Od žučnih kamenaca do privremenog gubitka vida: 5 stanja koja mogu da se jave nakon porođaja

Dok je fokus tokom trudnoće na razvoju bebe, najveće zdravstvene i hormonske promene u telu majke često se razvijaju tek nakon porođaja.

Trudnoća sa sobom nosi značajne strukturne, metaboličke i funkcionalne promene. Međutim, ono što ostaje manje poznato jeste da posledice ovih adaptacija mogu da traju mesecima nakon što beba dođe na svet.

Nagli prelazak tela u stanje pre trudnoće ponekad se odvija suviše brzo, ne ostavljajući organizmu dovoljno vremena za prilagođavanje. U nastavku su pet uobičajenih stanja koja majka može da razvije nakon porođaja.

1. Žučni kamenci

Jedno od veoma čestih stanja koja se javljaju u postporođajnom periodu jesu žučni kamenci, koji pogađaju približno 12 odsto žena, navodi Adam Tejlor, profesor anatomije na Univerzitetu u Lankasteru u Engleskoj.

Žučni kamenci su tvrde naslage, najčešće izgrađene od holesterola, koje se formiraju u žučnoj kesi - organu zaduženom za oslobađanje žuči koja pomaže u varenju masti. Ukoliko ovi kamenci napuste žučnu kesu i zaglave se u žučnim kanalima koji vode ka crevu, mogu da izazovu:

• intenzivan, oštar bol ispod desnog rebarnog luka,
• bol se često širi u leđa i desno rame,
• neretko je praćen povraćanjem i tamnom mokraćom.

Profesor Adam Tejlor objašnjava anatomski mehanizam koji dovodi do ovog problema u trudnoći i nakon toga:

- Tokom trudnoće, gastrointestinalni sistem majke se prirodno usporava kako bi se obezbedila maksimalna apsorpcija hranljivih materija za bebu u razvoju. To usporavanje direktno utiče i na rad žučne kese, usporavajući izlučivanje žuči.

- Kada se tome doda povišen nivo holesterola, koji raste kako bi podržao razvoj fetalnog tkiva, stvara se savršeno okruženje za formiranje kamenaca. Nakon porođaja, kada se pokretljivost creva ubrza, to povećano kretanje može isprati tek stvoreno kamenje iz žučne kese - kaže prof. Tejlor.

U slučajevima kada su simptomi teški i ugrožavaju svakodnevno funkcionisanje, kamenje mora medicinski da se rastvori ili se pristupa hirurškom uklanjanju žučne kese.

2. Promene vida

Trudnoća i postporođajni period mogu značajno da utiču i na zdravlje očiju. Najčešći problemi sa kojima se majke suočavaju jesu zamućen vid i suve oči, što je posledica naglog pada estrogena i progesterona neposredno nakon porođaja.

- Tokom same trudnoće, promene u nivoima estrogena i progesterona uzrokuju zadržavanje tečnosti u telu, što dovodi do oticanja mnogih tkiva, uključujući i oko, pa čak i do privremene promene oblika očne jabučice. Kada se hormoni nakon porođaja vrate u normalu, ove promene postaju znatno primetnije. Iako se kod većine žena vid samostalno stabilizuje, kod nekih mogu ostati promene u vidu kratkovidosti ili dalekovidosti - ističe profesor.

U izuzetno retkim slučajevima može doći i do privremenog gubitka vida usled optičkog neuritisa - stanja u kojem imuni sistem napada zaštitni sloj očnog živca. Profesor Tejlor objašnjava zašto se to dešava upravo nakon porođaja:

- Da ne bi napao i odbacio fetus koji nosi drugačiji genetski materijal, imuni sistem majke se tokom trudnoće prirodno modifikuje i slabi. Međutim, kada se beba rodi, imuni sistem majke pokušava da se vrati u prvobitno stanje. Kod pojedinih žena ta reakcija može biti preterana, pri čemu imuni sistem greškom počinje da napada sopstvena tkiva, poput optičkog nerva.

Iako se optički neuritis obično uspešno leči kortikosteroidima, u težim slučajevima primenjuje se plazmafereza - postupak u kojem se tečni deo krvi (plazma) privremeno uklanja iz organizma i zamenjuje donorskom plazmom kako bi se odstranila autoimuna antitela, nakon čega se vid u najvećoj meri oporavlja.

3. Postporođajni tiroiditis

Upala štitne žlezde, poznata kao tiroiditis, pogađa oko 10 odsto majki (postporođajni tiroiditis), dok kod žena koje boluju od dijabetesa taj procenat raste i do 20 odsto.

Štitna žlezda luči hormone koji upravljaju metabolizmom, nivoom energije i radom nervnog sistema, a na nju direktno utiče već pomenuto "buđenje" imunog sistema nakon porođaja. Ovo stanje se obično razvija kroz dve kontrastne faze:

• Faza hipertireoze (preaktivna žlezda): Manifestuje se kroz nagli gubitak težine, anksioznost, tremor (drhtanje ruku) i izraženu netoleranciju na toplotu. Do ovoga dolazi jer oštećena žlezda naglo oslobađa sve svoje hormone koje je čuvala u rezervi.
• Faza hipotireoze (usporen rad): Kada se zalihe hormona iscrpe, žlezda ulazi u stanje smanjene funkcije, što dovodi do konstantnog osećaja hladnoće, depresivnog raspoloženja, umora i tromosti.

- Razlog zbog kojeg je štitna žlezda u početku preaktivna je taj što oslobađa hormonske rezerve koje je nagomilala. Kada se te rezerve iscrpe, njena funkcija se smanjuje - objašnjava u tekstu za časopis "The Conversation" prof. Tejlor.

Obe faze se efikasno drže pod kontrolom lekovima koje propisuje endokrinolog. Kod većine majki terapija se uspešno ukida nakon nekoliko meseci, čim se upalni proces u žlezdi prirodno smiri.

4. Postporođajna preeklampsija

Jedno od najozbiljnijih i potencijalno životno ugrožavajućih stanja jeste postporođajna preeklampsija. Ovo stanje, koje karakteriše opasan skok krvnog pritiska nakon porođaja, može da pogodi i do 27 odsto majki, pokazuju statistike.

- Može da se razvije u bilo kom trenutku - od nekoliko sati nakon rođenja deteta pa sve do šeste nedelje nakon porođaja - ukazuje prof. Tejlor.

Iako simptomi kod mnogih žena mogu biti blagi ili neprimetni, ozbiljnije manifestacije uključuju:

• jaku i upornu glavobolju koja ne prolazi nakon uzimanja lekova,
• otežano disanje i bol u gornjem delu stomaka,
• naglo oticanje ruku i lica,
• promene u vidu (bljeskovi ili zamućenje).

Profesor Tejlor upozorava da ovo stanje može da se javi čak i kod žena koje su imale regularan krvni pritisak tokom trudnoće:

- Postporođajna preeklampsija se razvija nezavisno od toga da li je majka imala preeklampsiju u trudnoći. Ako se ne leči na vreme, može da dovede do oštećenja mozga, moždanog udara, pa čak i fatalnog ishoda.

Srećom, stanje se veoma uspešno i brzo drži pod kontrolom primenom antihipertenzivnih lekova koji bezbedno snižavaju pritisak.

5. Krvni ugrušci

Plućna embolija, odnosno pojava krvnog ugruška u glavnoj plućnoj arteriji, predstavlja retko ali izuzetno opasno stanje. Ono je jedan od vodećih uzroka smrtnosti porodilja, a rizik od njegovog nastanka je čak šezdeset puta veći kod žena u postporođajnom periodu u poređenju sa ženama koje nisu trudne.

Ovo stanje se obično manifestuje u prvih šest nedelja nakon porođaja, a prepoznaje se po:

• iznenadnom nedostatku vazduha,
• ubrzanom radu srca (palpitacijama),
• iskašljavanju krvi.

- Tokom trudnoće, ali i neposredno nakon porođaja, majčino telo se nalazi u specifičnom stanju takozvane hiperkoagulabilnosti - pojačanog zgrušavanja krvi, kako bi se sprečio gubitak krvi nakon porođaja. Međutim, to isto stanje može uzrokovati stvaranje ugrušaka na drugim mestima u telu, najčešće u dubokim venama nogu. Ukoliko se taj ugrušak otkači, on krvotokom putuje do pluća gde blokira glavne arterije - objašnjava profesor Tejlor.

Ovaj rizik se kod žena sa predispozicijama uspešno prevenira i kontroliše preventivnom terapijom antikoagulansima u obliku injekcija.

Telo zahteva vreme za oporavak nakon porođaja

Trudnoća je period neverovatne transformacije ženskog organizma, ali trenutak kada se beba rodi ne označava automatski povratak tela u prvobitno stanje. Nagli prelazak na režim rada pre trudnoće ponekad predstavlja preveliki stres za organe i organske sisteme, što dovodi do razvoja skrivenih poremećaja.

- Ako ste majka koja se nedavno porodila i osećate da nešto nije u redu, najbolje je da posetite svog lekara opšte prakse - savetuje porodiljama profesor Adam Tejlor.