Simbolični gestovi i medijske poruke iz Kine ukazuju na novu dinamiku - ruski predsednik sve češće nastupa kao strana koja traži ustupke
Kina paralelno jača kontakte sa ruskim elitama za koje procenjuje da bi mogli naslediti Putina
Četvorogodišnji rat i međunarodna izolacija promenili su poziciju ruskog predsednika Vladimira Putina u odnosima sa Kinom. Ruski predsednik sve češće nastupa kao strana koja traži ustupke, a ne ona koja postavlja uslove, dok se Peking postepeno priprema za njegov mogući odlazak sa vlasti, piše "Volstrit džornal" (WSJ).
Kineski predsednik Si Đinping je 2013. godine Putina nazivao uzorom i hvalio njegov globalni uticaj. Nakon potpune invazije na Ukrajinu, odnosi su se značajno promenili.
Peking blokirao gasni sporazum
Danas se skoro 40 odsto ruske spoljne trgovine odvija sa Kinom, dok ruski udeo u kineskoj trgovini iznosi manje od 4 odsto. Zbog tolike razlike u ekonomskim odnosima, Putin se u komunikaciji sa Pekingom sve više nalazi u podređenom položaju.
Tokom Putinove posete Pekingu u maju ove godine, ruska strana se nadala potpisivanju ugovora o gasovodu Snaga Sibira 2. Kineski zvaničnici su, međutim, projekat uslovili prodajom gasa po cenama koje važe na ruskom domaćem tržištu. Takav zahtev je praktično značio da bi Kremlj morao da subvencioniše izgradnju. Ugovor na kraju nije potpisan.
Simbolične poruke iz Pekinga
Nemački preduzetnik Jerg Vutke situaciju je opisao rečima: "Si Đinping je Putina primio kao cara u svom dvorcu i poslao ga kući".
Promena u odnosima vidi se i kroz simboliku. Nakon Putinove posete kineski mediji su objavili fotografiju na kojoj ruski predsednik gleda u zajednički portret sa Sijem. Iz Pekinga tvrde da cilj takvog kadra nije bio da ponizi ruskog lidera.
Kineske zvaničnike zabrinjava i vojna saradnja Rusije sa Severnom Korejom. Peking se plaši da bi prenos ruske tehnologije mogao da ojača nuklearne kapacitete Pjongjanga, što bi Južnu Koreju i Japan dodatno približilo Sjedinjenim Državama.
Kina jača veze sa ruskom elitom koja bi mogla vladati Rusijom nakon Putina
Istovremeno, Kina jača veze sa ruskim zvaničnicima i pripadnicima elite za koje procenjuje da bi mogli da oblikuju politiku zemlje nakon Putina. Peking time gradi dugoročne odnose i sa potencijalnim budućim rukovodstvom Rusije, a ne samo sa sadašnjom vlašću, što je signal da u Kini na neki način očekuju promenu Putinovog režima, navodi WSJ.
Krajem juna Peking je javno pozvao Kijev i Moskvu na prekid neprijateljstava i povratak pregovorima. Tom prilikom jedan kineski diplomata prvi put je pomenuo i patnju ukrajinskih civila.
Ipak, početkom jula objavljeno je da su Rusija i Kina održale tajne vojne vežbe povezane sa ratom u Ukrajini. Na vežbama su učestvovali generali obe vojske, a njihovu pripremu lično je odobrio ruski ministar odbrane.
(Index)
