Proizvođači i trgovci upozoravaju na nepripremljenost infrastrukture i moguće higijenske probleme, te traže odlaganje primene
Proširenje sistema deo je usklađivanja sa EU regulativom, uz cilj recikliranja 65% ambalažnog otpada do 2025. i 70% do 2030. godine
Hrvatski sistem povratne naknade, uz postojeće PET boce, staklo i limenke, uskoro ulazi u novu, znatno proširenu fazu. Od 1. januara 2027. godine, u sistem će biti uključena i višeslojna kartonska ambalaža, poznatija kao tetrapak, koja se najčešće koristi za mleko i sokove.
Promena se ne zaustavlja na tome; povratna naknada obuhvatiće i sve bočice pića zapremine manje od dva decilitra, koje su do sada bile izuzete. Za potrošače to konkretno znači da će svaki takav proizvod na polici poskupeti za iznos povratne naknade od 10 centi.
"Ono što je za potrošače važno jeste da će od 1. januara, ako ti proizvodi uđu u sistem povratne naknade, doći do porasta cene za iznos povratne naknade", potvrdila je Dragica Bagarić, direktorka firme Eko Ozra, koja se bavi zbrinjavanjem otpada, prenosi "Poslovni.hr".
Dok deo građana pozdravlja meru kao ekološki napredak, proizvođači i trgovci upozoravaju na niz praktičnih i finansijskih prepreka i glasno traže odlaganje primene. Tvrde da je ključni problem potpuna nepripremljenost infrastrukture za prihvat nove, zahtevnije vrste ambalaže.
"Hrvatska u ovom trenutku nema kapacitete za preradu višeslojne kartonske ambalaže, a trgovine nemaju aparate za preuzimanje te ambalaže već bi je morale sakupljati ručno", naglašava Bagarić, dodajući da se time otvara i ozbiljan problem sa higijenskim aspektom. Zabrinutost deli i Hrvatska udruga poslodavaca. "Proširenje sigurno nosi sa sobom određene komplikacije i povećanje troškova. Tetrapak ambalaža je mnogo kompleksnija za prikupljanje u odnosu na limenke, PET i staklo jer je višeslojna, što će zahtevati dodatna ulaganja", izjavila je Irena Weber, glavna direktorka HUP-a.
Iz Ministarstva zaštite životne sredine i zelene tranzicije, međutim, poručuju da iznenađenja nije trebalo biti jer je rok odavno poznat. "Pravilnik je iz 2023. godine, bilo je dovoljno vremena da se svi priviknu i pripreme. Istina, nije ostalo još mnogo vremena, ali činimo sve da sistem ipak profunkcioniše od propisanog roka", rekla je Sanja Radović, načelnica Sektora za održivo upravljanje otpadom. Iako su najavili da će razmotriti predlog za odlaganje, iz Ministarstva ističu da trgovine već imaju uhodan sistem i da će se samo povećati količina ambalaže.
"Naravno, imaće nešto više posla, ali možda treba spomenuti da i za taj deo posla trgovci dobijaju naknadu", dodala je Radović, aludirajući na naknadu za rukovanje koja se isplaćuje za svaku prikupljenu jedinicu.
Proširenjem sistema količina ambalaže koja podleže povratnoj naknadi mogla bi se povećati za ogromnih 400 miliona jedinica godišnje. Cela operacija deo je šireg napora usklađivanja sa evropskom legislativom i Zelenim planom, a pritisak je dodatno pojačala i pretnja tužbom Evropske komisije pred Sudom EU zbog nepotpunog prenosa Direktive o ambalažnom otpadu.
Donošenjem novog Pravilnika o ambalaži i otpadnoj ambalaži, Hrvatska je taj problem rešila, ali si je i zadala ambiciozne ciljeve. Do kraja 2025. godine mora se reciklirati najmanje 65 odsto mase ambalažnog otpada, a taj cilj raste na 70 odsto do kraja 2030. godine, zbog čega se širenje sistema smatra ključnim alatom za njihovo ispunjenje.
Građane, pak, najviše muči praktična strana priče. Dok jedni, poput Svena iz Vrbovca, vide meru kao "dobro rešenje za očuvanje životne sredine", drugi su skeptični.
"Imate one druge stvari, ne samo mleko, koje nemaju čep nego se seče ćošak, pa da se to vraća, ne znam baš", komentarisala je Zagrepčanka Janja, izražavajući čestu brigu oko higijene i komplikovanosti vraćanja ambalaže koja se ne može lako zatvoriti.
Uz to, novi Pravilnik donosi i niz tehničkih obaveza za proizvođače. Sva ambalaža u sistemu moraće da nosi novu, jasno propisanu oznaku sistema povratne naknade i jedinstvenu GTIN oznaku, a proizvođači će morati da dostavljaju uzorke svake nove ambalažne jedinice na odobrenje Fondu za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost najkasnije 14 dana pre stavljanja na tržište.
(Izvor: Poslovni.hr)
