Unutrašnjost automobila može biti dubinski očišćena i lak ispoliran kako bi se prikrilo pravo stanje
Kupac treba uvek proveriti servisnu istoriju, stare račune i logičnost podataka, kao i obavezno izvršiti tehnički pregled kod mehaničara
Prodavci polovnih automobila danas imaju gomilu trikova za izvlačenje veće zarade, a vraćanje kilometraže im je i dalje omiljena metoda. Lakoverni ili loše pripremljeni kupci često nasednu na dubinski očišćenu unutrašnjost i ispoliran lak, zaboravljajući da se digitalni brojači danas mogu prepraviti za nekoliko minuta na običnom laptopu.
Međutim, dok se elektronika može prevariti, stvarna istrošenost mehanike ne može se sakriti. Manje poznato, jedan od najbržih načina za otkrivanje ove prevare krije se na mestu koje preprodavci gotovo nikada ne diraju niti popravljaju: na šarkama vozačevih vrata.
Vrata i njihove šarke trpe stalno opterećenje, što je posebno izraženo kod automobila koji su služili kao taksi, dostavna vozila ili u okviru poslovnih flota.
Kako proveriti
Test je vrlo jednostavan: otvorite vozačeva vrata do pola, uhvatite ih čvrsto za donji rub ili sam kraj i lagano pokušajte da ih podignete nagore. Ako osetite luft, ako vrata klimaju ili propadaju u šarkama, auto ima ozbiljnu kilometražu iza sebe. Kod vozila sa zaista malom kilometražom, šarke moraju biti čvrste, a vrata stabilna.
Ako vise, kroz njih se ulazilo i izlazilo hiljadama puta, što znači da je stvarna kilometraža mnogo veća od broja koji svetli na instrument tabli.
Ostatak kabine uglavnom samo potvrđuje ono što su vrata već otkrila. Materijali u modernim automobilima prilično su izdržljivi i ne troše se preko noći. Priče da auto ima 80 hiljada kilometara padaju u vodu ako su volan, ručica menjača, dugmići klime i kvake izlizani ili ako je vozačevo sedište potpuno udubljeno i mekano.
Čak i kod softverskog vraćanja kilometraže, amateri često moraju fizički skidati plastike oko instrumenata, pa ogrebotine na spojevima, napukli poklopci ili sumnjivi šrafovi odmah pale alarm. Na kraju, matematika uvek mora da se poklapa sa papirima. Prosečan auto u Hrvatskoj godišnje pređe između 15.000 i 20.000 kilometara.
Zato je deset godina star dizelaš sa samo 60.000 kilometara prava retkost za koju prodavac mora imati ozbiljno pokriće. Servisna istorija i stari računi iz servisa moraju pratiti logičan sled godina.
Ako u dokumentima iz uvoza naiđete na podatak da je zupčasti kaiš menjan na 180.000 kilometara, a u oglasu piše da auto ima 130.000, stvar je jasna. Broj na ekranu ne znači ništa ako ga ne prati opšte stanje automobila, pa pre nego što izbrojite novac obavezno proverite šarke i odvezite auto na dizalicu kod mehaničara...
(Izvor: Jutarnji.hr)
