Putin ne smanjuje vojne izdatke uprkos ekonomskim problemima, dodatno jačajući vojnu infrastrukturu uz granicu sa NATO-om i primenjujući nove taktičke pristupe u Donbasu
Visoke kamatne stope čine zaduživanje veoma skupim, a centralna banka teško može da balansira između političkog pritiska i stabilnosti ekonomije
"Putine, šta se, do đavola, dešava u našoj Rusiji?" - nedavno je ruski bloger direktno upitao lidera Kremlja. Ovo pitanje sve češće odjekuje iza kulisa ratne mašinerije Moskve. Ruska ekonomija usporava, investicije padaju, a ukrajinski dronovi koji napadaju rafinerije izazvali su talas energetske krize u mnogim regionima zemlje. Ipak, Vladimir Putin ne planira da smanji vojne troškove. Ključno pitanje glasi: koliko dugo Rusija može da finansira rat?
Putin svetu prikazuje sliku snažne Rusije spremne za dugotrajan sukob. Međutim, ekonomisti vide sasvim drugačiju sliku: zemlja sve teže podnosi sankcije, rekordne vojne izdatke i ukrajinske napade na energetsku infrastrukturu. Najnoviji podaci pokazuju da ruska ekonomija počinje da usporava.
Ruska ekonomija usporava, rat sve više opterećuje Putinovu ekonomiju
Ruska ekonomija nalazi se pod sve većim pritiskom. Ekonomisti su snizili godišnje prognoze rasta, ukazujući na posledice visokih kamatnih stopa, pada investicija i problema izazvanih ukrajinskim napadima na energetsku infrastrukturu.
Prema najnovijoj proceni stručnjaka iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW), ruska ekonomija se u prvom kvartalu smanjila za 0,2 odsto. Za celu godinu predviđa se samo minimalan rast od 0,6 odsto, što je za 0,3 procentna poena manje nego što se očekivalo na proleće.
- Uprkos privremenom povećanju prihoda iz energetskog sektora zbog rata sa Iranom, Rusija je u pravoj stagnaciji - ocenjuje WIIW.
Putin povećava vojne izdatke uprkos ekonomskim problemima
Ekonomske teškoće ne sprečavaju Kremlj da jača vojni potencijal. Vladimir Putin započeo je novi talas vojne eskalacije.
U Donbasu, u gradu Kostjantinjivka, ruska vojska primenjuje novu taktiku infiltracije. Male grupe vojnika pokušavaju da probiju ukrajinske linije odbrane, a zatim se prerušavaju u civile kako bi izazvale haos u gradu.
Istovremeno, Rusija jača vojnu infrastrukturu na granici sa NATO-om. U Petrozavodsku, oko 160 kilometara od granice sa Finskom, počela je seča velikog dela šume. Prema finskom vojnom stručnjaku Marku Eklundu, na tom mestu trebalo bi da bude izgrađen garnizon za železničke trupe.
Da li je Putinova vojna ofanziva pokušaj da se prikriju unutrašnji problemi?
Ekonomisti ističu da ruska ekonomija sve više oseća posledice ratne politike Kremlja. Jedan od glavnih problema je politika Centralne banke Rusije. Iako je pod pritiskom Putina sredinom juna došlo do smanjenja kamatnih stopa, osnovna stopa i dalje iznosi 14,25 odsto. Poređenja radi, Švajcarska narodna banka već duže vreme drži kamatne stope na nuli.
- Visoke kamatne stope guše ekonomiju jer čine zaduživanje izuzetno skupim - objašnjava Vasilij Astrov, stručnjak za Rusiju u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (WIIW).
Posledice su vidljive i u podacima - u prvom kvartalu investicije u Rusiji pale su za 14 odsto.
Ukrajinski dronovi gađaju ruske rafinerije - raste energetska kriza
Još jedan udarac Rusiji predstavljaju ukrajinski napadi na energetsku infrastrukturu. Dronovi pogađaju rafinerije nafte, značajno smanjujući kapacitete prerade sirovine.
Prema stručnjacima, oko trećine ruskih preradnih kapaciteta je paralizovano. Posledica je ozbiljna nestašica goriva. U mnogim regionima pojavili su se manjak goriva, kilometarske kolone na pumpama i nagli rast cena.
Rusko društvo sve glasnije izražava nezadovoljstvo.
Čak i zvaničnici upozoravaju Putina - rat guta milijarde
Ekonomski problemi sve češće dopiru i do ruskih elita. U junu su visoki zvaničnici navodno upozoravali Putina da je zemlja ušla u neravnotežan ratni kurs.
Prema informacijama Blumberga, tražili su smanjenje vojnih troškova. Rat već sada ozbiljno opterećuje ruski budžet. Od januara do aprila Kremlj je izgubio 63 milijarde švajcarskih franaka, što je gotovo 50 odsto više nego što je planirano za celu godinu. Maksimalni planirani deficit iznosio je 41 milijardu švajcarskih franaka.
Putin i dalje ima novac za rat, ali pritisak raste
Svi ovi negativni faktori narušavaju imidž naizgled nedodirljivog ruskog lidera. Popularnost Vladimira Putina u poslednje vreme značajno je pala.
Ipak, prema mišljenju Vasilija Astrova, to ne znači da će uskoro doći do preokreta na frontu u korist Ukrajine. Rusija će i dalje biti sposobna da nastavi da finansira svoju vojnu kampanju protiv Ukrajine.
(fakt.pl)
