Nicanje zuba ne izaziva groznicu: Pedijatar razbija najveće zablude o prvim zubićima

Dok se pojava prvog zubića u porodici slavi kao veliki događaj, ovaj prirodni proces decenijama prati loša reputacija dežurnog krivca za gotovo svaki zdravstveni problem kod beba.

Nicanje zuba je nezaobilazna prekretnica u razvoju svakog deteta, ali se često neosnovano povezuje sa simptomima koji nemaju veze sa oralnim zdravljem. Od visoke temperature, preko pelenskog osipa, do ozbiljnih stomačnih tegoba - roditelji su često skloni da sve pripišu "zubićima".

U nastavku razjašnjavamo šta je naučna činjenica, a šta narodno verovanje, i koji su stvarni simptomi koji mogu da se jave kod bebe tokom ovog perioda.

Da li bebi rastu zubi ili je bolesna - kako napraviti razliku

Prvi mlečni zubi najčešće se pojavljuju u periodu između 6. i 24. meseca života, ali česta dilema sa kojom se roditelji suočavaju jeste kako razlikovati običnu prehladu od simptoma nicanja zubića.

Američka akademija za pedijatriju ističe važnu tezu: deca kojoj niču zubići u medicinskom smislu se "malo se razlikuju" od vršnjaka koji trenutno ne prolaze kroz taj proces, uz jasnu napomenu da je važno razlikovati dokazane simptome od onih lažnih.

Za razliku od bolesti poput virusnih ili bakterijskih infekcija, nicanje zuba ne bi trebalo da izazove drastične promene u raspoloženju, kvalitetu sna i bebinom opštem stanju. Drugim rečima, ako je dete ekstremno letargično ili neutešno plače satima, uzrok verovatno leži negde drugde.

- Nicanje zubića može da izazove blagu nelagodnost u desnima kod beba, ali ne bi trebalo da bude nešto što ozbiljno remeti njihovo uobičajeno raspoloženje ili raspored - kaže dr Lisa Dijard, specijalista pedijatrije u Klivlendskoj klinici.

Stvarni simptomi nicanja zuba: Na šta obratiti pažnju

Iako su znaci nicanja često diskretni i zubići nekada nedeljama ostaju nevidljivi ispod površine desni, organizam šalje jasne signale da se priprema za njihovo izbijanje. Dr Dijard izdvaja ključne pokazatelje koji prate ovaj proces:

• Povećana salivacija (balavljenje): Pre nego što zub izbije, proizvodnja pljuvačke (salive) se značajno pojačava. Do pojačanog balavljenja dolazi jer se proizvodnja pljuvačke refleksno povećava kao odgovor na iritaciju desni pre nego što zub fizički probije sluzokožu. Ovo često zahteva stalnu upotrebu podbradaka kako bi se izbegla dodatna iritacija kože oko usta.
• Intenzivno žvakanje i grickanje: Potreba da beba u usta stavi sve što je nadohvat ruke – od prstića do igračaka – nije slučajna. Nicanje zuba stvara unutrašnji pritisak na desni, a grickanje tvrdih predmeta stvara kontra-pritisak koji donosi trenutno olakšanje i smanjuje osećaj napetosti u vilici.
• Blaga nervoza: Mala doza razdražljivosti je očekivana pojava. Beba može da deluje "čudno", da bude manje tolerantna na frustracije ili da traži stalnu fizičku blizinu roditelja. Ova nervoza obično dostiže svoj zenit u danima neposredno pre nego što zub izbije, a stanje se po pravilu normalizuje u roku od tri do četiri dana nakon pojavljivanja zubića.

Lažni simptomi: Najčešći mitovi o nicanju zuba

U medicini je važno razumeti da to što se dve stvari dešavaju istovremeno, ne znači da je jedna uzrokovala drugu. Bebe u uzrastu kada niču prvi zubi često dolaze u kontakt sa novim virusima, menjaju ishranu ili režim spavanja, što dovodi do zabuna.

Dakle, to što beba dobije osip ili temperaturu u periodu kada joj rastu zubi, ne znači da je nicanje uzrok tih problema. Sledi 3 najčešća mita o nicanju zuba.

Mit 1: Nicanje zuba izaziva groznicu

Ovo je možda najopasnija zabluda. Nicanje zuba može neznatno da podigne bazalnu temperaturu tela, ali nikada do praga groznice. Normalna telesna temperatura je oko 37 stepeni. Groznica počinje od 38 i više stepeni.

- Ako beba ima temperaturu od 38,4 stepeni ili više, nemojte je ignorisati i pripisivati nicanju zuba. Groznica je znak infekcije, a ne nicanja zuba - naglašava dr Dijard.

Lekarsku pomoć treba potražiti ako:

• dete je mlađe od 3 meseca i ima temperaturu iznad 38 stepeni,
• groznica traje duže od tri dana bez poboljšanja,
• dete se teško budi, odbija tečnost ili pokazuje znake dehidracije,
• ako temperatura pređe 40 stepeni, neophodna je hitna medicinska intervencija.

Američka akademija za pedijatriju izdaje poseban oprez u vezi sa ovim simptomom. Krivljenje nicanja zuba za groznicu može da dovede do kašnjenja u traženju pomoći zbog stvarnih infekcija, kao što su upale uha ili urinarnog trakta, pa čak i meningitis.

Postoje dva ključna razloga zašto infekcije često počinju upravo između 6. i 12. meseca života, što se poklapa sa nicanjem zuba:

• Gubitak antitela: U ovom uzrastu beba gubi zaštitna antitela koja su joj preneta od majke pri rođenju.
• Razvojna faza: Deca tada prolaze kroz prekretnicu u kojoj imaju potrebu da žvaću apsolutno sve što im dođe pod ruku, čime se izlažu brojnim patogenima.

Mit 2: Nicanje zuba uzrokuje pelenski osip

Često se veruje da višak progutane pljuvačke menja sastav stolice, čineći je kiselijom, što dovodi do osipa. Međutim, naučna istraživanja nisu potvrdila ovu teoriju.

Ako se pelenski osip pojavi, verovatniji uzroci su:

• iritacija od pelena ili maramica,
• nova hrana u bebinoj ishrani,
• toplotni osip
• ili reakcija na deterdžent.

Prevencija ostaje ista: brza promena pelena i upotreba zaštitnih krema na bazi cink-oksida.

Mit 3: Nicanje zuba drastično remeti san

Problemi sa spavanjem kod beba mogu da se jave iz raznih razloga, ali nicanje zuba obično nije jedan od njih.

- Neki roditelji brinu da nicanje zubića bebi nanosi previše bola da bi dobro spavala. Ali nelagodnost je zapravo blaga i ne bi trebalo da bude primarni uzrok poremećaja sna - ističe dr Lisa Dijard iz Cleveland Clinic.

Dosledna rutina i bezbedne prakse spavanja su mnogo značajniji faktori za kvalitetan odmor.

Kako olakšati bebi nicanje zuba

Nicanje zuba je prirodna faza koja zahteva strpljenje. Prema preporukama Američke akademije za pedijatriju, mehaničko olakšanje je uvek bolji izbor od lekova.

• Masaža desni: Trljanje čistim prstom u trajanju od dva minuta najefikasnije smanjuje bol. Za decu stariju od 12 meseci, može se koristiti i komadić leda umotan u vlažnu krpu.
• Glodalice i hladni predmeti: Gumeni prstenovi ili mokre krpe ohlađene u frižideru (nikako u zamrzivaču) pomažu pri žvakanju. Izbegavati sirovu šargarepu zbog rizika od gušenja i ledene štapiće zbog mogućih promrzlina.
• Stop za "ogrlice za zubiće": Ćilibarske i slične ogrlice nisu bezbedne niti efikasne; nose visok rizik od gušenja i fatalnih ishoda.
• Promena načina hranjenja: Ako dete odbija flašicu ili dojenje, tečnost se može ponuditi iz šoljice, kašičicom ili špricem.

U većini slučajeva, nelagodnost pri nicanju zuba je blaga i može uspešno da se reši masažom desni. Ipak, ako se nemir ne smiruje, mogu da se razmotre lekovi protiv bolova (analgetici), ali uz stroga pravila:

• Paracetamol (acetaminofen): Može da se koristi za ublažavanje bolova prema doziranju koje odredi lekar.
• Ibuprofen: Opcija je isključivo za decu stariju od šest meseci.
• Ograničena upotreba: Ovi lekovi ne smeju da se daju detetu duže od jednog ili dva dana