Glavni razlog širenja virusa je nepoštovanje biosigurnosnih mera na farmama, posebno među malim gazdinstvima u kontaktu sa divljim svinjama
Država uvodi strože kontrole i sankcije - uzgajivači koji po drugi put dobiju kugu ostaju bez naknade i suočavaju se sa kaznama
Afrička kuga svinja ponovo se širi Srbijom. Virus je trenutno potvrđen u sedam okruga i više od 50 naselja, a poslednjih dana registrovana su i nova žarišta u Bezdanu, Žablju i Gospođincima. Iako nije opasan po ljude, posledice po stočarstvo su ogromne - desetine hiljada svinja je eutanazirano, šteta se meri milionima evra, a stručnjaci upozoravaju da je glavni razlog zbog kog se bolest uporno vraća nepoštovanje osnovnih biosigurnosnih mera na gazdinstvima.
Veterinar dr Srećko Radojičić i agrarni analitičar Goran Đaković za Blic TV objasnili su zbog čega se virus afričke kuge svinja tako teško iskorenjuje, zašto se zaražene životinje moraju eutanazirati, kakvu ulogu imaju divlje svinje u širenju zaraze i šta svaki uzgajivač mora da uradi kako bi zaštitio svoje gazdinstvo.
Zaraza se prenosi isključivo sa svinje na svinju
Iako je afrička kuga svinja poznata godinama, vakcina za široku primenu i dalje ne postoji. Dodatni problem predstavlja činjenica da virus izuzetno dugo opstaje u spoljašnjoj sredini, zbog čega se lako prenosi sa jednog gazdinstva na drugo.
- Virus afričke svinjske kuge je dosta zarazan. Njegova kontagioznost je velika zbog toga što može dosta dugo da opstane u prirodi. Na primer, na površinama može da opstane i tri meseca, čak dugo može da opstane i u smrznutom svinjskom mesu i u sušenom mesu. Problem sa tim virusom je nepoštovanje biosigurnosnih mera, na primer, nepoštovanje određenih higijenskih mera, nepoštovanje dezinfekcije i dopuštanje kontakta sa divljim svinjama. Srećom nije došlo do proboja barijere vrste, pa taj virus nije uopšte zarazan za ljude. Konzumiranje mesa bolesnih životinja kod ljudi ne pravi nikakav problem, ali pravi problem kod domaćih životinja. Zaraza se prenosi isključivo sa svinje na svinju ili sa svinje na divlju svinju i obrnuto. Zato migracijama divljih svinja često dolazi do širenja van granica država.
Kako objašnjava Radojičić, bolest je posebno opasna zato što se životinje mogu zaraziti i širiti virus pre nego što pokažu prve simptome.
- Vrlo brzo životinja ugine, možda za dan ili dva od pojave prvih simptoma. Ali problem je što životinje koje su u inkubaciji, gde se ne primete znaci zaraze, one šire zarazu.
Jedno od pitanja koje se najčešće postavlja jeste zbog čega se uništavaju i naizgled zdrave životinje kada virus nije opasan po ljude. Veterinar objašnjava da je razlog jednostavan - bez vakcine i leka jedini način da se prekine lanac prenošenja jeste uklanjanje svih svinja na zaraženom gazdinstvu. Dodaje i da bi nepravilno uklanjanje uginulih životinja omogućilo virusu da nastavi da se širi.
- Virus je dosta otporan. Ako ne odložite te leševe, a druge svinje dođu u kontakt sa njima, pogotovo divlje svinje, zaraza se širi i u ostale regije Srbije.
"Naši domaćini moraju da se uozbilje"
Agrarni analitičar Goran Đaković kaže da se virus ne može iskoreniti dok se svi učesnici u sistemu ne pridržavaju pravila, a kao primer navodi obilazak zaraženih područja zajedno sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem.
- Ministar Glamočić je pre sastanka otišao do farmi koje su na spisku zaraženih i video da tamo nema oznake da je farma pod zarazom i naravno da se razočarao. Ako nemate na samom ulazu oznaku, otvorenu kapiju i u dvorište može da uđe ko hoće, naši domaćini moraju da se uozbilje. Ne možete da imate kugu u dvorištu, da ste imali eutanaziju životinja, a da to nikome ne kažete, da to nigde ne piše i da ne obavestite svoje komšije. Tačno se vidi kako se kuga širila. Ministarstvo ima mape i vidi se kako ide od dvorišta do dvorišta.
Đaković navodi da su veterinarima date jasne instrukcije da više ne čekaju laboratorijsku potvrdu ukoliko postoji osnovana sumnja da se virus već proširio na susedno gazdinstvo.
- Juče je rečeno veterinarima da više ne čekaju potvrde iz Instituta da je definitivno u pitanju kuga. Ako ste imali dvorište pored kog je bila kuga i sumnjate da je virus prešao, nemojte čekati, već ih eutanazirajte jer će otići u sledeće. Morate napraviti obruč i prekinuti ciklus širenja virusa - upozorio je.
Dezinfekcija ne sme da bude vanredna mera, već svakodnevna praksa
Sagovornici ističu da se najveći broj slučajeva mogao sprečiti poštovanjem jednostavnih biosigurnosnih pravila koja bi na farmama trebalo da budu svakodnevna praksa, bez obzira na to da li je epidemija u toku.
Đaković navodi da ozbiljne farme već godinama funkcionišu po tim pravilima.
- Nema razloga da nemate dezinfekciona sredstva. Ta sredstva su izuzetno jeftina i bezopasna za ljude. Na svim ozbiljnim farmama vi to imate stalno, nevezano da li je na snazi neka epidemija ili nije. To je standardna mera. Normalno je da se svi koji su zaposleni na farmama svinja tuširaju pre ulaska na farmu i posle izlaska sa farme.
On podseća da virus može da se prenese i preko traktora, obuće ili bilo koje opreme koja je bila u kontaktu sa zaraženim područjem.
- Treba dezinfikovati i točkove traktora. Možete to da uradite i malim prskalicama koje su vrlo jeftine. Naši ljudi nemaju tu naviku.
Radojičić upozorava da je virus toliko otporan da je dovoljan jedan propust kako bi se zaraza prenela na drugo gazdinstvo.
- AKS virus je dosta nepredvidiv. Širi se izlučevinama i kontaktom. Radnik može da prođe pored zaraženog domaćinstva ili da nagazi na izmet divlje svinje i tako prenese virus. Divlje svinje u potrazi za hranom često dolaze u blizinu farmi. Pošto ne postoji lek i smrtnost je veoma velika, eutanazijom se prekida lanac širenja zarazne bolesti.
Sledi pooštravanje kazni: Ko drugi put dobije kugu, ostaje bez naknade
Pored pojačane kontrole na terenu, država najavljuje i strože sankcije za uzgajivače koji ne poštuju propise. Kako je rekao Đaković, jedna od ključnih novina odnosiće se na gazdinstva na kojima se bolest ponavlja, jer se smatra da je u takvim slučajevima došlo do ozbiljnog propusta u primeni biosigurnosnih mera.
- Država nadoknadi sve. Ako vam otkriju svinjsku kugu na farmi i svinje budu eutanazirane, one budu plaćene po tržišnoj ceni. Ali ono što je došlo do zloupotrebe jeste da su neki rešili da kugu dobijaju redovno. Od juče je pravilo da ako vam je drugi put kuga ušla u gazdinstvo, nemate pravo na naknadu i bićete kažnjeni zbog nesavesnog držanja svinja. Pogotovo treći put neće biti ni naknade, biće kazne. Dok se ne počne kažnjavati i dok se ne čuje da je neko platio kaznu, teško ćemo promeniti situaciju.
On podseća da zakon već predviđa i krivičnu odgovornost za one koji svojim postupcima doprinesu širenju zaraze.
- Godina dana zatvora predviđena je za one za koje se dokaže da su učestvovali u širenju afričke kuge svinja na teritoriji gde je proglašena vanredna situacija. Zato ministar Glamočić insistira na uvođenju vanredne situacije u opštinama gde je bolest potvrđena, jer su tada kazne veće, a država ima veća ovlašćenja da brže reaguje i angažuje potrebnu mehanizaciju.
Šta farmeri moraju da urade odmah
Sagovornici ističu da nijedna mera neće dati rezultat ukoliko ih sami proizvođači ne budu dosledno primenjivali. Biosigurnost, naglašavaju, podrazumeva mnogo više od povremene dezinfekcije.
- Biosigurnosne mere znače higijenu i dezinfekciju. Važno je da menjaju garderobu. U jednoj garderobi idete na farmu, u drugoj idete u grad i po dvorištu. Čovek koji ima farmu od nekoliko hiljada svinja poštovaće te mere da bi zaštitio svoj kapital. Problem su individualna gazdinstva koja imaju desetak ili dvadesetak svinja i koja su često u kontaktu sa divljim svinjama ili se životinje drže nesavesno. Svaka životinja mora da bude obeležena kako bi država imala evidenciju koliko ih ima na gazdinstvu. Ako se te mere ne poštuju i ne reaguje se na vreme, zabraniće se dalje gajenje svinja - složili su se sagovornici i upozorili.
Đaković dodaje da nije moguće očekivati od države naknadu štete ukoliko uzgajivač nije ispunio ni osnovne zakonske obaveze.
- Suludo je da očekujete od države da vam nadoknadi svinju, a vi je niste ni obeležili. Pa kako država da zna da ste je imali - rekao je.
Hoće li meso poskupeti?
Iako je do sada eutanazirano više desetina hiljada svinja, sagovornici smatraju da građani za sada ne bi trebalo da očekuju značajniji rast cena svinjskog mesa.
Đaković objašnjava da je finansijski teret trenutno mnogo veći za državu nego za tržište.
- Po meni neće ništa specijalno da se desi. Jeste velika cifra kada kažete 28.000 svinja, ali u odnosu na milione svinja koje imamo to nije ništa. Država je već osetila posledice. Samo farma u Hrtkovcima sa 11.000 svinja, ako je prosečna cena svinje 200 evra, to znači više od dva miliona evra za same životinje. A gde su rad dvadeset ili trideset veterinara, eutanazija, instituti, kopanje jama, dezinfekciona sredstva, inspekcije... To je ogroman posao koji traje danima i angažuje veliki broj ljudi - zaključio je.
