Posebna pažnja posvećena je izmenama zakona o pravosuđu, usklađenim sa preporukama Venecijanske komisije
Razmatra se izmena više zakona iz oblasti pravosuđa, zdravstva, stambene politike i infrastrukturnih projekata
Poslanici Skupštine Srbije nastavili su vanredno zasedanje na čijem su dnevnom redu 32 tačke među kojima i izmene seta pravosudnih zakona koje su usaglašene sa preporukama Venecijanske komisije.
Sednici prisustvuje 101 poslanik, a predsedava potpredsednica Skupštine Marina Raguš.
Posle poslaničkih pitanja, biće nastavljena objedinjena rasprava o svim tačkama dnevnog reda, među kojima su i izmene seta pravosudnih zakona koje su usaglašene sa preporukama Venecijanske komisije.
Poslanici razmatraju predloge izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o sudijama, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Na dnevnom redu sednice, koja je zakazana na zahtev 101 poslanika, su i predlozi za izmene Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima i Zakona o presađivanju ljudskih organa, koje je takođe podnela Vlada Srbije.
Poslanici raspravljaju i o izmeni Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti i o dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonica Pojate-Preljina.
Na dnevnom redu je i više predloga zakona za davanje garancija za kreditne aranžmane, kao i potvrđivanje više međunarodnih sporazuma.
Predložena zakonska rešenja u ime predlagača, Vlade Srbije obrazložili su ministar pravde Nenad Vujić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Šta je cilj izmena?
Vujić je istakao da je cilj izmena povećanje efikasnosti pravosuđa, funkcionalnosti sistema i dostupnosti pravde građanima.
Naveo je takođe da je Venecijanska komisija jasno rekla u svom mišljenju, koje je javno dostupno, kao i ono od 24. aprila, da januarske izmene predstavljaju korak napred ka efikasnosti i dostupnosti pravde građanima.
Tokom rasprave su poslanici vladajuće većine naveli da predložene izmene koje su, kako su naveli, rezultat dijaloga sa Venecijanskom komisijom, imaju za cilj da poboljšaju reformu pravosudnog sistema i dovedu do još većeg stepena nezavisnosti pravosuđa, dok su poslanici opozicije tvrdili da su izmene donete pod pritiskom EU i da predstavljaju ispravljanje grešaka učinjenih usvajanjem izmena seta pravosudnih zakona u januaru.
Izmene ovih pravosudnih zakona usvojila je u januaru Skupština Srbije, a nakon primedbi iz Brisela na te izmene, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je u februaru zatražila hitno mišljenje Venecijanske komisije.
Pošto je Venecijanska komisija 24. aprila objavila hitno mišljenje, u maju su dostavljene unapređene verzije izmena i dopuna seta pravosudnih zakona, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije.
Venecijanska komisija je u mišljenju objavljenom u utorak pozdravila to što je Srbija usvojila sedam od devet ključnih preporuka sadržanih u hitnom mišljenju iz aprila i istakla da su vlasti u Srbiji brzo delovale nakon hitnog mišljenja, kako bi uskladile relevantni zakonodavni okvir sa preporukama Komisije, čime su, kako je navedeno, pokazale suštinski kooperativan pristup i spremnost za saradnju sa Venecijanskom komisijom.
(Tanjug)
