Klima u autu ne sprečava toplotni stres, a ni parkiranje u hladu nije sigurna zaštita: Kopče pojaseva su tek jedna od zamki u zagrejanom vozilu

Ekstremne vrućine u kabini automobila stvaraju opasnu zamku - od toplotnog stresa koji klima-uređaj ne može u potpunosti da spreči, pa sve do opasnih opekotina na vrelim kopčama pojaseva i unutrašnjim površinama.

Dok se vozači mesecima pripremaju za sneg, poledicu i pljuskove, rizici koje donose ekstremne vrućine često ostaju nedovoljno prepoznati i potcenjeni. Najveća opasnost na letnjim putovanjima stiže kroz mikroklimu u samoj kabini automobila.

Visoke temperature ne utiču samo na udobnost tokom putovanja, već mogu da naruše psihofizičku sposobnost neophodnu za bezbedno upravljanje vozilom. Dehidratacija, umor, pad koncentracije i usporene reakcije drastično povećavaju rizik od saobraćajnih nezgoda.

Pritom, naglo zagrevanje kabine može da dovede do toplotnog udara, kao i do ozbiljnih opekotina pri kontaktu sa vrelim unutrašnjim površinama u autu - posebno kod dece, starijih osoba, hroničnih bolesnika, ali i kućnih ljubimaca.

Kako organizam reaguje na visoke temperature

Ljudski organizam održava telesnu temperaturu u uskom fiziološkom opsegu. Kada spoljašnja temperatura značajno poraste, aktiviraju se prirodni mehanizmi rashlađivanja, pre svega širenje krvnih sudova kože i pojačano znojenje.

Međutim, pri dugotrajnom izlaganju vrućini, ovi mehanizmi postaju manje efikasni, pa organizam ulaže sve veći napor da održi normalnu telesnu temperaturu. Tokom velikih vrućina dolazi do:

• pojačanog znojenja i gubitka tečnosti,
• gubitka elektrolita poput natrijuma, kalijuma i drugih minerala,
• širenja krvnih sudova i pada krvnog pritiska,
• povećanog opterećenja srca i krvotoka,
• bržeg zamaranja organizma.

Ako se izgubljena tečnost ne nadoknadi na vreme, razvija se dehidratacija, koja se najčešće ispoljava na sledeće načine:

• osećaj žeđi i suvoća usta,
• umor i pospanost,
• glavobolja i vrtoglavica,
• razdražljivost i smanjena koncentracija.

U težim slučajevima može da se razvije toplotna iscrpljenost i toplotni udar, stanje koje zahteva neodložno pružanje zdravstvene pomoći.

Zašto su ove promene posebno opasne tokom vožnje

Bezbedna vožnja zahteva neprekidnu pažnju i brzu procenu situacije. Čak i manji pad koncentracije ili usporavanje reakcija može da poveća rizik od greške i nastanka saobraćajne nezgode.

Kod osoba izloženih visokim spoljašnjim temperaturama češće se javljaju:

• usporeno reagovanje u iznenadnim situacijama,
• smanjena pažnja i koncentracija,
• otežano donošenje odluka,
• osećaj umora i iscrpljenosti,
• pospanost,
• kao i smanjena sposobnost procene udaljenosti i brzine kretanja drugih vozila.

Pored toga, dehidratacija može dodatno da naruši kognitivne funkcije (sposobnost razmišljanja i rasuđivanja), poveća osećaj umora i smanji sposobnost bezbednog upravljanja vozilom, što je naročito značajno tokom dužih putovanja, upozoravaju u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd (GZZJZ).

U isto vreme, toplotni stres predstavlja dodatno opterećenje za kardiovaskularni sistem i bubrege, a kod osoba koje boluju od hroničnih bolesti može dovesti do pogoršanja osnovnog oboljenja.

Ko su najugroženiji vozači i putnici na letnjim vrućinama

Poseban oprez tokom vožnje u uslovima visokih temperatura potreban je kod:

• starijih osoba,
• trudnica,
• male dece,
• osoba obolelih od bolesti srca i krvnih sudova,
• osoba sa dijabetesom,
• osoba koje koriste lekove koji mogu da utiču na regulaciju telesne temperature, izazovu pospanost ili uspore reakcije.

Pre polaska na put: Kako se pravilno pripremiti

Da bi putovanje proteklo bezbedno, stručnjaci iz GZZJZ preporučuju sledeća pravila pre polaska:

• Isplanirati vreme putovanja i, kad god je to moguće, izbegavati vožnju u najtoplijem delu dana (između 10 i 17 časova).
• Proveriti tehničku ispravnost vozila, posebno rashladnog sistema, klima-uređaja i pritisak u gumama.
• Obezbediti dovoljne količine vode za sve putnike.
• Poneti laganu hranu i pre polaska pojesti lakši obrok, izbegavajući obilnu, tešku i masnu hranu.
• Nositi laganu, udobnu odeću svetlih boja od prirodnih materijala i odgovarajuću obuću.
• Koristiti naočare za sunce sa odgovarajućom UV zaštitom.
• Pripremiti neophodne lekove za osobe koje su na redovnoj terapiji, kao i osnovni pribor za prvu pomoć.
• Unapred isplanirati mesta za odmor i pravljenje redovnih pauza tokom dužih putovanja.

- Ukoliko koristite lekove koji mogu izazvati pospanost, usporiti reakcije ili uticati na sposobnost bezbednog upravljanja vozilom, pre dužeg putovanja posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom - ističu u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd.

Klima u autu nije dovoljna

Iako rashlađivanje značajno olakšava boravak u autu, ono ne rešava sve probleme.

- Imajte u vidu da klima-uređaj povećava udobnost tokom vožnje, ali ne može u potpunosti sprečiti štetne posledice dehidratacije i toplotnog opterećenja organizma. Zbog toga su redovan unos tečnosti, pravljenje pauza i prilagođavanje vožnje vremenskim uslovima podjednako važni kao i rashlađivanje unutrašnjosti vozila - napominju u GZZJZ.

Saveti za bezbednu vožnju tokom vrućina

• Redovno unositi tečnost, čak i kada se ne oseća žeđ.
• Praviti pauze najmanje na svaka dva sata ili češće, ukoliko se osete umor ili pospanost.
• Provetravati vozilo i održavati prijatnu temperaturu u kabini.
• Izbegavati naglo rashlađivanje unutrašnjosti vozila podešavanjem klima-uređaja na veoma nisku temperaturu. Preporučljivo je da temperatura u vozilu bude nekoliko stepeni niža od spoljne.
• Piti manje količine vode tokom celog putovanja, umesto da se tečnost unese odjednom.
• Izbegavati alkohol i velike količine napitaka sa kofeinom, jer mogu da doprinesu dehidrataciji.
• Ako se osete vrtoglavica, malaksalost, jak umor ili pospanost, bezbedno zaustaviti vozilo na prvom pogodnom mestu i odmoriti se pre nastavka vožnje.

Kako bezbedno ući u vozilo po vrućini

Tokom letnjih meseci temperatura u unutrašnjosti parkiranog vozila može veoma brzo da poraste i dostigne vrednosti koje predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje. Čak i kada spoljašnja temperatura nije ekstremno visoka, zatvoreno vozilo se usled efekta staklene bašte naglo zagreva.

Sunčevi zraci prolaze kroz stakla, zagrevaju unutrašnje površine, dok se toplota zadržava u kabini. Već nakon nekoliko minuta temperatura u vozilu može biti znatno viša od spoljašnje, a nakon 30–60 minuta dostići vrednosti opasne po zdravlje i život.

Zbog toga treba biti oprezan prilikom ulaska u vozilo koje je bilo parkirano na suncu. Pre ulaska u vozilo preporučuje se sledeće:

• Otvoriti sva vrata ili prozore na nekoliko minuta kako bi se unutrašnjost vozila provetrila.
• Otvoriti i prtljažnik kako bi se ubrzalo strujanje vazduha.
• Uključiti klima-uređaj tek nakon kratkog provetravanja.
• Proveriti temperaturu onih površina koje dolaze u direktan kontakt sa kožom.
• Po potrebi zaštititi ruke od vrelih metalnih delova vozila.
• Pre početka vožnje obezbediti da temperatura u kabini bude prijatna i bezbedna za sve putnike.

Opasnost od opekotina: Metalne kopče i vrela sedišta

Pojedine površine u vozilu mogu da se zagreju do temperatura koje izazivaju bol, a kod osetljivijih osoba i opekotine. Posebnu pažnju treba obratiti na:

• metalne kopče sigurnosnih pojaseva,
• metalne delove vrata,
• volan,
• ručicu menjača,
• komandne prekidače,
• kožna ili tamna sedišta.
• dečja auto-sedišta i njihove kopče.

Kod male dece, starijih osoba i osoba sa osetljivom kožom rizik od nastanka opekotina je veći, jer je njihova koža tanja i osetljivija.

- Pre nego što dete smestite u auto-sedište, obavezno proverite temperaturu sedišta i kopče sigurnosnog pojasa dodirom nadlanice. Ukoliko su površine previše vrele, sačekajte da se ohlade, rashladite ih ili ih prekrijte laganom pamučnom tkaninom - savetuju stručnjaci GZZJZ.

Kada god je to moguće, vozilo treba parkirati u hladu ili koristiti zaštitne reflektujuće prekrivače za vetrobransko staklo kako bi se smanjilo zagrevanje unutrašnjosti vozila. Ipak...

- Imajte u vidu da ni parkiranje u hladu ne sprečava u potpunosti zagrevanje vozila, već samo usporava njegov porast temperature.

Decu i kućne ljubimce nikada ne ostavljati same u vozilu, čak ni u hladu

Čak ni na nekoliko minuta, sa otvorenim prozorima ili u hladovini - ostavljanje dece i životinja u vozilu može imati fatalne posledice. Dečji organizam se zagreva brže od organizma odraslih, zbog čega kod dece mnogo lakše može doći do toplotne iscrpljenosti ili toplotnog udara.

Toplotni udar predstavlja hitno medicinsko stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć, jer može dovesti do teških zdravstvenih posledica i smrtnog ishoda. Znaci upozorenja su:

• vrela ili crvena koža,
• ubrzano disanje,
• malaksalost,
• neuobičajena pospanost,
• povraćanje,
• razdražljivost,
• konfuzija ili gubitak svesti.

Tokom toplih dana jednaka opasnost preti i kućnim ljubimcima ostavljenim u vozilu. Unutrašnjost automobila se ekstremno brzo zagreva, a psi i mačke nemaju mogućnost rashlađivanja znojenjem kao ljudi. S obzirom na to da telesnu temperaturu regulišu uglavnom dahtanjem, to u uslovima visoke toplote nije dovoljno, pa brzo dolazi do razvoja toplotnog udara.

Simptomi pregrevanja kod životinja uključuju intenzivno dahtanje, obilno lučenje pljuvačke, malaksalost, dezorijentisanost, povraćanje, kolaps i gubitak svesti.

Šta uraditi ako se jave simptomi pregrevanja

Pojava jake žeđi, malaksalosti, vrtoglavice, glavobolje, mučnine, grčeva u mišićima, zamagljenog vida, pospanosti ili pad koncentracije jasni su znaci da vožnju treba odmah prekinuti na bezbednom mestu.

- Potražite hlad ili klimatizovan prostor, unosite vodu u manjim gutljajima, rashladite organizam hladnim oblogama ili mokrim peškirom, a putovanje nastavite tek kada se u potpunosti oporavite - savetuju u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd.

Ako osoba postane konfuzna, izgubi svest ili ima veoma visoku telesnu temperaturu, moguće je da se radi o toplotnom udaru - u tom slučaju odmah pozvati Hitnu pomoć (194) i započeti rashlađivanje osobe do dolaska lekara.