snalaženje
Ipak, komentari ispod objava zvaničnika na društvenim mrežama puni su molbi građana koji tvrde da ne mogu da stupe u kontakt sa rodbinom, kupe hranu ili izdrže dugotrajne nestanke struje.
"Belogorsk je bez struje više od 70 sati, a mi i dalje dobijamo samo obećanja", stoji u jednom od brojnih komentara upućenih Sergeju Aksjonovu, šefu Krima kojeg je postavila Rusija.
Telegram grupe pretvorile su se u svojevrsne vodiče za snalaženje:
- stanovnici razmenjuju informacije gde je stiglo gorivo
- podešavaju alarme za trenutak kada se puštaju vaučeri za kupovinu
- dele mape najkraćih redova
- obaveštavaju jedni druge koji delovi grada još imaju struju ili vodu
Krim - dragulj Putinove vladavine
Od kada je Rusija preuzela kontrolu nad Krimom 2014, poluostrvo je pretvoreno u jednu od strateški najvažnijih teritorija Kremlja. Krim je 2022. postao glavna baza za pokretanje ruske invazije na jug Ukrajine, gde su ruske snage u početku napredovale znatno brže nego tokom neuspešnog pokušaja zauzimanja Kijeva. Od početka sveobuhvatne invazije, vojna infrastruktura na poluostrvu koristi se za vazdušne napade i podršku operacijama na frontu. Moskva je takođe podsticala stotine hiljada Rusa da se nasele na Krimu.
Pripajanje Krima 2014. godine - teritorije koju mnogi Rusi doživljavaju kao poželjnu oblast sa toplom klimom i plažama - dovelo je do naglog rasta popularnosti ruskog predsednika Vladimira Putina. Godinama su godišnje proslave takozvanog "povratka Krima" služile kao pažljivo režirane manifestacije ruske vojne moći i nacionalnog ponosa.
Gađanjem Krima - koji je Kremlj dugo predstavljao kao krunski dragulj Putinove vladavine - Ukrajina želi da ojača svoju poziciju u eventualnim budućim mirovnim pregovorima, kaže Rob Li, vojni analitičar i viši saradnik Instituta za istraživanje spoljne politike.
Moć je sada u rukama Ukrajine
- Ukrajina sada ima veću pregovaračku moć nego ranije, jer može precizno da pogodi gotovo svaki cilj na Krimu - objasnio je Li.
Ukrajina je svoje napade usmerila prvenstveno na glavne transportne pravce kojima se snabdeva Krim, naročito na magistralu Novorosija, važan logistički koridor koji povezuje poluostrvo sa ruskom Rostovskom oblašću preko okupiranih gradova Melitopolja i Marijupolja.
Prema analizi snimaka potvrđenih udara koju je uradio francuski analitičar otvorenih izvora Klemant Molin, ukrajinske snage su samo tokom prve nedelje jula pogodile više od 240 ruskih vojnih kamiona.
U poslednje vreme Ukrajina je dodatno pojačala kampanju protiv ruskog brodarstva u Azovskom moru. Ukrajinska vojska je tokom protekle nedelje saopštila da je pogodila 90 plovila koja Rusija koristi za snabdevanje Krima.
U nedavnom intervjuu sa nezavisnim ruskim novinarom Dmitrijem Kolezevom, jedan neimenovani ruski general rekao je da su poslednji ukrajinski uspesi delimično posledica toga što je Moskva preusmerila resurse sa odbrane Krima na ofanzivu u Donbasu. Prema njegovim rečima, dok se vojno rukovodstvo usredsredilo na zauzimanje preostalih delova Donbasa, Krim je pao na "treće ili četvrto mesto" na listi ruskih prioriteta.
Za Moskvu je kriza na poluostrvu neprijatnost koju ne može ni da sakrije ni lako da reši. Kremlj zato pokušava da umanji njen značaj. Tokom sastanka sa visokim zvaničnicima prošle nedelje, Putin je naložio je vladi da hitno obezbedi subvencije za Krim i Sevastopolj kako bi se finansirala kupovina goriva i smanjile cene naftnih derivata na poluostrvu, ističući da je reč o "privremenim problemima".
Međutim, mnogi stanovnici Krima kažu da ih upravo takva uveravanja Kremlja dodatno frustriraju.
(Guardian)
