Ukrajinska strategija napada na ruske logističke pravce stvara velike poteškoće u snabdevanju i doprinosi rastućoj nestabilnosti na okupiranom Krimu
Svaki uspešan upad dronom u ruski vazdušni prostor ima snažan psihološki efekat i postavlja Kremlj pred dilemu: štititi glavni grad ili održati vojnu snagu na frontu
Talasi ukrajinskih napada bespilotnim letelicama sve češće dopiru do ruske prestonice, razotkrivajući da navodno neprobojni protivvazdušni štit Kremlja nije ni približno onoliko pouzdan koliko se tvrdi. Snimci požara koji bukte širom Moskve brzo su se proširili internetom, prizivajući sećanja na nemačko bombardovanje Londona 1940. godine.
Ove godine navršava se 85 godina od Operacije "Barbarosa", invazije nacističkog vođe Adolfa Hitlera na Sovjetski Savez. Ruski državni mediji tvrde da Evropa i Zapad pripremaju savremenu verziju "Barbarose", s ciljem da ponovo ugroze Rusiju.
Rusija je 2014. godine anektirala Krim, a 2022. pokrenula invaziju punog obima na Ukrajinu. Stvarnost je jasna: države članice NATO-a ponovo jačaju svoje vojne kapacitete ne zato da bi napale Rusiju, već da bi odvratile dalju rusku agresiju.
Sve su učestalije glasine da Rusija više nije u stanju da svojim građanima garantuje bezbednost. Sve intenzivnija ukrajinska kampanja napada bespilotnim letelicama prenosi rat u samo srce urbanih centara Rusije, piše britanski "Telegraf", a prenosi "Juronjuz".
Ruski prioritet - zaštita političkog vrha, a ne vojnika na frontu
Za Kremlj je možda još pogubnija sve raširenija percepcija da je Ukrajina uspešnija u zaštiti svojih gradova od ruskih raketnih i napada dronovima nego što je Rusija u odbrani sopstvene prestonice. Takva poređenja gotovo je nemoguće prikriti, a sve više ih uočavaju i obični građani Rusije.
I ove nedelje zabeleženo je premeštanje vrednih i savremenih sistema protivvazdušne odbrane (PVO), uključujući raketne sisteme "pancir", sa fronta u odbranu Moskve. To šalje snažnu poruku: čini se da je prioritet zaštita političkog vrha i glavnog grada, a ne vojnika koji se bore na frontu. Nije stoga iznenađenje što i dalje pristižu izveštaji o slabom moralu među ruskim snagama.
Istovremeno, ukrajinska kampanja usmerena na ruske logističke pravce daje opipljive rezultate. Rute snabdevanja preko takozvanog "kopnenog mosta" kroz okupiranu teritoriju koja povezuje Rusiju i Krim nalaze se pod neprekidnim pritiskom, zbog čega ruske snage pribegavaju sve očajnijim merama kako bi prikrile vojni transport. Dopremanje municije, goriva i hrane na prve linije fronta postaje sve teže i manje efikasno.
Situacija na Krimu sve nestabilnija
Situacija na samom Krimu postaje sve nestabilnija. Ukrajinski udari poremetili su snabdevanje gorivom i nametnuli značajne ekonomske troškove. Ono što je nekada predstavljano kao ruska biserna rivijera na Crnom moru sada se suočava sa sve većom neizvesnošću. Vrednost nekretnina naglo je opala, a mnogi stanovnici koji žele da se isele teško pronalaze kupce.
Ruski predsednik Vladimir Putin sada rizikuje da se pridruži dugom nizu lidera čije su strateške ambicije prevazišle njihove logističke mogućnosti. Sve izraženije kritike unutar same Rusije, zajedno sa rastućim vojnim i ekonomskim pritiscima, ukazuju na to da je Putinov položaj postao ranjiviji nego u bilo kom trenutku od početka invazije.
Moskva postala ključno bojno polje
Danas je Moskva postala ključno bojno polje u širem sukobu između Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Ukrajina je u četvrtak, drugi dan zaredom, napala Moskvu rojem dronova, dok Kijev pojačava kampanju udara dugog dometa na teritoriji Rusije. Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da je u sredu oborilo 926 dronova, što bi ovaj napad činilo jednim od najvećih ukrajinskih napada tokom rata.
Iako Rusija tvrdi da je oborila ogromnu većinu dronova pre nego što su stigli do Moskve, najnoviji napadi su, kako navodi "Fajnenšel tajms", pokazali slabosti u sistemu odbrane ruske prestonice.
Novi napadi su nastavak intenzivnog talasa udara koji je počeo u prošlu subotu, rekao je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin, kada je Ukrajina lansirala oko 300 dronova prema Moskvi. To je izazvalo sledeće probleme:
- Letovi su tokom vikenda bili obustavljani na nekoliko sati na četiri najveća moskovska aerodroma
- U ponedeljak ujutru su ukrajinski dronovi pogodili 15 ruskih brodova iz takozvane "flote iz senke" u Azovskom moru, kao i ukupno 105 plovila za nešto više od osam dana
- Pogođeno je više važnih ruskih vojnih i logističkih objekata, uključujući rafineriju nafte Sizran u Samarskoj oblasti
- Saobraćaj kroz Kerčki moreuz je zaustavljen, a istovar je sveden na minimum
- Pogođeno je devet energetskih čvorišta i trafostanica, kao i strateška tačka prenosa električne energije iz Rusije ka Krimu
Ukrajina je poslednjih nedelja intenzivirala napade dronovima na ciljeve duboko unutar Rusije, posebno na energetsku infrastrukturu, u pokušaju da oslabi rusku ratnu mašineriju i primora Putina na ozbiljne mirovne pregovore. Napadi su izazvali najtežu krizu sa gorivom u Rusiji od raspada Sovjetskog Saveza, zbog čega su vlasti bile prinuđene da uvedu ograničenja prodaje benzina širom zemlje i obustave izvoz.
Kremlj pred nerešivom dilemom
Svaki napad dronom koji prodre u ruski vazdušni prostor proizvodi psihološki efekat daleko veći od same fizičke štete koju nanese. Kremlj se suočava sa gotovo nerešivom dilemom. Svaki PVO sistem premešten radi zaštite Moskve znači jedan sistem manje na raspolaganju za podršku operacijama u Ukrajini. Svaki ustupak u korist odbrane sopstvene teritorije slabi linije fronta.
I u Vašingtonu strpljenje, čini se, počinje da se iscrpljuje. Frustracija američkog predsednika Donalda Trampa zbog izostanka napretka ka okončanju rata postaje sve vidljivija, čime se podrivaju pretpostavke u Moskvi da će američki pritisak neminovno ići u korist ruskih interesa.
(Euronews.rs, Telegraph, Financial Times)
