Mera je univerzalna i ne zavisi od prihodovnog cenzusa, za razliku od modela nekih drugih evropskih zemalja
Ova inicijativa dopunjuje postojeću državnu pomoć i ima za cilj da podstakne natalitet i zadrži mlade porodice u zajednici
Ova mera, usmerena na podsticanje nataliteta, zahteva ispunjavanje preciznih uslova, a rok za podnošenje zahteva je četiri meseca od rođenja deteta.
U jeku sve glasnijih rasprava o demografskoj budućnosti Hrvatske, Opština Molve odlučila je da preduzme konkretan korak. Opštinsko veće je 24. juna 2026. godine donelo Odluku o isplati jednokratne novčane pomoći za novorođeno dete, obezbedivši značajan iznos od hiljadu evra za svaku porodicu koja dobije prinovu.
Ova finansijska injekcija predstavlja važan podsticaj mladim porodicama koje se odlučuju na proširenje, ali i jasan signal da lokalna zajednica prepoznaje demografiju kao ključni prioritet za svoj opstanak i razvoj. Mera nije samo simbolična, već predstavlja opipljivu pomoć u prvim, često finansijski najzahtevnijim mesecima detetovog života, pokrivajući deo troškova za opremu, pelene i ostale potrepštine. U vremenu kada se mnoge manje sredine suočavaju sa iseljavanjem i padom broja stanovnika, ovakve inicijative postaju temelj za stvaranje pozitivnog okruženja i zadržavanje mladih.
Molve time slede primer nekih od najrazvijenijih evropskih regiona koje lokalnim merama aktivno grade pronatalitetnu politiku, shvatajući da budućnost zajednice direktno zavisi od broja njenih najmlađih članova.
Uslovi za jednokratnu pomoć
Da bi ostvarili pravo na ovu značajnu pomoć, roditelji moraju ispuniti jasno definisane uslove. Ključni preduslov, kako je navedeno u zvaničnom saopštenju, jeste da oba roditelja na dan podnošenja zahteva imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Opštine Molve. Time se obezbeđuje da podrška ostaje unutar lokalne zajednice i podstiče porodice da svoj život grade upravo tamo.
Postupak prijave je jednostavan, ali zahteva poštovanje rokova i priloženje kompletne dokumentacije. Javni poziv za podnošenje zahteva precizira da se zahtev mora podneti najkasnije u roku od četiri meseca od dana rođenja deteta. Uz popunjen zvanični obrazac, roditelji su dužni da prilože i kopiju izvoda iz matične knjige rođenih deteta, uverenje o prebivalištu za novorođenče i uverenja o prebivalištu za oba roditelja. Potrebno je dostaviti i kopiju kartice tekućeg ili žiro računa jednog od roditelja na koji će sredstva biti isplaćena.
Za samohrane roditelje predviđena je obaveza priloženja odgovarajućeg dokaza o samohranosti, čime se štite i njihova prava. Važno je naglasiti da se odluka odnosi i na roditelje dece rođene ranije u 2026. godini, a koji to pravo nisu stigli da ostvare po prethodnim odlukama.
Ova opštinska mera predstavlja dodatak na već postojeće nacionalne podrške, čime se ukupan paket pomoći za novorođenčad u Molvama podiže na respektabilan nivo. Naime, sve porodice u Hrvatskoj imaju pravo na jednokratnu novčanu podršku za novorođeno dete koju isplaćuje Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje (HZZO), a čiji iznos zavisi od redosleda rođenja deteta. Uz to, postoji i sistem dečjeg dodatka, koji predstavlja kontinuiranu mesečnu finansijsku podršku porodicama sa decom, u zavisnosti od njihovog dohodovnog cenzusa.
Uvođenjem lokalnog bonusa od 1.000 evra, Opština Molve direktno nadograđuje nacionalni okvir i šalje poruku da je spremna da uloži dodatna sredstva kako bi svojim stanovnicima olakšala odluku o roditeljstvu. Takav pristup, gde lokalna samouprava preuzima aktivnu ulogu u demografskoj politici, pokazuje se ključnim u revitalizaciji manjih sredina koje ne mogu da se oslone isključivo na državne mere.
Podsticaji u Evropi
Posmatrajući širi evropski kontekst, vidi se da različite države primenjuju sopstvene modele podsticanja nataliteta. Na primer, Malta ima progresivan sistem bonusa za rođenje deteta: za prvo dete isplaćuje se 1.000 evra, za drugo 1.500, a za treće i svako naredno čak 2.000 evra.
Međutim, malteški model postavlja veoma strog uslov desetogodišnjeg neprekidnog prebivališta za bar jednog roditelja, čime se prvenstveno cilja na dugogodišnje stanovnike. Uporedimo li to sa modelom Opštine Molve, vidi se da je hrvatska opština izabrala jednostavniji i pristupačniji pristup, ne insistirajući na dugotrajnoj istoriji prebivališta, već na trenutnom statusu stanovnika.
S druge strane, Italija primenjuje model koji je uslovljen prihodima. Italijanski “Bonus Nascita” takođe iznosi oko 1.000 evra, ali pravo na njega imaju samo porodice čiji godišnji prihod (prema ISEE indikatoru) ne prelazi 40.000 evra. Time se pomoć usmerava ka domaćinstvima sa nižim i srednjim primanjima. Za razliku od toga, mera u Molvama je univerzalna i dostupna svim porodicama sa prebivalištem, bez obzira na njihov finansijski status.
Ova razlika u pristupu – univerzalnost naspram cenzusa – pokazuje različite filozofije demografskih politika. Dok neke države pomoć vide kao socijalnu meru, opštine poput Molva je tretiraju kao stratešku investiciju u budućnost zajednice, dostupnu svima koji u njoj žive i doprinose.
(Poslovni dnevnik)
