Nakon rođenja blizanaca, baka je verovala da će se porodica ponovo zbližiti, ali su stari problemi i nesporazumi i dalje opterećivali odnos
Prelomni trenutak nastao je kada je ćerka postavila nova pravila, odbila zajedničko savetovanje i potpuno prekinula kontakt sa majkom
U životu postoje gubici za koje nema sahrana, venaca ni reči saučešća. Ljudi ih najčešće ne vide, o njima retko govore, ali bole jednako snažno kao i kada zauvek izgubimo voljenu osobu. Upravo tako svoju priču opisuje Frensis Skot, žena koja više ne viđa svoju jedinu ćerku niti unuke. Unuke nikada nije ni čuvala, a zbog njih bi, kako kaže, promenila ceo svoj život.
Sve je, priseća se, počelo jednim zagrljajem i jednom rečenicom koju će pamtiti dok je živa.
Kada joj je ćerka rekla da čeka blizance, Frensis nije zaplakala samo od sreće. U tom trenutku osetila je veliku nadu da bi dolazak dece mogao da zaleči odnos koji je godinama bio opterećen starim ranama, nesporazumima i greškama iz prošlosti. Nakon što su se blizanci rodili, činilo joj se da stvari idu u tom smeru, a dane koje je provodila sa unucima opisuje kao najsrećnije u tom periodu života. Frensis je toliko uživala u ulozi bake da je smanjila obim posla kako bi sa njima mogla da provodi što više vremena, uverena da je pred njom budućnost ispunjena porodičnim trenucima o kojima je godinama sanjala.
Potpuni prekid kontakta i blokada
Ipak, u pozadini svakodnevnih susreta i porodičnih okupljanja ostalo je nešto nerešeno - odnos između majke i ćerke počeo je da puca još godinama ranije, nakon razvoda i teškog perioda kroz koji je Frensis prolazila. Priznala je da je tada imala problema sa alkoholom i da je njena ćerka odrastala gledajući stvari koje nijedno dete ne bi trebalo da vidi. Kasnije je počela da ide na terapije i pokušala da popravi ono što se popraviti moglo. Ipak, poverenje se nikada nije vratilo u meri u kojoj se nadala.
Nova pravila
Prelomni trenutak dogodio se kada joj je ćerka, uz kafu, saopštila nova pravila kada su u pitanju unuci. U želji da popravi njihov odnos, Frensis je predložila zajedničko psihološko savetovanje, ali odgovor koji je dobila bio je hladan tuš.
Tada je shvatila da njena ćerka na njihovu budućnost gleda potpuno drugačije, a ubrzo je usledio potpuni prekid kontakta. Njen broj je blokiran, poruke su ostajale bez odgovora, a imala je osećaj da je izgubila i ćerku i unuke.
"Dovoljno je bilo da u prodavnici vidim baku sa unucima pa da se vratim u automobil i zaplačem", priznala je.
Tihi gubici koji najviše bole
Danas otvoreno govori o onome što stručnjaci nazivaju "dvosmislenim gubitkom", situaciji u kojoj je osoba fizički živa, ali više nije deo vašeg života. To je iskustvo kroz koje mnogi ljudi prolaze tokom života.
Upravo zbog toga ovakvi prekidi često ostaju nevidljivi za okolinu, a ljudi koji ih proživljavaju suočavaju se sa usamljenošću, osećajem krivice i pitanjima na koja nikada neće dobiti odgovore.
Iako i dalje žali zbog svega što se dogodilo između nje i ćerke, Frensis ističe da je vremenom pronašla podršku među ljudima koji prolaze kroz slična iskustva i naučila da život ne može zauvek da stoji u mestu.
"Moja ćerka mi i dalje nedostaje. Moji unuci mi i dalje nedostaju. To se nikada neće promeniti. Ali naučila sam da, uprkos tome, ponovo pronađem radost", zaključila je.
(Dnevno.hr)
