Srpska lista smatra da su rezervisana mesta ustavna garancija, a ne formalna privilegija, i da pravo na izbor predstavnika mora biti zaštićeno od uticaja drugih zajednica.
Očekuje se da Ustavni sud pruži jasno tumačenje i utvrdi da li postojeći način izbora zaista štiti svrhu rezervisanih mesta.
Srpska lista (SL) danas je ustavnom sudu u Prištini podnela ustavnu žalbu protiv presude vrhovnog suda kojom je odbijena njena žalba zbog dodele jednog od poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu Nenadu Rašiću, ocenjujući da osporenim odlukama nije pružena delotvorna ustavnopravna zaštita institutu rezervisanih poslaničkih mesta namenjenih srpskoj zajednici.
Kako je navedeno u saopštenju Srpske liste, ustavna žalba nije podneta radi zaštite jednog političkog subjekta niti jednog poslaničkog mandata, već je njena suština zaštita ustavnog prava srpskog ali i ostalih nevećinskih naroda na autentično političko predstavljanje, koje predstavlja jedan od osnovnih principa na kojima počiva ustavni položaj nevećinskih zajednica na Kosovu i Metohiji.
U žalbi je ukazano da su Centralna izborna komisija, Izborni panel za žalbe i predstavke i Vrhovni sud propustili da odgovore na ključno ustavnopravno pitanje - da li je ustavna svrha rezervisanih poslaničkih mesta očuvana ukoliko o izboru predstavnika srpske zajednice odlučuju glasovi birača koji toj zajednici ne pripadaju.
Srpska lista smatra da rezervisana poslanička mesta nisu uvedena kao formalna privilegija, već kao ustavna garancija kojom se štiti pravo srpskog naroda i drugih nevećinskih zajednica da sami biraju svoje autentične političke predstavnike.
Ustavnom sudu je predloženo da po prvi put pruži jasno ustavnopravno tumačenje sadržine ove garancije i utvrdi da li postojeći način primene izbornog zakonodavstva obezbeđuje njenu stvarnu svrhu ili je čini samo formalnim institutom bez efektivne zaštite.
U saopštenju se ističe da bi, ukoliko bi se prihvatilo da političke predstavnike jedne zajednice mogu odlučujuće birati pripadnici drugih zajednica, tada bila dovedena u pitanje sama svrha rezervisanih poslaničkih mesta, ne samo za srpsku zajednicu, već i za sve ostale nevećinske zajednice kojima ustav garantuje posebno političko predstavljanje.
"Podnošenjem ove ustavne žalbe, Srpska lista ne štiti samo izborni rezultat, već pre svega brani ustavni princip da srpski i ostali nevećinski narodi imaju pravo da samostalno i autentično biraju svoje političke predstavnike. U suprotnom, dovodi se u pitanje smisao ustavnih garancija koje su uspostavljene radi zaštite kolektivnih prava nevećinskih zajednica", naglašava se u saopštenju.
Dodaje se da Srpska lista očekuje da će Ustavni sud ovom predmetu pristupiti profesionalno i odgovorno imajući u vidu ne samo pojedinačni izborni spor, već i dugoročne posledice koje njegova odluka može imati po ustavni položaj srpskog naroda i svih nevećinskih zajednica na Kosovu i Metohiji.
Prema konačnim rezultatima vanrednih izbora koji su održani 7. juna, od 10 mandata koji su zagarantovani predstavnicima Srba, Srpskoj listi je pripalo devet, a Građanskoj inicijativi Za slobodu pravdu i opstanak koju vodi Nenad Rašić jedan mandat.
Podaci centralne izborne komisije u Prištini pokazuju da je Za slobodu pravdu i opstanak značajan broj glasova dobila u sredinama gde Srba nema, jer su proterani od 1999. godine.
Vrhovni sud u Prištini odbio je 7. jula žalbu Srpske liste koju je ta stranka podnela zbog činjenice da je jedan od mandata rezervisanih za srpsku zajednicu dodeljen Rašiću i to na osnovu nesrpskih, dominantno albanskih glasova.
Nova demokratska stranka, stranka bošnjačke zajednice na KiM, takođe se žalila tražeći da budu poništeni glasovi koje je stranka Nenada Rašića osvojila u šest sela u opštini Prizren, gde žive Bošnjaci, ali je i ta žalba odbijena.
(Tanjug)
