EU i države članice uvode regulative poput Uredbe o ekološkom dizajnu kako bi smanjile tekstilni otpad i podstakle održive prakse u industriji odeće
Evropa razvija cirkularnu modu kroz preprodaju, iznajmljivanje i popravku odeće, a vrednost tog tržišta će porasti sa 20 na 31,3 milijarde evra do 2030.
Ako je suditi po uvećanju tržišta na globalnom nivou, odeća je u samom vrhu industrija koje su poslednjih decenija značajno uvećale svoje poslovne parametre jer je kupovina “modnih krpica” porasla za 60 posto. Takav “bum” značajno je korigovao i vrednost ovog tržišta nakon epidemije COVID-19, kada je zabeležen vrtoglavi pad za 11,46 posto, pa ono, po podacima Global Apparel Industry, vredi u 2025.godini, 1,84 biliona dolara i čini 1,6% svetskog BDP-a.
To ne treba da iznenađuje jer se svake godine proizvede gotovo 100 milijardi komada odeće, e 14 za svakog čoveka na planeti,š to je nekoliko puta više nego pre dve decenije.
Ovakva ekspanzija proizvodnje odeće dovodi i do značajnog zagađenja životne sredine koja stvara oko 10% ukupne svetske emisije ugljen-dioksida (CO₂). To je više od svih međunarodnih letova i pomorskog saobraćaja zajedno.
Mladi diktiraju trendove: Francuska drži četvrtinu tržišta polovne odeće
Pri tom, na globalnom nivou, manje od 1% tih materijala se reciklira u novu odeću.
Upravo zbog ovakve situacije, pored zakonskih rešenja, koja pre svega forsira EU, neke od zemalja članica traže i sopstvene “recepte” za cirkularnu, modu kojim pokušava da smanji tekstilni otpad, jer uglavnom završava na deponijama ili u spalionicima. Ti njihovi recepti uključuju i preprodaju odeće, popravke, iznajmljivanje i reciklažu.
Po podacima iz 2024.godine, uspeva se u tome jer u Evropi ovo tržište je vredno 20 milijardi evra. Do 2030. ta cifra bi mogla porasti na 31,3 milijarde evra, što odražava prosečnu godišnju stopu rasta od 7,7%. Tako bar pokazuje studija Federacije za cirkularnu modu, sprovedena u saradnji sa konsultantskom firmom KPMG. Od toga će najviši rast zabeležiti tržište preprodaje odeće u Evropi i to sa 15,9 milijardi u 2024. na 26 milijardi evra do 2030. godine.
Tom rastu preprodaje najviše će doprineti Francuska u kojoj je polovna odeća najzastupljenija i na nju odlazi 26% ukupnog prihoda industrije u Evropi u 2024. godini, što iznosi 4,1 milijardu evra. Do 2030. ta cifra bi mogla da poraste na 6,3 milijarde evra, iako se udeo Francuske u evropskom tržištu tada procenjuje na 24%.
Očekuje se da će i Španija od 2024. do 2034, beležiti prosečan rast od 8,1%. Procene su da takvo povećanje uglavnom dolazi od mlađih generacija koje prihvataju koncept preprodaje. Sledi Italija sa godišnjim rastom od 7,4%, zahvaljujući snažnoj e-trgovinskoj infrastrukturi,a iza nje je Nemačka sa 5,4 odsto.
Suprotno ovim državama,Ujedinjeno Kraljevstvo, koje ima razvijen ekosistem za preprodaju, suočiće se sa padom prodaje polovne odeće od 4% godišnje u narednim godinama, pokazuje izveštaj.
Zapošljavanje u sektoru polovne mode u Evropi takođe će rasti.
Novi život za stare patike: Tržište popravki u Evropi raste na blizu 3 milijarde evra
Trenutno je u ovom sektoru zaposleno oko 119.000 ljudi, a procene govore da bi do 2030. moglo biti otvoreno još 75.000 radnih mesta. Ta mesta uglavnom se vezuju za second-hand radnje ili specijalizovane sektore u prodavnicama , u kojima se čak 81 posto prodaje obavlja, a samo 19% putem interneta, preko platformi za preprodaju koje nude brendovi.Prema studiji, potrošače u Evropi pri kupovini polovne odeće motivišu i cena i uticaj na životnu sredinu.
Pored preprodaje ,raste interesovanje i za iznajmljivanje i popravku odeće. Iako iznajmljivanje trenutno čini samo 0,3% globalnog tržišta odeće i teško ga je precizno kvantifikovati, očekuje se da će usluge iznajmljivanja rasti, posebno kada je reč o dečjoj odeći. Usluge popravke odeće i obuće takođe su u porastu.
Tržište popravki u Evropi poraslo je sa 2,2 milijarde evra u 2020. na 2,7 milijardi evra u 2024, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 5,5%.
Popravke patika i obuće prognozirane su kao najbrže rastuća kategorija u ovom segmentu. Studija navodi da popravka predmeta umesto njegove zamene može „smanjiti emisiju CO₂ za 30% i produžiti vek trajanja za 70%“.
Sve u svemu, EU je zagađenje od tekstilne industrije ozbiljno shvatila i traži način da se ovaj problem reši. Jedna od njih je Uredba o ekološkom dizajnu kojima bi trebalo da se spreči uništavanje neprodate odeće, čija primena počinje početkom jula.
Pored ovog, i zemlje članice traže sopstvene modele kako bi se “ratosiljale” ove pošasti.
