Meteorolog Dorijan Ribarić objasnio je da se ne radi o klasičnom cunamiju, već o meteocunamiju koji je izazvan naglim promenama pritiska usled olujnih sistema
Nema dovoljno dokaza da će ovakvi fenomeni postati češći, ali klimatske promene i porast nivoa mora mogu povećati njihov uticaj na obalu
U sredu uveče, stanovnike i turiste u Starom Gradu na ostrvu Hvar iznenadio je neobičan prirodni fenomen. More se prvo podiglo za više od 30 centimetara i poplavilo deo obale, a zatim se povuklo oko 60 centimetara ispod uobičajenog nivoa, ostavljajući čamce na suvom.
- Turisti su bili najviše iznenađeni, jer su verovatno prvi put videli ovako nešto. Nekima je voda došla do kolena, pa su bežali od mora - rekao je meštanin za Dalmaciju Danas.
Objašnjenje fenomena
Meteorolog RTL-a Dorijan Ribarić objasnio je da fenomen zabeležen u dalmatinskim lukama nije klasičan cunami. Prema njegovim rečima, najverovatnije se radi o takozvanom meteocunamiju.
- U ovim lukama se dogodio plimni talas, a prema snimcima i činjenici da je istovremeno preko Jadrana prolazio jak sistem grmljavine, vrlo je verovatno da se radilo o meteocunamiju, meteorološkom fenomenu koji se u Dalmaciji često naziva šćiga - rekao je Ribarić.
Dodao je da takve pojave nisu neuobičajene na hrvatskoj obali i da su dugo bile predmet naučnih istraživanja. Najpoznatiji zabeleženi slučaj dogodio se u Veloj Luci na Korčuli 21. juna 1978. godine. Za razliku od klasičnog cunamija, koji je uzrokovan podvodnim zemljotresima, meteocunamije izazivaju nagle promene vazdušnog pritiska povezane sa olujnim sistemima.
- Može se desiti da ovaj plimski talas stigne i iznenadi meštane jer može doći bez ikakvog vetra ili kiše - upozorio je Ribarić.
Kako nastaju meteocunamiji
Meteocunamiji nastaju kada se atmosferski poremećaj brzo kreće iznad površine mora i pokrene dugačak morski talas.
Ako se brzina poremećaja poklapa sa brzinom talasa u moru, dolazi do rezonancije, koja postepeno pojačava talas.
Kada takav pojačani talas uđe u dugačak, uski i relativno plitak zaliv, njegov efekat se dodatno pojačava zbog specifičnog oblika zaliva i njegovih prirodnih oscilacija. Upravo zato su mesta poput Starog Grada, Vrboske i Vele Luke posebno osetljiva na nagle promene nivoa mora.
Meteocunami, šćiga ili seš
Ribarić objašnjava da se termini m meteocunami, šćiga i seš često koriste kao sinonimi, iako postoje razlike među njima.
„Meteocunami je talas koji pokreće atmosferski poremećaj, dok je seš upravo to rezonantno oscilovanje vode u zalivu, luci ili nekom drugom delimično zatvorenom prostoru. Meteocunami može da pobudi i snažno pojača takve oscilacije, pa se u svakodnevnom govoru i medijima ovi termini često koriste za istu stvar“, objasnio je.
Na pitanje da li bi takvi fenomeni mogli da postanu češći u budućnosti, Ribarić je odgovorio da još nema dovoljno pouzdanih podataka da bi se izveo takav zaključak. Međutim, nije isključena veza sa klimatskim promenama.
- Postoje indikacije da će u toplijoj atmosferi biti veći broj dana pogodnih za meteocunamije i moguće jačanje događaja u centralnom Jadranu, ali su te procene još uvek nesigurne i zasnovane su na relativno ograničenom broju simuliranih slučajeva - rekao je.
Jedan faktor je, međutim, siguran - postepeni porast srednjeg nivoa mora povećaće posledice takvih događaja. „Rizik duž jadranske obale ne zavisi samo od postepenog porasta nivoa mora, već od njegove kombinacije sa ciklonima, olujnim udarima i drugim ekstremnim pojavama“, zaključio je Ribarić.
(Index)
