Ukrajina sprovodi intenzivne napade dronovima duboko na teritoriji Rusije, što izaziva nestašice goriva i nezadovoljstvo građana.
Kao odgovor na napade, Rusija razmatra preusmeravanje tereta van Azovskog mora, dok su donešene i restrikcije prodaje goriva i struje na Krimu.
Ukrajina već duže vreme sprovodi udare na Rusiju duboko na njenoj teritoriji i rane koje se nanose su bolne. Ogledaju se u dugim redovima na benzinskim pumpama, prekidima struje, nezadovoljstvu građana kao i padu popularnosti predsednika Vladimira Putina.
U poslednjem talasu “dugodometnih udara” Kijeva, ukrajinska vojska tvrdi da su njeni dronovi u proteklih devet dana pogodili 116 plovila u Azovskom moru. Komandant ukrajinskih bespilotnih jedinica Robert Brovdi rekao je da su pogodili nekoliko tankera i teretnih brodova, sa ciljem nanošenja štete ruskoj “floti iz senke”. Rusija zbog povećanih ukrajinskih napada na plovila – nakon niza udara na ruske naftne rafinerije – čak razmatra da preusmeri teret dalje od Azovskog mora, kako je u utorak reklo Ministarstvo transporta.
Ukrajinski Generalštab je u utorak objavio da su pogodili:
- dve velike ruske naftne rafinerije – kompleks Gasprom Njeftehim Salavat u Baškortostanu i Afipski u Krasnodarskoj pokrajini udaljene 1.300 odnosno 400 km od linije fronta;
- oblast za utovar brodova;
- nekoliko plovila i;
- druge vojne i logističke ciljeve.
Ukrajinski dronovi su tokom noći na sredu pogodili 20 ruskih plovila u Crnom moru, od čega 17 naftnih tankera, rekao je Brovdi, dodajući da je njihova kampanja usmerena na ometanje ruske “flote u senci” i ograničavanje snabdevanja gorivom na okupiranom Krimu. Na poluostrvu su uvedene restrikcije struje nakon ukrajinskih napada, dok je prodaja benzina ograničena.
Roj dronova upućen ka Moskvi
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin rekao je u utorak da je 340 ukrajinskih dronova upućeno kao području oko ruske prestonice i da je njihova PVO oborila većinu na spoljnim prilazima gradu.
“Više od 50 neprijateljskih dronova uništeno je na putu ka Moskvi”, naveo je on na “Telegramu”.
"Stoje kao ispred streljačkog voda"
Rojters prenosi, pozivajući se na izvore iz industrije, da je saobraćaj u Azovskom moru – rute kojom prolazi četvrtina ruskog izvoza žitarica – bio ograničen u utorak iz bezbednosnih razloga nakon ukrajinskog napada na brodove u području. Ograničenja za brodove koji tu ulaze i izlaze stupila su na snagu prošlog petka, što je dovelo do rasta cena pšenice na najviši nivo u poslednjih mesec i po – za 4%. Rusija je najveći svetski izvoznik pšenice glavni dobavljač suncokretovog ulja.
Takođe je među najvećim proizvođačima i izvoznicima nafte u svetu.
Sada Ukrajina svojim napadima dronova “guši” ruski saobraćaj u Azovskom moru, piše Rojters. Anonimni izvor iz industrije rekao je agenciji da je nekoliko brodova sa žitom pogođeno 13. i 14. jula i da je izbio požar na njima.
- Stoje tamo kao mete ispred streljačkog voda. Za nekoliko dana neće biti netaknutog broda u Azovskom moru, samo oštećenih – rekao je izvor.
"Na milosti i nemilosti Ukrajine"
“Forin polisi” piše da je “ruska energetika sada na milosti i nemilosti Ukrajine”. Ukrajinska ofanziva dronova na ruska naftna postrojenja ušla su u šestu brzinu, navodi list. Početkom jula stigli su do najveće ruske rafinerije, u Omsku u Sibiru, više od 1.900 km od Ukrajine, što je bilo “jednako potresno i za lokalne žitelje i za Kremlj”. A Ukrajina ne popušta - u poslednjih nekoliko meseci pogođene su naftne rafinerije i skladišta, luke za izvoz nafte i rezervoare goriva. Razaranje koje su ukrajinski dronovi naneli ruskim tankerima u Azovoskom i Crnom moru je “bez presedana”.
- Ova operacija menja pravila igre – rekao je listu Sergej Aleksašenko iz Centra za nove evroazijske studije, bivši zamenik predsednika Centralne banke Rusije.
Prema “Forin polisiju”, ta pravila igre menjaju se za Rusiju na dva načina:
- Prvi, najvidljiviji, je da Rusi sada moraju da čekaju satima u dugim redovima na napune rezervoar jer je ukrajinska ofanziva smanjila sposobnost Rusije da prerađuje naftu – sa predratnih 5,2 na 3,8 miliona barela dnevno prema institutu OIES – uključujući benzin, dizel i mlazno gorivo. Uvedena su ograničenja. Mnogi Rusi sve otvorenije izražavaju nezadovoljstvo.
- Drugo, Rusija ima problema da izveze proizvode. Derivati donose više novca nego sirova nafta, posebno ako se ona prodaje uz globalni popust kao što je slučaj sa ruskim Uralom. Prema Centru za istraživanje energije i čistog vazduha, koji prati ovakav saobraćaj, u junu je obim pomorskog utovara ruskih naftnih derivata pao na najniži zabeleženi nivo”.
- Rat je došao do ruske teritorije. Danas je čitava zemlja pogođena krizom… Ovo je prava kriza – rekao je Aleksašenko.
Kako će Rusija da odgovori?
Ukrajinski pojačani napadi i njihove posledice po rusku ekonomiju otvaraju pitanje da li će to da promeni računicu Kremlja. Kako ukazuje “Forin polisi”, to nije pošlo za rukom ni sankcijama koje se udaraju više od četiri godine, ni oslabljenoj rublji ni međunarodnoj osudi, a ukrajinska pretnja neće nestati samo tako – Kijev sada može da proizvodi čak osam miliona dronova godišnje.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nazvao je ukrajinske napade “činovima terorizma”, dok je Putin u međuvremenu rekao da će Moskva reagovati udarima odmazde koji će biti “nekoliko puta snažniji”, kao i da će se razmere takvih odgovora povećati.
Rusija je rano ujutro u utorak ispalila baraž dronova i balističkih projektila na Kijev. Ovo je peti takav napad na ukrajinsku prestonicu ovog meseca, prema “Indipendentu”. Rusko Ministarstvo odbrane je u sredu reklo da su njihove snage tokom noći nastavile napade na ukrajinske luke koje isporučuju teret ukrajinskoj vojsci i da su pogođena četiri plovila u lukama Černomorsk i Dnjipro-Buh. Kako se navodi, pogođen je niz meta u lukama Odesa i Černomorsk upotrebom preciznog navođenog oružja koje se lansira iz vazduha i napadačkih dronova.
