U današnjem obrazovanju ključno je naučiti mlade kako da razumeju i odgovorno koriste informacije, a ne samo da ih memorišu.
Ljudska prednost ostaju kreativnost, mišljenje, socijalna inteligencija i empatija, dok mašine brže procesuiraju podatke.
Dok veštačka inteligencija menja način na koji radimo, učimo i komuniciramo, pitanje obrazovanja postaje jedno od ključnih pitanja savremenog društva. Upravo o tome govori dr Neda Pavlović — doktor filoloških nauka, autorka, istraživač i rukovodilac u internacionalnom obrazovnom sistemu, koja poslednjih godina privlači pažnju javnosti svojim stavovima o reformi školstva i ulozi čoveka u eri AI-ja.
Za razliku od čestih rasprava koje veštačku inteligenciju predstavljaju ili kao pretnju ili kao spasenje, dr Pavlović smatra da je suština mnogo dublja.
„Najveća promena nije tehnološka, već civilizacijska. Prvi put živimo u svetu u kojem je informacija dostupna gotovo trenutno, zbog čega pitanje više nije ko zna podatak, već ko ume da ga razume i odgovorno upotrebi“, kaže ona.
Prema njenim rečima, obrazovni sistemi širom sveta danas prolaze kroz isti izazov — kako pripremiti generacije za budućnost koja se menja brže nego ikada ranije.
„Ako decu učimo samo da memorišu informacije, učimo ih veštini u kojoj će mašina uvek biti brža. Ono što ostaje ljudska prednost jesu mišljenje, kreativnost, socijalna inteligencija, empatija i sposobnost razumevanja“, smatra dr Pavlović.
Posebno upozorava da tehnologija sama po sebi nije reforma.
„Digitalizacija nije dovoljna ako ne promenimo način na koji razumemo učenje. Suština obrazovanja ne sme biti reprodukcija znanja, već razvoj sposobnosti da čovek misli, povezuje i postavlja pitanja.“
Zanimljivo je da upravo iz humanistike izvodi svoje najvažnije zaključke o budućnosti. Njena naučna monografija o filološkom delu Jovana Sterije Popovića, kao i multimedijalna izložba „Filološko delo Jovana Sterije Popovića — Rečima kroz vekove“, realizovana u Narodnom pozorištu u Beogradu uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, deo su istog interesovanja — kako društvo oblikuje znanje, identitet i kulturu u vremenu velikih promena.
„Sterija je bio reformator u vremenu velikih društvenih promena. Zato njegova pitanja danas ponovo deluju savremeno“, zaključuje dr Pavlović.
