Evropska unija je usvojila nove mere kojima se smanjuju kvote i povećavaju carine na uvoz čelika, što će drastično pogoditi Železaru Smederevo
Ove restrikcije mogu ozbiljno uticati na održivost proizvodnje i radnih mesta u železari, koja je jedan od najvećih izvoznika i zapošljava oko 5.000 radnika
Zaokupirani problemima oko NIS-a, gotovo smo zaboravili na one koji su na pomolu od 1. jula, vezani su za Železaru Smederevo nakon što su poslanici Evropskog parlamenta, usvojili uredbu o smanjenju kvota i povećanju carina na uvoz čelika na tržište Evropske unije. Tim dokumentom, koji je usvojen 19. maja, je za 47 posto smanjen obim bescarinskog uvoza sa 18,3 miliona tona godišnje, definisanih 2024. godine. I to nije jedini šok iz Brisela jer pored ovog, primenjivaće se i carine od 50 odsto, umesto trenutnih 25 odsto, na uvoz iznad kvote i na čeličnu robu koja nije obuhvaćena njome.
Ovo drastično ograničenje, čiji je navodno cilj rat EU protiv kineskog čelika, indirektno ga premešta i na srpski front, tačnije železaru u Smederevu, koja je u vlasništvu HBIS grupa. To može da ostavi značajne posledice na njeno poslovanje jer će umesto važećih 820.000 tona, moći da izveze samo 410.000, dok bi carine za sve preko ove količine, skočile sa 25 na 50 odsto.
Ovakva drakonska mera sigurno će će pogoditi Železaru Smederevo i gotovo izvesno dodatno smanjiti proizvodnju u toj fabrici. Paradoks je da u svetlu geopolitičkih dešavanja vezanih za čelik, ona može biti značajna “žrtva” iako je naš udeo u svetskoj proizvodnji sa ,072 posto, gotovo nevidljiv. I tako nevidljiv na globalnom nivou, za Srbiju je enormno veliki, jer je reč o jednom od najvećih izvoznika, koji zapošljava oko 5.000 radnika.
Da problem nije zanemarljiv i da će o njemu biti reči u Pekingu, nagovestila je i ministarka spoljne i unutrašnje trgovine Jagoda Lazarević za “Blic Biznis” uoči ove državne posete.
- To je tema o kojoj mi imamo razgovore sa kineskim partnerima. Ove nove zaštitne mere koje je EU uvela i važiće od 1. jula, a tiču se smanjivanja kvota za uvoz čelika bez carina i dupliranje carina, svakako može značajno da pogodi našu industriju u kojoj jedno od ključnih mesta ima upravo kineski investitor. S druge strane, CBAM je takođe nešto što se pojavljuje kao namet za jedan broj industrija, uključujući i Železaru. Svedoci smo da živimo u eri poremećenih trgovinskih tokova, carinskih i necarinskih barijera gde prosto zaštitne mere, koje države ili grupacije uvode, imaju dalekosežne posledice na veliki broj ekonomija, kompanija i o tome komuniciramo sa kineskim partnerima. Oni su upoznati, jer to nije nešto što je usmereno samo prema Srbiji, već prema trećim stranama. Razgovaramo i sa Briselom oko eventualnog izuzeća,ali i drugim kompanijama koje su pogođene, kako bi uspeli da ispregovaramo što povoljniju poziciju za Srbiju u nečemu što je generalno nepovoljno i u koliziji sa konceptom slobodne trgovine - navela je Lazarević za “Blic Biznis”.
Postoje i izuzeci od kvota
Da li je u Pekingu nađen eventualni izlazak iz ovog začaranog kruga i postoji li put da Srbija zaštiti svoju železaru od Brisela , za sada ne znamo, ali ono što znamo to je da je Evropska komisija dala odobrenje da se u ovom vrelom loncu ne nađu ,Norveška, Island i Lihtenštajn. Čini se da će Brisel biti blagonaklon i prema Ukrajini. Pri tom, izuzei je zatražila i Velika Britanija, koja trenutno nije zvanično dobila zeleno svetlo da ne bude u novim,strožim merama EU za čelik, ali se nalazi u veoma intenzivnim i produktivnim pregovorima. Tako bar tvrdi britanski ministar trgovine, Kris Brajant, koji je pre nekoliko dana izjavio da su “pregovori sa Evropskom unijom produktivni i da je London blizu postizanja sporazuma o čeliku koji bi obema stranama omogućio da izbegnu međusobne trgovinske restrikcije” .
I Srbija je pokušala da izbegne te restrikcije još pre nekoliko meseci, a koliko je problem veliki potvrđuje i to što je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zamolio Ursulu fon der Lajen ,tokom jesenje posete Beogradu, da i Srbija ne bude na listi kažnjenih. Brisel se nije oglašavao povodom ove ali i drugih inicijativa , pa se čini da nismo ušli u krug privilegovanih, što može da utiče na održivost proizvodnje u Železari.
Na to upućuje i pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Bojan Stanić.
-Svakako je da će se taj potez Brisela odraziti na poslovanje kompanije, kao što je bio slučaj i dosad. Svedoci smo da je u proteklim godinama Železara imala gubitke upravo zbog kvota koje su joj uvedene. Nova pravila će definitivno prepoloviti njen dozvoljeni bescarinski izvoz, a može se odraziti i na njene ukupne izvozne rezultate. Poznato je da Železara najviše izvozi upravo u EU. Brisel ovim novim merama hoće da zaštiti evropsko tržišta od kineskog čelika i kapitala ali to zvuči paradoksalno jer dok uvoz kineskog čelika raste na evropskom tržištu, srpski opada. Zato treba da se insistira na nekim olakšicama za Srbiju jer jedna peć je već ugašena zbog važećih kvota, a ove nove bi mogle da ugroze održivost srpske železare-kaže za “Blic Biznis” Stanić.
Kako posluje Železara u ovim uslovima?
Podsećanja radi, prve kvote Srbiji EU je uvela 2019. godine, a pre tih restrikcija, Železara Smederevo je izvozila više od 1,1 milion tona čelika. Pun kapacitet tog postrojenja inače iznosi oko dva miliona tona čelika na godišnjem nivou.
Kada se najnovija kvota od 410.000 tona uporedi sa rekordnim izvozom iz 2018. godine, kada je u EU plasirano oko 1.070.000 tona čelika, pad iznosi tačno 61,68 odsto. To znači da je uvođenjem i stalnim stezanjem ovih mera našoj železari uskraćeno pravo da bez carina izveze skoro dve trećine proizvoda od čelika koje je nekada slobodno prodavala na evropskom tržištu.
Zato Železara već godinama beleži minus jer joj izvoz u EU ograničen, što se odrazilo i na poslovne rezultate. Od 2021. do 2025. godine uspela je da posluje sa dobitkom samo jednom, i to 2021.kada je bila u plusu od 23,7 milijardi dinara. U 2020. godini je zabeležen gubitak od 6 miliona dinara, 2022. 4,9 milijardi, u 2023. 16,5 milijardi dinara, a 2024. je bio najveći i iznosio je 17,5 milijardi dinara. Pri tom izvoz u 2024. godini bio je oko 520 miliona evra, od toga na tržište EU plasirano je 628.552 tona u vrednosti od 430 miliona evra.
Posle Evropske unije, Železara svoje proizvode najviše izvozi u zemlje regiona koje su članice CEFTA sporazuma, gde prednjače Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Crna Gora, a značajan deo asortimana plasira se i na tržište Turske.
Šta Srbija pregovara?
Sve u svemu jasno je da su kvote EU, značajno uticale na proizvodnju u Smederevu, ali i na srpsku ekonomiju jer je reč o velikom izvozniku.
Od prve ere Trampovih carina i briselskih kvota, koje su još uvek na snazi, železara se još nije oporavila, a na vrat joj uskoro padaju i nove.
Srpska diplomatija po saznanju “Blic Biznisa” pokušava da nađe način da kvote ostanu bar iste, ako ne mogu da se povećaju. Možda se nakon boravka srpske delegacije u Pekingu nađe rešenje za ovaj rebus odnosno zaštiti proizvodnja u smederevskoj železari.
