Branka Latinović podseća da je Hrvatska 2013. obećala da neće blokirati susede na putu ka EU, što sada ne poštuje.
Problem uslovljavanja kandidata pojedinačnim zahtevima postao je sistemski, a odgovornost za rešavanje je na Evropskoj komisiji i Savetu Evrope.
Najveća prepreka na putu ka Evropskoj uniji Crnoj Gori i Srbiji mogao bi da bude ni manje ni više nego komšija - Hrvatska? Takvu mogućnost najavio je Nikola Bartulica, evroposlanik poznat po nacionalističkim ispadima koji je poručio da će Crna Gora i Srbija pre ulaska u EU morati da reše, između ostalog, "pitanje ratne odštete svim žrtvama Domovinskog rata". Ako se ima u vidu da je Andrej Plenković, premijer Hrvatske, nedavno samo Crnoj Gori isporučio čak osam zahteva sva je prilika da ćemo imati još jednu priču o "komšiji na Balkanu"...
Bartulica, koji je posle Plenkovića iz HDZ-a i Biljane Borzan iz SDP-a osvojio najviše glasova pre dve godine u Hrvatskoj na izborima za Evropski parlament, izneo je svoja tri zahteva pred Crnu Goru i Srbiju za ulazak u EU.
- Srbija i Crna Gora ne mogu postati članice EU dok se ne reši pitanje ratne odštete svim žrtvama iz Domovinskog rata, priznavanje agresije iz devedesetih i konkretne saradnje u pronalaženju nestalih osoba - rekao je Bartulica i dodao da to "mora biti prioritet Hrvatske".
Osam zahteva Plenkovića Crnoj Gori
Da to nije usamljeno mišljenje u Hrvatskoj pokazao je nedavno i Plenković na Samitu EU u Tivtu kada je izneo čak osam zahteva Crnoj Gori:
- Obeštećenje logorašima
- Rešavanje pitanja nestalih
- Procesuiranje ratnih zločina
- Rešavanje imovinsko-pravnih pitanja hrvatskih porodica u Crnoj Gori koje su izgubile imovinu što sudovi, kako je rekao, presporo rešavaju
- Pokretanje razgovora o pitanju granica između Crne Gore i Hrvatske
- Rešavanje pitanja spomen-ploče u bivšem logoru Morinj gde su "tokom Domovinskog rata zlostavljani hrvatski zarobljenici"
- Promena imena bazena u Kotoru koji nosi ime čuvara logora Morinj
- Povratak školskog broda Jadran
Knežević: "Javno političko uriniranje Plenkovića po Crnoj Gori prešlo sve granice"
Na te zahteve reagovao je Milan Knežević, predsednik DNP-a, i poručio da je "javno političko uriniranje Plenkovića po Crnoj Gori prešlo sve granice".
- Ostalo je još samo da nam ispostavi uslov da Tompson peva 13. jula na Cetinju (što nekima ne bi smetalo) i da naša kapitulacija bude potpuna. A na ulazu u grad bi pisalo: "Plenkoviću, brate, upiši nas u Hrvate!" Ukoliko prihvatimo ovih osam hrvatskih uslova, onda nema sumnje da smo veći Hrvati od Hrvata i da je Sekula Drljević bio u pravu - naveo je, između ostalog, Knežević.
Latinović: Hrvatska 2013. obećala da neće uslovljavati susede, a sada to ne poštuje
Branka Latinović, nekadašnja ambasadorka Srbije pri OEBS-a, kaže za "Blic" da je uslovljavanje država kandidata na putu ka EU "postao generalni problem".
- To je sve počelo sa Severnom Makedonijom koju je prvo uslovljavala Grčka, pa onda Bugarska. I Hrvatska je imala sličan problem sa Slovenijom zbog Koparskog zaliva pa je reagovala Evropska komisija i preporučila da se to teritorijalno pitanje prepusti arbitraži - podseća Latinović.
Kako kaže, zanimljivo da je hrvatska vlada nakon ulaska u EU 2013. godine "obećala da neće uslovljavati svoje susede na putu ka EU".
- I to je obećala vlada HDZ-a na čijem je čelu bila Jadranka Kosor. U međunarodnom javnom pravu postoji konzistentnost što znači da kada nešto javno izgovorite imate obavezu i da održite tu reč. Sada vidimo da se u slučaju Hrvatske to ne poštuje. Pogotovo što je, recimo, pitanje nestalih odgovornost obe strane jer ima i nestalih Srba u Hrvatskoj - navodi Latinović.
Dodaje da je zbog toga odgovornost, pre svega, na Evropskoj komisiji i Savetu Evrope.
- Oni nisu prepoznali problem koji postoji još od Severne Makedonije. Ranije je postojalo pravilo da se bilateralna pitanja rešavaju na drugom stolu, a ne u procesu evrointegracija. Recimo, Mađarska i Slovačka su prvo rešile pitanje mađarske manjine u Slovačkoj pre nego što su otpočele pregovore - kaže Latinović.
"Evropska komisija da spreči pojedinačna uslovljavanja"
Po mišljenju Latinović, Evropska komisija mora da nađe univerzalni model koji će sprečiti pojedinačna uslovljavanja zemalja kandidata na putu ka EU.
- Postoji već predlog modifikacije ili uskraćivanja prava veta za nove države članice EU koje ne bi imale pravo veta na usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, zatim prilikom glasanja o budžetu i o ulasku novih članica u EU - zaključila je Latinović.
Novaković: "Stavovi Bartulice stavovi jednog evroposlanika koje je već ranije iskazivao"
Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), kaže za "Blic" da su stavovi Bartulice "u suštini stavovi jednog evroposlanika koje je već ranije iskazivao".
- Što se tiče Crne Gore, pozicija Hrvatske je jasna i u pitanju je nekoliko tema gde se od odštete spominje samo odšteta logorašima. Što se tiče Srbije, Srbija i Hrvatska su formirale nekoliko zajedničkih komisija u vezi sa otvorenim pitanjima i stvari tek treba da se definišu. Dakako dva najozbiljnija pitanja u ovom momentu su nestali u ratu i pitanja kulturnog blaga SPC sa teritorije Hrvatske - ocenio je Novaković.
