Misteriozna bolest zuba koja pogađa milione dece, a nema veze sa slatkišima: Pored žutih mrlja, odaju je 2 znaka

Kada bele i zdrave mlečne zube zamene krhki, žućkasto-smeđi stalni zubi kod dece, roditelji se suočavaju sa dijagnozom koja nema nikakve veze sa lošom higijenom ili šećerom.

Pojava novih stalnih zuba kod dece uglavnom je razlog za radost, ali za mnoge roditelje to postaje trenutak velikog i neprijatnog iznenađenja. Umesto blistave i čvrste gleđi, na mestu mlečnih zuba počinju da niču zubi sa jasno ograničenim mrljama na zubima (bele, žute ili braon boje), koje ih čine poroznim, osetljivim i sklonim lomljenju.

Reč je o razvojnom poremećaju gleđi koji se naziva molarno-incizivna hipomineralizacija (MIH), stanju koje je gotovo jednako učestalo kao i karijes, ali je u javnosti i dalje potpuna nepoznanica. Štaviše, predstavlja zagonetku i u stomatologiji.

Šta je molarno-incizivna hipomineralizacija (MIH)

Molarno-incizivna hipomineralizacija (MIH) pogađa, pre svega, prve stalne kutnjake (takozvane šestice) i sekutiće (prednje zube). Naziva se i sindrom kredastih zuba zbog karakterističnog izgleda i krhkosti: zubi izgledaju kao da su kredasti, a boja varira od belih, preko žutih do smeđih mrlja.

- Ovo stanje utiče na to kako se određeni stalni zubi formiraju u ranom detinjstvu. Nije uzrokovano neredovnim pranjem zuba, šećerom ili lošim stomatološkim navikama, već nečim što remeti formiranje gleđi pre nego što zubi uopšte izniknu - objašnjava dr Suzan Durhus-Andersen, doktorka stomatologije i viši klinički instruktor na Odeljenju za dečiju stomatologiju i kliničku genetiku Univerziteta u Kopenhagenu.

Kako dodaje, ovaj poremećaj se javlja rano kod dece, dok se zubi formiraju unutar vilice. Tipično, dešava se od rođenja do otprilike druge godine.

Šta se zapravo dešava sa zubnom gleđi

Da bi se razumela težina ovog stanja, potrebno je posmatrati procese koji se dešavaju duboko u vilici, u najranijem periodu života.

- Gleđ je tanak spoljašnji sloj zuba i najtvrđi materijal u telu. Ali kod dece sa MIH, razvoj zubne gleđi je poremećen, odnosno smanjena je mineralizacija gleđi. Kao rezultat toga, zubi izgledaju drugačije i mogu se lakše slomiti - kaže dr Nuno Vibe Herman, doktorka stomatologije i vanredna profesorka na Odseku za dečju stomatologiju i kliničku genetiku Univerziteta u Kopenhagenu.

Pored vidljivih znakova na zubima, kod dece sa ovim stanjem javljaju se dva karakteristična simptoma:

• Bol prilikom pranja zuba (zbog čega deca neretko izbegavaju pranje zuba),
• Izražena osetljivost zuba na toplo i hladno (bilo da je u pitanju hrana ili piće).

Učestala bolest, ali se često pogrešno dijagnostikuje

Podaci sa terena pokazuju da ovaj poremećaj poprima razmere ozbiljnog javnozdravstvenog problema.

- U našem radu u nastavnoj klinici stomatološke bolnice Univerziteta u Kopenhagenu, viđamo mnogo dece i mladih kojima je potrebna pomoć zbog ovog stanja. Ono pogađa oko 28 odsto dece u Skandinaviji i jedno je od najrasprostranjenijih stomatoloških oboljenja - navodi dr Durhus-Andersen.

Studija iz 2021. godine u "PubMed" pokazuju da je MIH veoma čest širom Evrope, dok je manji problem u Africi i Aziji.

- Istraživači još uvek pokušavaju da shvate zašto je to slučaj, mada se sumnja da je to uglavnom zbog razlika u samoj dijagnozi i prijavljivanju, zajedno sa učestalošću bolesti u ranom detinjstvu i genetskim faktorima - nadovezuje se dr Vibe Herman.

Ono što najviše brine stručnjake jeste činjenica da posledice ovog dečjeg poremećaja ne nestaju sa odrastanjem, već prate osobu i u zrelom dobu.

- MIH je i dalje pomalo zagonetka za stomatologiju. Znamo da pogađa značajan broj dece i da može trajno da oslabi i promeni boju zuba kod odraslih. Ali i dalje ne razumemo u potpunosti zašto se kod neke dece javlja, a kod druge ne. Međutim, ono što je potpuno jasno jeste da je ovaj poremećaj češći nego što većina ljudi uopšte shvata - ističe za časopis "The Conversation" dr Durhus-Andersen.

Pet potencijalnih krivaca za nastanak MIH-a

Iako direktan uzrok još nije izolovan sa stopostotnom sigurnošću, istraživanja ukazuju na pet mogućih uzroka molarno-incizivne hipomineralizacije:

• Produžena bolest u ranom životu (poput visoke groznice, infekcija ili ponovljenih perioda bolesti).
• Dugotrajna upotreba antibiotika.
• Komplikacije tokom trudnoće ili porođaja, kao što su nedostatak kiseonika ili prevremeni porođaj.
• Faktori životne sredine, poput zagađenja vazduha, kao i nedostatak u organizmu, na primer deficit vitamina D, koji može da utiče na sposobnost tela da formira jaku zubnu gleđ.
• Moguća genetska ranjivost, što znači da neka deca mogu biti jednostavno podložnija od druge.

Saveti za roditelje: Kako postupiti

Kada se suoče sa ovom dijagnozom, roditelji često osećaju neopravdanu krivicu, misleći da su negde pogrešili u nezi deteta.

- Pre svega, važno je znati da, sa znanjem koje danas imamo, sama po sebi molarno-incizivna hipomineralizacija ne može da se spreči. Dakle, kao roditelji, ne možete ništa da uradite da biste sprečili pojavu ovog stanja - poručuje dr Vibe Herman, ali dodaje da postoje stvari koje roditelji mogu da učine:

- Najočiglednija je pranje zuba i upotreba paste za zube sa fluorom. Ovo je izuzetno važno jer je zubna gleđ mekša, pa je zube teže održavati čistima i oni su izloženi većem riziku od karijesa.

Pored same higijene, od presudnog značaja je i psihološka priprema deteta za stomatološku stolicu.

- Korisno je da pozitivno razgovarate o tome šta stomatolozi rade za zube: naime, pomažu ih da ih bolje zaštite kako ne bi boleli ili se lomili. Takođe je važno reći detetu da treba da kaže gde i kako ga zub boli, ako boli - savetuje dr Durhus-Andersen.

Lečenje zavisi od stepena oštećenja zuba

Terapija u potpunosti zavisi od stepena oštećenja gleđi, a stomatolozi ih klasifikuju kao blago, umereno ili teško oštećenje:

• Kutnjaci sa blagim MIH: Tretiraju se koncentrovanim fluoridnim gelom ili se zatvaraju providnim plastičnim premazom kako bi se zaštitili od karijesa, ili oboje.
• Kutnjaci sa umerenim MIH: Na takve zube se stavljaju privremene plombe, a pošto je zub veoma osetljiv, obavezno je korišćenje anestezije.
• Kutnjaci sa teškim MIH: Primenjuju se radikalnija, ali neophodna rešenja kako bi se sačuvala funkcija vilice.

- U retkim slučajevima, stomatolog može da predloži vađenje zuba ako je njegova dugoročna prognoza previše loša. To se obično dešava između osme i desete godine. Prednji zubi obično imaju samo blagi do umereni MIH i stoga se često ne leče u početku - objašnjava dr Vibe Herman.

Estetika u starijem uzrastu

Kako deca rastu i ulaze u pubertet, estetski izgled zuba počinje značajnije da utiče na njihovo samopouzdanje, zbog čega se otvaraju nove mogućnosti lečenja.

- To obično uključuje beljenje u kombinaciji sa novijom vrstom tretmana u kojem se tanka, tečna smola može infiltrirati u gleđ. Smola će popuniti prazne prostore u strukturi gleđi i tako će prividna promena boje nestati, ostavljajući zub sa normalnom, glatkom bojom krunice. U odraslom dobu, teško pogođeni kutnjaci mogu imati koristi od krunice ili porcelanskog inleja - navodi dr Durhus-Andersen.

Potraga za ključnim okidačima

Ipak, krajnji cilj nauke jeste da se sa saniranja posledica pređe na potpunu prevenciju ovog sindroma.

- Da bismo se zaista pozabavili ovim stanjem i njegovim uticajem na dečje zube, prvo nam je potrebna jasnija slika o tome koliko je ono zapravo rasprostranjeno. To znači jače, doslednije studije - i bolji dogovor u struci o tome kako se stanje dijagnostikuje i beleži - kaže dr Durhus-Andersen.

Istovremeno, istraživači pokušavaju da odgovore na neka od najosnovnijih pitanja: koji su ključni okidači? I zašto se kod neke dece javlja ovaj problem, a kod druge ne?

- Dugoročno gledano, dodatna istraživanja ne samo da će poboljšati lečenje, već će i pomoći u sprečavanju da stanje izazove dugoročne stomatološke probleme, čime se smanjuje potreba za ponovljenom, često teškom stomatološkom negom kod dece (i odraslih) - zaključuje dr Vibe Herman.