Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus ide sledeće nedelje u Vašington u nadi se da će kupiti “tomahavke” od SAD
Ukrajina je ta koja bi na kraju mogla da pritekne u pomoć Nemačkoj i Evropi obezbedi privremeni sistem dalekometnih udara.
Američki predsednik Donald Tramp šokirao je evropske saveznike otkazivanjem isporuke “tomahavka” ranije ovog meseca, usred sukoba sa Nemačkom, i Berlin je sada na raskrsnici - može ponovo da ode kod Amerikanaca i moli za rakete, da potraži slično oružje na drugom mestu, ili da značajno ubrza evropski projekat razvoja raketa dugog dometa.
Trampov prethodnik Džo Bajden objavio je u julu 2024. da “tomahavci” – krstareće rakete dometa do 2.500 km - dolaze u Evropu i trebali su da budu raspoređeni u Nemačkoj. Projektili su bili namenjeni da zatvore fatalnu prazninu u sposobnosti Evrope da se odbrani od Rusije - oblast dalekometnih udara je “Ahilova peta” kontinenta, piše britanski “Telegraf”. Ali, dve godine kasnije situacija se preokrenula.
Kriza oko “tomahavka” počela je nakon što je nemački kancelar Fridrih Merc rekao da Iran “ponižava” Ameriku. Tramp je nakon toga “uzvratio paljbu”, a potom objavio da povlači 5.000 vojnika iz Nemačke i otkazuje “tomahavke” iz Bajdenovog mandata. U Evropi je zbog toga nastala totalna panika.
Pistorijus u "ofanzivi"
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus ide sledeće nedelje u Vašington u nadi se da će kupiti “tomahavke” od SAD, umesto da se periodično raspoređuju prema Bajdenovom planu.
Ali, u Berlinu se plaše da su odnosi sa SAD toliko loši da bi Pistorijus mogao da ima problema da dobije sastanak sa američkim kolegom Pitom Hegsetom. Prema “Telegrafu”, to bi moglo da objasni zašto su nemački zvaničnici organizovali neuobičajeno dugu - četvorodnevnu posetu Vašingtonu.
Čak i ako SAD pristanu da prodaju “tomahavke” – sa cenom procenjenom na 3,4 miliona dolara po komadu – tu su drugi problemi. Prema Rafaelu Losu, stručnjaku za bezbednost iz Evropskog saveta za spoljne odnose, rakete bi se našle u rukama nemačke vojske tek 2029, “i to pod pretpostavkom da se rokovi isporuke ne promene zbog rata sa Iranom”.
- Pošto su SAD upotrebile prilično velik broj tih raketa u ratu protiv Teherana, veoma je verovatno da će doći do kašnjenja novih isporuka – rekao je on “Telegrafu”.
Prema izveštajima, SAD su tokom rata protiv Irana ispalile 850 “tomahavka”, dok se Japan i Južna Koreja već suočavaju sa kašnjenjima svojih isporuka.
"Ukrajinska veza"
Kako saznaje “Telegraf”, Ukrajina je ta koja bi na kraju mogla da pritekne u pomoć Nemačkoj i Evropi obezbedi privremeni sistem dalekometnih udara.
- Nemačka i dalje pokušava da kupi “tomahavke” i/ili ih proizvodi po licenci u Nemačkoj, ali druga opcija je saradnja sa Ukrajinom. Deluje da je tamošnja tehnička ekspertiza za sada više u domenu dronova nego kapaciteta za dalekometne udare, ali Ukrajinci su pokazali da mogu brzo da se razvijaju - rekao je listu jedan diplomatski izvor iz Berlina.
Pistorijus je nedavno sa ukrajinskim kolegom Mihailom Fedorovim objavio novo partnerstvo u oblasti dalekometnih dronova, a iako to možda zvuči kao “mešanje baba i žaba” - ukrajinski dronovi umesto američkih raketa - stručnjaci tvrde da je tehnološki napredak zamaglio granice između dve tehnologije. Fabijan Hofman, autor bezbednosnog biltena “Misajl maters”, naveo je kao primer iranske dronove “šahed”, koji mogu da se klasifikuju kao rakete jer se kreću u jednom pravcu i detoniraju pri udaru.
Samostalni evropski put
Pored razgovora sa Amerikancima i Ukrajincima, Nemačka želi da ubrza projekat ELSA (Evropski pristup dalekometnim udarima), koji je od početka bio zamišljen kao trajno rešenje za nedostatak raketa dugog dometa, uz Bajdenove “tomahavke” kao privremenu meru.
Program - u kojem učestvuju Nemačka, Britanija, Italija, Francuska, Poljska i Švedska - prvobitno je imao cilj da do 2030. proizvede evropsku raketu dometa 2.000 km. Ali, malo ko veruje da bi mogao da bude završen dovoljno brzo da se izbegne potreba za američkim ili ukrajinskim privremenim rešenjima.
Šta ima Evropa u arsenalu?
Među najmoćnijim evropskim oružjima nalaze se britanski “trident II” i francuski M51 - podmorničke balističke rakete - kao i nemačka vazduhoplovna krstareća raketa “taurus KEPD 350”.
Ali, kako piše “Telegraf”, sve one blede u poređenju sa ruskom raketom RS-28 “sarmat”, za koju predsednik Vladimir Putin tvrdi da ima domet od 35.000 km i koja je navodno uspešno testirana prošle nedelje. Postoje i mnoge druge “praznine u sposobnostima” koje moraju da se reše kako bi ELSA pravilno funkcionisala, uključujući:
- Potrebu za uspostavljanjem evropske strukture “komande i kontrole” (C2) na kontinentu, koja bi identifikovala ciljeve za nove rakete dugog dometa i, prema “Telegrafu”, funkcionisala isključivo kao evropska vojna verzija NATO-a
- Unapređenje evropske satelitske komunikacione mreže i kopnenih PVO sistema
- Jačanje kapaciteta za elektronsko ratovanje
"Nema više velikog brata"
Tramp već dugo želi da smanji američko vojno prisustvo u Evropi, a zapadni zvaničnici tvrde da to pokazuje koliko je hitno da se Evropa oslobodi svoje velike zavisnosti od američke vojne moći. Čak i kada Tramp ode sa vlasti, upozoravaju oni, njegov pokret MAGA – koji je naklonjen Rusiji - verovatno će iznedriti sledećeg republikanskog predsedničkog kandidata.
- Mislim da taj odnos više ne može popraviti. Poverenje je nestalo, baš kao i nemačko uverenje da će njihov veliki brat uvek da bude tu - toga više nema - rekla je “Telegrafu” Ulrike Franke, saradnica Evropskog saveta za spoljne odnose.
