Rat EU protiv kineskog čelika premešta se na srpski front: Od 1. jula Železari se duplo seku kvote, a carine skaču na 50 odsto (TABELA)

Iako nisu u potpunosti sagledane posledice uvedene takse na ugljenik, takozvanog CBAM -a, (Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika), koji je na snazi od 1.januara ove godine, na leđa Železare Smederevo za desetak dana pašće još jedan teret Brisela, odnosno počeće primena Uredbe o smanjenju kvota i povećanju carina na uvoz čelika na tržište EU. Tim dokumentom, koji je usvojen 19. maja od strane Evropskog parlamenta, za 47 posto je smanjen obim bescarinskog uvoza sa 18,3 miliona tona godišnje, definisanih 2024. godine, a na uvoz iznad definisanih kvota, primenjivaće se i carine od 50 odsto, umesto trenutnih 25 odsto.

"Ako je i od Brisela, mnogo je", a cilj je navodno, rat EU protiv kineskog čelika, koji se indirektno premešta i na srpski front, tačnije železaru u Smederevu, koja je u vlasništvu HBIS grupa. To može da ostavi značajne posledice na njeno poslovanje jer će umesto važećih 820.000 tona, moći da izveze samo 410.000, dok bi carine za sve preko ove količine, skočile sa 25 na 50 odsto.

Ovakva drakonska mera, pored već pomenutog CBAM, sigurno će dodatno pogoditi Železaru Smederevo i gotovo izvesno dodatno smanjiti proizvodnju u toj fabrici.Jer, jasno je da za šest meseci ovako dve drastične mere, i mnogo veće kompanije ne mogu da izdrže na nogama. Ovo tim pre što, za razliku od drugih industrija koje su obuhvaćene CBAM-om, nemaju kvote. Da podsetimo, pod "mere" ugljenične takse, pored čelika, ovim porezom na izvoz na tržište EU, obuhvaćena je i električna energija, proizvođači aluminijuma, cementa,đubriva i vodonika.

Upravo što je Železara Smederevo pod udarom dve "teške" mere, ali i zato što su i drugi srpski izvoznici koji podležu CBAM-u, pod "omčom" evropske administracije, i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, uključio se u iznalaženje načina da se Srbiji učine određeni ustupci. Da je to tako, rekao je u Tivtu, tokom Samita EU i Zapadnog Balkana, kada je apostrofirao i ovo pitanje.

- Zamolio sam za ovaj CBAM ili kako se to zove oko čelika, to je za nas mnogo važno. Mnogo nam je velika muka oko HBIS-a i Smederevske železare. Molio sam i moliću večeras, poneo sam pismo i za Ursulu fon der Lajen, pa ću da molim i večeras i sutra za sve oko toga, i nadam se da će nam, koliko god da mogu, izaći u susret - naveo je Vučić 4. juna.

Da li je to njegovo pismo pročitano i kako će reagovati Ursula fon der Lajen i njeni saradnici, za sada je neizvesno, ali ono što je izvesno je da je ova tema ostala zanemarena u naletu problema vezanih za NIS-a, iako je Fiskalni savet još u oktobru prošle godine upozoravao na posledice koje mogu da utiču na fiskalnu politiku, privredne aktivnosti i BDP cele zemlje. Ta tema našla je prvi put svoje mesto i u Fiskalnoj strategiji za 2027. godinu, što ukazuje da državu brine opasnosti za konkurentnost privrede.

I jedan i drugi dokument ukazuju na negativne posledice ove evropske regulative, ali postoje različite cifre o negativnim efektima, posebno kada je reč o električnoj energiji.

Prema analizi iz Fiskalne strategije godišnji trošak, bez uvažavanja nacionalne takse na ugljenik, ukupan efekat CBAM-a procenjuje se na oko 140 miliona evra u ovoj, a do 2029. godine bi se povećao na oko 161 milion evra. U scenariju u kom bi EU priznala plaćenu nacionalnu taksu, koja iznosi 4 evra po toni, efekat bi bio od 127 do 148 miliona evra. U tom dokumentu se navodi da bi ovom taksom najviše bile pogođene kompanije koje proizvode gvožđe i čelik, odnosno Železara u Smederevu i električne energije, EPS.

Treba da se zna da je Ministarstvo finansija, koje je tvorac Fiskalne strategije, računalo takve efekte uzimajući u obzir taksu na ugljenik od 75,36 evra po toni CO2. Ta računica je ipak samo okvirna, jer ne samo što je cena takse promenljiva, već i stvarne emisije preduzeća mogu odstupati od referentnih koje određuje EU.

Ako se pogleda ovaj dokument i onaj koji je radio Fiskalni savet, značajne razlike su zabeležene kod efekata vezanih za električnu energiju. Iako se procenjuje da će taksa na struju iz Srbije povećati cenu kilovata u izvozu u EU za 47 do 87 odsto, i to za razliku od ostalih proizvoda u punoj meri stupa odmah od ove godine, u Fiskalnoj strategiji se procenjuje efekat na samo oko 22 miliona evra godišnje dok je procena Fiskalnog saveta na skoro 200 miliona evra.

Upravo je to bila i glavna primedba Fiskalnog saveta u oceni Fiskalne strategije. Prema procenama Saveta, efekat CBAM-a na elektroenergetski sektor u 2026. godini mogao bi da iznosi oko 180 miliona evra, što je mnogo bliže proceni koju je dao nedavno i direktor EPS-a. Na to ukazuju i podaci o izvozu za prva četiri meseca prema kojima je izvoz struje gotovo da nije zabeležen.

- Fiskalna strategija implicira da efekat na elektroenergetski sektor iznosi svega oko 20 miliona evra godišnje, što je bezmalo deset puta manje od procene Fiskalnog saveta. Pritom, nije sasvim jasno na koji način je Vlada došla do tako niske procene, naročito jer se na jednom mestu tvrdi da već postoje jasne indikacije da je došlo do smanjenja trgovinskih tokova u sektoru električne energije, zbog čega bi stvarni efekti CBAM-a mogli biti i manji od prognoziranih - zaključuje Savet.

Po njihovoj analizi, pored EPS-a, najveći apsolutni trošak snosiće i sektor gvožđa i čelika, koji bi sa projektovanih 45 miliona evra u ovoj, mogao da naraste na 150 do 200 miliona evra do 2030. godine.

Sve u svemu, jasno je da su EPS i Železara Smederevo najveće žrtve nove evropske regulative, s tim što za EPS postoje procene o negativnim efektima jer se na njih primenjuje samo CBAM.

Kod Železare, pored ovog nameta, na sceni od 1. jula je i smanjenje kvota i uvećanje carina. U već postojeću računicu i Fiskalnog saveta, ali i Fiskalne strategije, nisu obuhvaćene i nove kvote, koje će dodatno opteretiti Železaru, što može da dovede da se dodatno ugrozi proizvodnju i radna mesta.

Upravo zato je jasno zašto se srpska vlast, uključujući i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, uključila u diplomatsku akciju, kako bi se našao način da se neka od ovih evropskih novotarija koriguje.