Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sazvala posebnu i vanrednu sednicu parlamenta sa ukupno 32 tačke dnevnog reda
Na posebnoj sednici, predsednik Vrhovnog suda Miroljub Tomić položio je zakletvu, nakon što je izabran 14. maja
Na četvrtoj posebnoj sednici Skupštine u Četrnaestom saziva predsednik Vrhovnog suda Miroljub Tomić položio je zakletvu. Zatim je počelo vanredno zasedanje sa 32 tačke dnevnog reda, među kojima i predlog izmena i dopuna seta pravosudnih zakona, koje je podnela Vlada Srbije.
Ana Brnabić na početku vanredne sednice konstatovala je da je u sali parlamenta prisutno 120 poslanika i da postoji kvorum za rad. Vanredno zasedanje zakazano je na zahtev 101 narodnog poslanika.
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas da se na vanrednom zasedanju na čijem dnevnom redu su 32 tačke, među kojima i predlozi za izmenu i dopunu seta pravosudnih zakona, koje je podnela Vlada Srbije, održi zajednička načelna i jedinstvena rasprava po svim tačkama.
Zajednički načelni pretres poslanici su izglasali na predlog narodnog poslanika i šefa poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" Milenka Jovanova.
Takođe, poslanici su na početku sednici usvojili i predlog Jovanova da se pretres u pojedinostima o predlozima zakona od prve do 15. tačke dnevnog reda obavi odmah po završetku načelnog pretresa tih predloga zakona.
Pet pravosudnih zakona na dnevnom redu
Pred poslanicima se nalazi set pravosudnih zakona:
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu,
- Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama,
- Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva,
- Predlog zakona o izmenama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i
- Predlog zakona o izmeni Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Izmene ovih pravosudnih zakona usvojila je u januaru Skupština Srbije, a nakon primedbi iz Brisela na te izmene, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je u februaru zatražila hitno mišljenje Venecijanske komisije.
Pošto je Venecijanska komisija 24. aprila objavila hitno mišljenje o tim izmenama zakona, u maju su dostavljene unapređene verzije izmena i dopuna seta pravosudnih zakona, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije.
Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović upitala je danas da li će i ko odgovarati za to što je set pravosudnih zakona primenjivan četiri meseca, iako nije bio u skladu sa Ustavom i evropskim standardima, pa su na dnevnom redu parlamenta sada njegove izmene.
Nestorović: Šta je predočeno Venecijanskoj komisiji, a šta su dobili poslanici?
Danijela Nestorović rekla je na sednici Skupštine Srbije da nije reč o izmeni zakona u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije - kako to predstavlja vlast, već o korekciji povrede Ustava.
- Ukoliko učinite pogrešnu stvar i povredite Ustav, dobijete nešto što se zove korekcija - rekla je Nestorović i dodala da je sramota za državu i građane da je četiri meseca primenjivano nešto što nije u skladu sa Ustavom i evropskim standardima.
Danijela Nestorović je rekla da neko za to mora da snosi odgovornost, podsetivši i da dve ključne preporuke Venecijanske komisije nisu ispunjene, a tiču se Tužilaštva za organizovani kriminal i autonomije Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal.
Ona je navela da i dalje postoji izuzetan uticaj izvršne vlasti na rad ta dva odeljenja, naglasivši da se o nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa ne može pričati dok ne budu ispunjene sve preporuke Venecijanske komisije.
Danijela Nestorović je upitala i šta je predočeno Venecijanskoj komisiji, a šta su dobili poslanici u Skupštini, kao i kada će vlast postupiti po svim preporukama tog tela Saveta Evrope.
Vujić: Identičan tekst je poslat i Venecijanskoj komisiji i poslanicima
Ministar pravde Nenad Vujić rekao je da Venecijanska komisija nije ocenila da je januarskim izmenama seta pravosudnih zakona napravljen korak unazad i naglasio da su sva dokumenta javno dostupna i lako proverljiva.
Vujić je rekao da Srbija sve uradila radi unapređenja zakona, dodajući da bi Komisija - da nije bilo sve kako treba - tražila nove zakone.
- Kada govorimo o preporukama koje nisu primenjene, jasno je iz teksta da one zahtevaju vreme, jer niko ne očekuje da će se zakon tako obiman (o borbi protiv korupcije) doneti u roku od dve nedelje i takođe, Srbija je u saradnji sa Komisijom, dogovorila učešće eksperata u njegovoj analizi i izradi - rekao je Vujić.
Prema tvrdnji Vujića, identičan tekst poslat je i Venecijanskoj komisiji i poslanicima na današnjem vanredom zasedanju parlamenta, a razlika je samo u jeziku, budući da su francuski i engleski zvanični jezici u Savetu Evrope
Vujić: Zakoni su doneti kako bi se osiguralo bolje funkcionisanje pravosudnih institucija
Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je da izmene i dopune seta pravosudnih zakona predstavljaju rezultat intenzivnog dijaloga Srbije sa Venecijanskom komisijom, ali i potvrdu pune posvećenosti Srbije daljem jačanju nezavisnosti pravosuđa i dodao da je izmenama taj proces unapređen i da su ispunjeni najviši standardi koje je naša zemlja i sama sebi postavila za cilj.
Vujić je obrazlažući izmene i dopune seta pravosudnih zakona, ali i drugih tačaka koje su na dnevnom redu ispred predlagača Vlade Srbije, kazao da te izmene podrazumevaju i potvrdu pune posvećenosti Srbije daljem jačanju nezavisnosti sudstva, samostalnosti javnog tužilaštva i efikasnosti pravosudnog sistema i dostupnosti pravde građanima.
Podsetio je da su ti zakoni usvojeni u januaru ove godine i kazao da su doneti sa legitimnim ciljem da se unapredi funkcionisanje pravosuđa, poveća efikasnost rada sudova i tužilaštva, otklone određene praktične teškoće koje su se pojavile nakon usvajanja ustavnih reformi iz 2022. godine.
- Sledstveno tome, zakoni su doneti kako bi se osiguralo bolje funkcionisanje pravosudnih institucija, što je i sama Venecijanska komisija konstatovala - rekao je Vujić.
Dodao je da je u svom Hitnom mišljenju komisija izričito konstatovala da prepoznaje značaj ciljeva koje su srpske vlasti nastojale da ostvare i u vezi unapređenja efikasnosti pravosuđa, javnog tužilaštva, sudstva, kao i veću jasnoću i koherentnost pravnog okvira.
"Srbija je na te preporuke odgovorila odgovorno, otvoreno i konstruktivno"
Naveo je da je komisija ocenila da su pojedina rešenja otvorila mogućnost za dodatno unapređenje i zato je i dala preporuke u svom Hitnom mišljenju za dodatno unapređenje.
- Srbija je na te preporuke odgovorila odgovorno, otvoreno i konstruktivno i naglašavam da je sama Srbija zatražila početkom februara hitno post-ante mišljenje Venecijanske komisije, jer smo bili sigurni da su ciljevi koje smo postavili pred nama januarskim izmenama postavljeni u pravom smeru, a i da bi kroz jedan konstruktivni dijalog sa stručnim telom Saveta Evrope te izmene još dodatno unapredili", rekao je Vujić.
Podsetio je na saradnju sa Venecijanskom komisijom od aprila i dodao da su nacrti zakona pre usvajanja dostavljeni Venecijanskoj komisiji na dodatno razmatranje i usaglašavanje.
- Imali smo nekoliko ciklusa i tokom maja meseca, pa i onlajn sastanke sa izvestiocima Venecijanske komisije. Rezultat tog procesa je potpuno jasan - kazao je Vujić.
Navodeći da je Srbija sprovela preporuke iz hitnog mišljenja koje se odnose na zakone, da su značajno unapređene i prihvaćene preporuke koje se odnose na odlučivanje o prigovorima, Vujić je naveo i da je međunarodna saradnja dodatno pojašnjena kako bi se izbegle neke nedoumice u vezi te saradnje i jasno je predviđeno da sve ono što su međunarodni ugovori obavezuje sve institucije.
- Ograničenje trajanja funkcije, odnosno vršenja funkcije glavnog javnog tužioca, je nešto što je cilj i efikasnosti, ali i jasnog i predvidivog i održivog sistema. Kada govorimo o režimu privremenog upućivanja, Venecijanska komisija je u svom hitnom mišljenju iz aprila meseca jasno naglasila da je njen stav i 2022. godine bio da to treba da radi Visoki savet tužilaštva i na taj način i pohvalila izmene iz januara meseca, zato što smo tim ispunili i jednu od preporuka koja je bila iz 2022. godine i dodatno unapredili čitav taj proces", rekao je Vujić.
"Proces transparentniji jer se upućivanje vrši na osnovu javnog poziva"
Kako je istakao, ono što je u konsultacijama sa Venecijanskom komisijom zaključeno, to je da je proces jasniji, transparentniji jer je uveden sistem po kom se upućivanje vrši na osnovu javnog poziva koji je dostupan svim javnim tužiocima koji do sada to nisu imali mogućnosti.
Izbegnuta je i situacija, kako je dodao, gde smo imali da pojedinac predlaže upućivanje po nejasnim i neobjektivnim kriterijumima.
- Ovim izmenama i ovim konsultativnim procesom, taj čitav proces je unapređen dodatno i ispunjeni su i ti najviši standardi koje je sama Srbija postavila sebi za cilj. Takođe, Srbija nije ignorisala preporuke Venecijanske komisije, ona ih je sama zatražila bez ikakvih pritisaka i ona ih je prihvatila i kroz ove zakone implementirala - kazao je Vujić.
Dodao je da upravo zbog toga danas imamo mišljenje koje potvrđuje da su preporuke sprovedene.
Tomić: "Prihvatio sam se teške i odgovorne funkcije jer verujem u srpsko pravosuđe"
Posebnom sednicom je predsedavala predsednica parlamenta Ana Brnabić, a prisustvovalo je 119 poslanika, kao i ministar pravde Nenad Vujić, predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov i članovi Visokog saveta sudstva.
Tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju funkciju vršiti verno Ustavu i zakonu po najboljem znanju i umeću i služiti samo istini i pravdi."
Tomić je, nakon polaganja zakletve, poručio poslanicima da se prihvatio te teške i odgovorne funkcije predsednika Vrhovnog suda jer, kako je naglasio, veruje u srpsko pravosuđe.
Kako je naveo, u možda jednom od najvažnijih trenutaka u svom ličnom i profesionalnom životu, oseća čast, ali i odgovornost i obavezu kako prema članovima Visokog saveta sudstva koji su doneli odluku o njegovom izboru, prema sudijama Vrhovnog suda koji su mu pružili jednoglasnu i nedvosmislenu podršku, tako i prema svim građanima Srbije.
Tomić je naglasio da građani sa pravom očekuju od sudija da budu poslednji i najvažniji zaštitnici njihovih prava.
- Uloga predsednika Vrhovnog suda, kao najvišeg suda u Srbiji, za mene lično jeste privilegija, ali i dužnost da kao prvi među jednakima doprinesemo napretku i jačanju kredibiliteta suda i spreman sam da u svom budućem radu pokažem odgovornost i potpunu posvećenost u svom poslu - kazao je Tomić.
On je rekao da to ne može da uradi sam i podsetio da se država oslanja na tri tačke, odnosno na tri grane vlasti: zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
- Zato podršku vidim i u drugim granama vlasti, naročito u zakonodavnoj, koja nam jedino usvajanjem kvalitetnih zakona omogućava da zadatak koji nam je poveren i ostvarimo, ali i u izvršnoj vlasti i u svim relevantnim institucijama, kako bi se stvorili uslovi za kvalitetno funkcionisanje pravosuđa - kazao je Tomić.
"Budimo odgovorni, stručni, nepristrasni, nezavisni i sudije od integriteta"
Istakao je da je na nosiocima sudske vlasti da pre svega svojim odlukama pokažu kako se čuva zakonitost, održava vladavina prava i stabilnost pravnog poretka.
- Budimo odgovorni, stručni, nepristrasni, nezavisni i sudije od integriteta, kako bi ostvarili ciljeve i podigli ugled pravosuđa - poručio je Tomić.
Visoki savet sudstva je na sednici održanoj 14. maja izabrao Miroljuba Tomića za predsednika Vrhovnog suda.
"Venecijanska komisija dala apsolutno pozitivno mišljenje na izmene"
Venecijanska komisija je juče povodom izmena seta pravosudnih zakona, saopštila da su institucije Srbije u veoma veoma kratkom roku preduzele ozbiljne korake u cilju usklađivanja zakonodavnog okvira sa preporukama iz hitnog mišljenja.
Brnabićeva je, nakon što je prisustvovala sednici Venecijanske komisije održanoj 12. juna, na kojoj je razmatrano mišljenje o izmenama pravosudnih zakona, izjavila da je Komisija dala apsolutno pozitivno mišljenje na izmene.
Predloženo je da na dnevnom redu sednice budu i predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa, koje je takođe podnela Vlada Srbije, saopšteno je iz parlamenta.
Poslanici bi trebalo da raspravljaju i o predlozima zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti i o dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonica Pojate-Preljina, koje je podnela Vlada Srbije.
Na predloženom dnevnom redu su i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banke Poštanska štedionica akcionarsko društvo Beograd za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća Srbijagas Novi Sad, po osnovu ugovora o dugoročnom kreditu radi gasifikacije Zlatiborskog okruga, kao i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd, UniCredit bank Srbija a.d. Beograd i OTP banka Srbija a.d. Novi Sad za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća Srbijagas Novi Sad, po osnovu ugovora o dugoročnom investicionom kreditu radi izgradnje razvodnog gasovoda Leskovac - Vranje i tri primopredajne stanice, koje je podnela Vlada Srbije.
Poslanici bi trebalo da razmotre i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banka Srbija a.d. Novi Sad za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća Srbijagas Novi Sad, po osnovu ugovora o dugoročnom investicionom kreditu za izvođenje radova inženjerske zaštite na deonici gasne interkonekcije Srbija - Bugarska, Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća Srbijagas Novi Sad, po osnovu ugovora o dugoročnom investicionom kreditu radi izgradnje razvodnog gasovoda Beograd - Valjevo - Loznica.
Na dnevnom redu su i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća Srbijagas Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu radi izgradnje razvodnog gasovoda Paraćin - Boljevac - Rgotina - Negotin - Prahovo i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banke Poštanska štedionica, akcionarsko društvo Beograd, za izmirivanje obaveza Akcionarskog društva za železnički prevoz putnika Srbijavoz Beograd, po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu radi sprovođenja Projekta nabavke 30 novih elektromotornih vozova za gradsko-prigradski železnički sistem.
Predloge ovih zakona takođe je podnela Vlada Srbije.
(Tanjug)
