Ukrajina poslednjih meseci sve uspešnije gađa rusku flotu tankera “iz senke”
Ukoliko se ovakva situacija nastavi, ekonomski gubici Rusije mogli da dostignu više milijardi dolara
Rusija gubi kontrolu nad svojim izlazom ka Crnom moru zbog serije ukrajinskih napada, koji su primorali Moskvu da ove nedelje obustavi plovidbu kroz taj ključni plovni put, čime je ograničena sposobnost Kremlja da trguje sa ostatkom sveta. Ovakav razvoj događaja je veliki preokret za Rusiju, s obzirom da je Azovsko more godinama bilo van ukrajinskog domašaja. Moskvi je ono služilo kao pogodna baza za izvođenje napada na Ukrajinu, ali i kao važna veza velikog dela ruskog juga sa svetskim morima.
Komandant ukrajinskih snaga za bespilotne sisteme Robert Brovdi rekao je u sredu da je Kijev u prethodnih devet dana pogodio čak 116 ruskih plovila u Azovskom moru, što je naglo povećanje intenziteta napada. Ovo nije nezavisno potvrđeno, ali snimci pojedinih nedavnih napada koje su objavili ukrajinski zvaničnici prikazuju direktne pogotke.
Neprekidni napadi primorali su Rusiju da obustavi plovidbu kroz Azovsko more zatvaranjem dve ključne tačke na njegovim krajevima:
- Kanal Don-Azov, koji povezuje more sa unutrašnjim plovnim putevima, i;
- Kerčki moreuz, koji ga spaja sa Crnim morem.
Ukrajini preti kriza u stilu blokade Ormuskog moreuza, piše CNN. Satelitski snimci i sistemi za praćenje plovila pokazuju duge kolone brodova koji čekaju sa obe strane Azovskog mora.
"Sve neprijatnije mesto za Rusiju"
Ukrajinski portal United24media.com piše da je Azovsko more postaje sve neprijatnije mesto za Rusiju. Ruski predsednik Vladimir Putin se 2022. hvalio da je Azovsko more postalo “unutrašnje rusko more”, nakon što je okupirao ukrajinsku obalu. Ove godine, Ukrajina je preokrenula tu stvarnost, pogađajući više od 100 ruskih plovila za osam dana i naglo ograničavajući rusku upotrebu mora, navodi portal.
"Crno more je za pšenicu kao Persijski zaliv za naftu"
Ukrajina poslednjih meseci sve uspešnije gađa rusku flotu tankera “iz senke”, koji prevoze naftu pod zapadnim sankcijama, ali bi blokada Azovskog mora mogla da ima mnogo šire posledice, piše CNN. Pored isporuka energenata, mogla bi da ugrozi i izvoz robe koja nije obuhvaćena sankcijama, poput pšenice i suncokretovog ulja.
Rusija je najveći svetski izvoznik žitarica i čini oko petinu ukupnog svetskog izvoza pšenice. Prema analitičaru Andreju Sizovu, oko četvrtine ruskog izvoza pšenice transportuje se preko Azovskog mora.
- Za tržište pšenice, Crno more ima sličan značaj kao Persijski zaliv za tržište sirove nafte. Region Crnog mora ubedljivo je najveći snabdevač svetskog tržišta pšenicom - rekao je Sizov i upozorio da bi, ukoliko se ovakva situacija nastavi, ekonomski gubici Rusije mogli da dostignu više milijardi dolara.
Rusija tvrdi da može da zaobiđe Azovsko more i sav izvoz žitarica preusmeri preko drugih terminala na Crnom moru, ali Sizov smatra da to neće biti moguće u vreme vrhunca izvozne sezone, kada ukupan ruski izvoz žitarica znatno premašuje kapacitete tih luka.
Kako je Rusija odgovorila?
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nazvao je ukrajinske napade “činovima terorizma”, dok je Putin rekao da će Moskva reagovati udarima odmazde koji će biti “nekoliko puta snažniji”, kao i da će se razmere takvih odgovora povećati.
Rusija je rano ujutro u utorak ispalila baraž dronova i balističkih projektila na Kijev, a tokom noći u sredu nastavljeni su napadi na ukrajinske luke. Kako se navodi, pogođen je niz meta u lukama Odesa i Černomorsk.
"Nova faza izolacije Krima"
Institut za proučavanje rata (ISW) saopštio je u utorak da su ukrajinski napadi u Azovskom moru “nova faza nastojanja Ukrajine da izoluje okupirani Krim od ruske logističke mreže i poremeti ruske pomorske transportne pravce, posebno za naftne derivate i žitarice”.
- Prekidamo sve logističke pravce – rekao je CNN-u major Jevhen Karas, komandant ukrajinskog 413. odvojenog puka bespilotnih sistema koji učestvuje u toj operaciji, dodajući da je sposobnost Ukrajine da izvodi napade na sve većim udaljenostima uz znatno niže troškove “postala problem koji Rusi ne mogu da reše”.
- Ovo je tek početak - poručio je on.
Ukrajinska kampanja u Azovskom moru započela je kao pokušaj da se izoluje Krim, južno ukrajinsko poluostrvo koje je Rusija anektirala 2014. Vlasti koje je Moskva postavila na Krimu prošlog meseca su proglasile vanredno stanje nakon što su ukrajinski napadi na poluostrvo izazvali velika isključenja električne energije i nestašice goriva.
Kijev je potom intenzivirao napade na mostove, autoputeve i pruge kako bi Rusiji uskratio mogućnost da prevozi ljude i robu preko “kopnenog koridora”, koji povezuje Krim sa Rusijom preko okupiranih delova juga Ukrajine. Istovremeno, ukrajinske snage gađaju i ruska plovila koja pokušavaju da dopreme gorivo na Krim.
Zašto je važno Azovsko more?
- Azovsko more je unutrašnje more koje se nalazi između južnih obala Ukrajine i Rusije i svojevrsni je produžetak znatno većeg Crnog mora.
- Iako relativno malo i plitko, Azovsko more ima izuzetno važnu ulogu u ruskoj ekonomiji.
- Ključna je karika u razgranatom sistemu unutrašnjih reka i kanala kojima se nafta, žitarice, poljoprivredni proizvodi, čelik i druga roba iz velikog dela juga Rusije transportuju do Crnog mora, a odatle i na svetska tržišta.
- Nakon pokretanja invazije na Ukrajinu 2022, Rusija je uspela da zauzme čitav pojas ukrajinske teritorije koji okružuje Azovsko more, čime je Kijevu onemogućila pristup tom području. More je koristila kao polaznu bazu za napade na ključne ukrajinske luke Marijupolj, Melitopolj i Berdjansk.
