Izdavaoci i ugostitelji primećuju kasnije rezervacije i oprezniju potrošnju gostiju, ali ne beleže dramatičan pad prometa
Rast fiskalizovanog prometa je manji kada se koriguje za metodologiju, što ukazuje na oprez pri tumačenju statistike
Ovogodišnja turistička sezona već mesecima je jedna od glavnih tema u Hrvatskoj. Dok deo ugostitelja i izdavalaca smeštaja upozorava na oprezniju potrošnju gostiju, kasnije rezervacije i jaču konkurenciju nego prethodnih godina, drugi tvrde da nema razloga za paniku. Najnoviji podaci o fiskalizovanoj potrošnji ponovo su otvorili isto pitanje: da li statistika pokazuje da je sezona uspešna ili stvarna slika ipak izgleda drugačije?
Raspravu je poslednjih dana dodatno podstakao preduzetnik i investitor Nenad Bakić, koji je na društvenim mrežama podelio analizu fiskalizovane potrošnje zasnovanu na podacima portala Pokazatelji.hr. „Mnogo se piše o uspehu i ove sezone. U ovom članku Indexa korišćeni su grafikoni sa portala Pokazatelji.hr koji iz dana u dan prate fiskalizovanu potrošnju. To je najdetaljnija i najobuhvatnija analiza fiskalizovanih računa koju možete pronaći i zamisliti“, napisao je Bakić.
Podaci zaista pokazuju rast fiskalizovane potrošnje, ali već na samom portalu stoji upozorenje koje je važno razumeti pre donošenja bilo kakvih zaključaka. Naime, Poreska uprava podseća da se od 1. januara 2026. godine fiskalizacija primenjuje na sve obveznike u krajnjoj potrošnji, bez obzira na način plaćanja. U prethodnim godinama transakcijska plaćanja nisu bila obuhvaćena na isti način, zbog čega podaci iz ove godine nisu u potpunosti uporedivi sa ranijim periodima.
Naši sagovornici mesecima upozoravaju na isto
Upravo zato Pokazatelji.hr, uz zvanične podatke, nude i takozvanu uporedivu osnovicu, koja iz poređenja isključuje efekat promene metodologije kako bi se godine realnije mogle upoređivati. Razlika nije mala. Na primer, za period od 1. januara do 24. jula zvanični podaci pokazuju rast fiskalizovanog prometa od 23,8 odsto, dok uporediva metodologija pokazuje rast od oko 6,5 odsto. Drugim rečima, rast postoji, ali nije onakav kakav bi se mogao zaključiti na osnovu površnog pogleda na zvanične brojke.
Istovremeno, zanimljivo je da broj fiskalizovanih računa raste znatno sporije od ukupnog iznosa prometa. To može ukazivati na više faktora – od viših cena do veće prosečne vrednosti pojedinačnog računa – zbog čega se samo na osnovu fiskalnih podataka ne može zaključiti da je turista bilo više ili da je sezona automatski bolja nego prošle godine. Ono što se ipak može zaključiti jeste da se potrošnja nije urušila, kako se poslednjih nedelja moglo čuti u delu javnosti.
Portal Dnevno.hr poslednjih meseci kontinuirano razgovara sa malim izdavaocima smeštaja i ljudima koji žive od turizma. Zanimljivo je da su njihove poruke, i pre objavljivanja ovih podataka, uglavnom bile veoma slične. Izdavalac smeštaja iz Murtera Viktor Banov rekao je sredinom jula da je njegov smeštaj potpuno popunjen i poručio da se gotovo svake godine pojavljuju iste priče o propasti hrvatskog turizma, dok stvarni rezultati na kraju budu znatno bolji od prvih procena.
Slično mišljenje iznela je i žena koja dugo godina iznajmljuje smeštaj Martina iz Biograda. Ona je upozorila da gosti danas rezervišu znatno kasnije nego pre nekoliko godina i da to stvara utisak neizvesnosti, iako to ne znači da će sezona na kraju biti loša. Naglasila je da se prava slika može dobiti tek kada se podvuče crta po završetku godine. Ni ugostitelji sa kojima su razgovarali nisu govorili o dramatičnom padu prometa. Većina je primetila da gosti više razmišljaju o svakom potrošenom evru, upoređuju cene i pažljivije planiraju troškove nego pre nekoliko godina, ali istovremeno nisu tvrdili da turista nema. Takve izjave u velikoj meri poklapaju se i sa fiskalnim podacima. Potrošnja postoji, ali se ponašanje gostiju očigledno menja.
Statistika nije cela priča, ali nije ni bezvredna
Fiskalizovana potrošnja jedan je od najvažnijih pokazatelja privredne aktivnosti, ali nije jedini na osnovu kojeg se može ocenjivati turistička sezona. Podjednako su važni broj dolazaka i noćenja, prosečna potrošnja po gostu, dužina boravka, kao i razlike između pojedinih destinacija i delatnosti.
Zbog toga nije neobično što se utisci pojedinih izdavalaca smeštaja razlikuju od nacionalnih statističkih pokazatelja. Jedni imaju bolju godinu nego prošle, drugi nešto slabiju, dok objedinjeni podaci prikazuju prosek celog tržišta.
Možda je upravo to najveća pouka ovogodišnje sezone. Utisci sa terena važni su koliko i statistika, ali ni jedni ni drugi sami po sebi ne daju potpunu sliku. Fiskalni računi pokazuju da se troši, izdavaoci smeštaja upozoravaju da su se navike gostiju promenile, a metodologija podseća da brojke uvek treba tumačiti sa dozom opreza.
Da li će 2026. godina na kraju biti upisana kao još jedna uspešna turistička godina ili će završni bilans pokazati da su skeptici ipak bili u pravu, znaće se tek kada budu sabrani svi rezultati. Do tada važi možda i najjednostavniji zaključak: i u turizmu, kao i u životu, jedna brojka retko kada ispriča celu priču.
(Dnevno.hr)
