Rok za dogovor između Srbije i MOL-a o preuzimanju ruskog udela u NIS-u ističe, ali dogovor još nije postignut, čime raste neizvesnost oko budućnosti kompanije
Rusija nema veliki interes da proda svoj udeo zbog mogućnosti blokade novca i gubitka političkog uticaja, dok je Mađarska umjereno zainteresovana za kupovinu
Danas ističe rok za postizanje dogovora između Srbije i mađarskog MOL-a o potencijalnom preuzimanju ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), u okviru licence koju je izdala američka kancelarija OFAK. Istovremeno, druga operativna licenca, koja omogućava nesmetano poslovanje NIS-a uprkos američkim sankcijama, važi do 16. juna.
I dok se bliži novi ključni datum za budućnost najveće naftne kompanije u Srbiji, dogovora i dalje nema, a neizvesnost raste.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da pregovori „ne idu dobro“, što je dodatno podgrejalo spekulacije o tome šta će se dogoditi ukoliko dogovor između MOL-a i ruskog Gaspromnjefta izostane.
"Da postoji dogovor, već bismo znali"
Ekonomista Milan Beslać ocenjuje da činjenica da još nema zvanične potvrde govori da pregovori nailaze na ozbiljne prepreke.
- Da postoji dogovor između MOL-a i Gazpromnjefta, mi bismo danas znali da je to okončano. Dakle, tu ipak postoje određeni problemi. Rusiju interesuje cena, interesuje ih da li će i kada dobiti novac, imajući u vidu finansijske sankcije - rekao je Beslać.
Stručnjaci ukazuju da Moskva nema veliki interes da proda svoj udeo u NIS-u, jer bi sredstva od eventualne prodaje zbog sankcija mogla da budu blokirana, dok bi Rusija izgubila važan politički i energetski uticaj u regionu.
"Ruska strana nikada nije želela da proda"
Stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević smatra da ruskoj strani najviše odgovara održavanje postojećeg stanja.
- Ruska strana ne želi da proda, nikad nije ni želela. To što govore da hoće služi da bi se ceo proces odugovlačio. Mađarska strana jeste zainteresovana za kupovinu, ali ako do toga i ne dođe, MOL neće propasti. Srbija je ta koja mora da reši problem, jer ne možemo beskonačno amortizovati cene i količine - upozorava Vasiljević.
Najrealniji scenario je novo odlaganje sankcija
Iako zvaničnih najava nema, upućeni smatraju da je najizvesniji scenario novo produženje OFAK licenci, kako za nastavak pregovora, tako i za nesmetan rad NIS-a i pančevačke rafinerije.
Beslać navodi da bi MOL i Gazpromnjeft tokom dana ili najkasnije sutra mogli da pošalju novi izveštaj američkom OFAK-u o toku pregovora.
- OFAK će na osnovu tog dokumenta proceniti da li postoji realna mogućnost dogovora. Ako procene da pregovori nemaju perspektivu, moguće je da ne produže licencu za pregovore. Ukoliko ipak procene da postoji šansa za dogovor u razumnom roku, licenca može biti produžena - objašnjava Beslać.
Srbija bi mogla da preuzme ruski udeo?
Ukoliko dogovor sa MOL-om definitivno propadne, jedna od opcija o kojoj se govori jeste da Srbija sama ponudi preuzimanje ruskog udela u NIS-u.
Sagovornici upozoravaju da je za Srbiju ključno da Rafinerija u Pančevu nastavi da radi u punom kapacitetu, jer bi svaki ozbiljniji poremećaj mogao da utiče na tržište goriva, cene i energetsku stabilnost zemlje.
"Ovo nisu obični pregovori o kupovini kompanije"
Gostujući u jutarnjem programu Blic TV, ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević ocenio je da je bilo očekivano da javnost jutros ne dobije konačne informacije.
- Ovakvi pregovori obično traju do poslednjeg trenutka i nije isključeno da rok ponovo bude produžen. Ovde se ne radi o običnom preuzimanju kompanije u vanrednoj situaciji, već o pregovorima o novom strateškom partnerstvu, a to je izuzetno kompleksan proces - rekao je Kovačević.
Podsetio je da su i pregovori koji su prethodili ruskom ulasku u NIS trajali godinama, zbog čega, kako kaže, nije realno očekivati brzo i jednostavno rešenje.
U pregovore uključeno i rusko Ministarstvo energetike
Posebnu pažnju izazvala je izjava Marije Zaharove da se pregovori vode uz učešće ruskog Ministarstva energetike.
"To do sada nije bio slučaj. Ranije se pretpostavljalo da pregovore vode Gazpromnjeft i potencijalni kupac. Sada imamo novu dimenziju i zvaničnu potvrdu da su uključeni i državni interesi Ruske Federacije - objasnio je Kovačević.
Dodao je da je potpuno drugačija perspektiva Moskve, koja pitanje NIS-a posmatra kroz širu energetsku i geopolitičku sliku, nego Srbije kojoj je prioritet sigurnost snabdevanja.
"Situacija je mnogo šira od Srbije, Rusije i Mađarske"
Kovačević smatra da cela situacija prevazilazi odnose samo tri države i upozorava da je reč o širem strateškom pitanju energetskih puteva u regionu.
- Ovde se radi o strateškom energetskom tržištu. Dunav je izuzetno važan pravac i nije teško pretpostaviti da postoje brojni zainteresovani akteri, od Kazahstana i Azerbejdžana do Turske - naveo je on.
Ukazao je i da se međunarodno energetsko tržište nalazi u veoma nestabilnom periodu zbog rata u Ukrajini, sukoba na Bliskom istoku i oštećenja energetske infrastrukture.
Da li će biti novih odlaganja?
Iako se u javnosti spekuliše o mogućem produženju rokova i licenci, Kovačević ističe da su pregovori o strateškim energetskim partnerstvima po prirodi spori i komplikovani.
- Sve zavisi od režima sankcija i razvoja situacije na međunarodnom tržištu nafte. Ovo nije pitanje koje može lako i brzo da se zatvori - rekao je on.
Dodaje da Srbija danas ipak ima značajno bolju energetsku poziciju nego ranije.
"Srbija danas ima više opcija za snabdevanje"
Prema njegovim rečima, tržište derivata u Srbiji danas je mnogo diversifikovanije nego ranije.
- Imamo veliki broj učesnika na tržištu, produktovode prema Skoplju i Sofiji, Dunav, infrastrukturu u Rumuniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Postoji više načina da se osigura snabdevanje tržišta - rekao je Kovačević.
Dodao je da država kroz postojeće zakone ima dovoljno mehanizama da reaguje bez obzira na ishod pregovora.
Nacionalizacija nije jedina opcija
Govoreći o mogućnosti nacionalizacije NIS-a, Kovačević ocenjuje da se previše pažnje usmerava na taj scenario.
- Zakon daje čitav niz mogućnosti, od privremenih mera do različitih modela reorganizacije. Nacionalizacija sama po sebi takođe zahteva vreme. U vanrednim situacijama prvo se traže privremena rešenja, dok strateška dolaze kasnije - rekao je on.
"Srbija i Mađarska moraju da grade mnogo širu energetsku saradnju"
Kovačević smatra da bi dugoročno Srbija i Mađarska morale da razvijaju mnogo ozbiljniju saradnju u oblasti energetske sigurnosti.
- Ni Srbija ni Mađarska nemaju izlaz na more i obe zemlje suočavaju se sa ozbiljnim izazovima u snabdevanju energentima. Zato je strateška saradnja između dve države prirodan pravac razvoja - naveo je ekspert.
Dodao je i da bi, gledano logistički, bilo racionalnije da se deo snabdevanja Mađarske obavlja preko Srbije, a ne obrnuto.
Elektrifikacija transporta menja energetsku sliku
Govoreći o budućnosti energetike, Kovačević je istakao da se svet ubrzano menja i da elektrifikacija transporta postaje jedan od ključnih pravaca razvoja.
- Zemlje poput Norveške, ali i Kina, veoma brzo razvijaju električni transport. Na Balkanu još od posleratnog perioda postoji tradicija elektrifikacije železnice i javnog prevoza. To su procesi koji će dugoročno menjati i tržište nafte - zaključio je on.
