Iranski državni mediji navode da bi šteta na podvodnim internet kablovima mogla da košta globalnu ekonomiju desetine ili stotine miliona dolara dnevno
Iran tvrdi da ima pravo da uvodi takse u moreuzu zato što tamo “nema ni centimetra vode koji pripada otvorenom moru”
Ohrabren uspešnom blokadom Ormuskog moreuza, Iran sada želi da proširi svoju kontrolu ispod ovog ključnog naftnog plovnog puta nametanjem taksi za internet kablove koji prolaze kroz njega. Dok pregovori sa SAD tapkaju u mestu, iranske vlasti sve više gledaju ka “blagu na dnu Ormuskog moreuza”.
- Ormuski moreuz je Bogom dano blago, kao i drugi rudnici i rezerve stavljene na raspolaganje Iranu - rekao je prošle nedelje Hosein Ali Hadžideligani, član predsedničkog odbora iranskog parlamenta.
Portparol iranske vojske Ebrahim Zolfagari je u postu naveo da će Teheran “nametnuti takse na internet kablove”.
Monopol nad kablovima i poštovanje iranskih zakona
Iran želi da tehnološkim gigantima - poput “Gugla”, “Mete”, “Majkrosofta” i “Amazona” - naplaćuje licence za korišćenje podmorskih kablova. Plan takođe predviđa monopol nad popravkom i održavanjem tih podmorskih kablova, verovatno tako što bi se takvi poslovi poveravali isključivo iranskim kompanijama, piše “Frans 24”. Tehnološke kompanije bi takođe morale da poštuju “zakone Islamske Republike Iran”.
Šta bi to konkretno značilo, za sada nije jasno.
Iako Iran nije direktno zapretio kablovima, državni mediji sugerisali su da bi “direktna ili indirektna šteta” na njima mogla da košta globalnu ekonomiju desetine ili stotine miliona dolara dnevno, prenosi “Tajm”.
- Ormuski moreuz nije samo energetsko usko grlo. To je jedno od najvažnijih digitalnih uskih grla na svetu. S obzirom da se moderne globalne ekonomije oslanjaju na podmorske kablove za više od 95% međunarodnog prenosa podataka, grupisanje tih kablova od više terabita u tako plitkom i nestabilnom pomorskom koridoru stvara ogromnu jedinstvenu tačku ranjivosti za globalnu internet infrastrukturu - rekao je Mostafa Ahmed iz istraživačkog centra Al Habtur.
Najmanje 7 kablova na dnu moreuza
Prema “Gardijanu”, najmanje sedam kablova nalazi se ispod voda Ormuskog moreuza. Postoje i drugi kablovi, ali oni još nisu operativni, kako pokazuju mape globalne infrastrukture interneta.
Iran tvrdi da ima pravo da uvodi takse u moreuzu zato što tamo “nema ni centimetra vode koji pripada otvorenom moru”. Najuži deo moreuza širok je 21 nautičku milju, odnosno oko 33 km. Nijedan deo moreuza ne izlazi van pomorskog suvereniteta Irana i Omana.
Ipak, kako je rekao Jonas Franken, stručnjak za digitalnu infrastrukturu i pomorsku bezbednost, od svih kablova u moreuzu, “samo dva se nalaze unutar iranskih teritorijalnih voda - Falkon i Gulf Bridž Internešenel”.
"Samoubilačka misija"
Raniji incidenti u Baltičkom moru pokazali kako su podmorski kablovi ranjivi na nesreće ili sabotaže, pa bi Iran mogao da posegne za tim metodama ukoliko kompanije odbiju da plate, navodi “Frans 24”. Ali, prema Frankenu, sabotaža podmorskog kabla u Ormuzu mogla bi da bude mnogo zahtevnija nego u Baltičkom moru, jer je dno moreuza “peskovito i muljevito, što je idealno za zakopavanje kablova”.
Oštećivanje tih podmorskih kablova zahtevalo bi vreme i organizaciju. Brodovi zaduženi za takvu operaciju bili bi “lako uočljivi i mogli bi da postanu američke mete“, rekao je Franken.
Jedan izvor “Gardijana” nazvao je ovakvu operaciju “samoubilačkom misijom”.
Šta ako dođe do sabotaže?
Važno je napomenuti da podmorski kablovi prvenstveno obezbeđuju internet pristup Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kataru. Evropa i SAD verovatno ne bi bile ozbiljnije pogođene, navodi “Frans 24”.
Glavni rizik bila bi dodatna destabilizacija regiona koji je već pod velikim pritiskom.
- Što bi više kablova bilo presečeno, to bi posledice bile veće - sporije veze i smanjeni kapacitet prenosa podataka – rekao je Kristijan Biger, profesor međunarodnih odnosa Univerziteta Kopenhagen.
