Vodostaj Dunava u leto 2026. dostigao je rekordno niske nivoe, približavajući se istorijskim minimumima zabeleženim pre više od sto godina
Nizak vodostaj ima ozbiljne posledice po snabdevanje vodom, električnom energijom, rečni saobraćaj, poljoprivredu i ekosisteme duž celog toka reke
Dunav je oduvek bio simbol postojanosti, reka koja povezuje deset zemalja, snabdeva pola kontinenta vodom, energijom i saobraćajno povezuje. Ipak, leto 2026. pokazuje da čak i takva moćna reka ima granicu izdržljivosti. Vodostaj kod Bezdana spustio se na -120 cm, čime se približio istorijskom minimumu iz davne 1909. godine.
Slična slika ponavlja se duž celog toka reke. U Bratislavi 27. jula zabeležen je najniži vodostaj od 1876. kada su počela merenja. Kod Budimpešta je 28. jula izmeren novi istorijski minimum od svega 32 cm, dok je hrvatski vodostaj čak 17 centimetara niži od prethodnog minimuma iz 2022. godine.
Drugim rečima, ono što je 2022. godine izgledalo kao izuzetak, danas više liči na novi obrazac.
Da li su krive vremenske prilike ili nešto dublje
Da bismo razumeli uzroke, treba razdvojiti dva pojma koja se često mešaju. S jedne strane, meteorološka suša označava jednostavno nedostatak padavina u odnosu na prosek.
Hidrološka suša je nešto drugo, to je pad proticaja i vodostaja same reke, i ona se ne javlja odmah kada nestane kiše, već sa zakašnjenjem, ponekad i nedeljama kasnije.
Kod Dunava je to kašnjenje posebno izraženo, zbog velikog sliva koji obuhvata Nemačku, Austriju, Slovačku i Mađarsku pre ulaska u Srbiju.
VELIKI PROBLEM ZA TRI KOMŠIJSKE ZEMLJE Dunav se povukao i nastao haos, u Srbiji situacija stabilna
To znači da vodostaj kod Beograda ili Novog Sada zavisi mnogo manje od toga koliko je kiše palo u Vojvodini, a mnogo više od kiše pale stotinama kilometara uzvodno, u alpskim slivovima.
Alpi su "krivi" za nizak vodostaj Dunava
Naime, ako je zima u Alpima bila siromašna snegom, Dunav će biti nizak u julu, bez obzira na vremenske prilike u Srbiji tog leta. Niži vodostaji na Dunavu tradicionalno se javljaju krajem leta, u avgustu ili septembru.
Ove godine, međutim, kriza je počela već krajem aprila i početkom maja, mesecima ranije nego što je uobičajeno.
Šta pokazuju podaci o padavinama i snežnom pokrivaču
Uzrok ovako ranog i dubokog pada vodostaja Dunava leži u kombinaciji velikog nedostatka padavina tokom cele godine u centralnoj Evropi i, što je možda još važnije, male količine snega na izvorištu Dunava u južnoj Nemačkoj.
Nažalost, to nije izolovan slučaj ove godine, piše portal Klima101.
Nova istraživanja evropskog snežnog pokrivača, zasnovana na rekonstrukciji podataka za poslednjih šest vekova, pokazuju pad količine snega od 20% u periodu decembar-januar i čak 30 odsto u periodu april-maj u odnosu na istorijski prosek.
Alpi - "vodotoranj" Evrope
Kontinent u proseku gubi oko 1,2 odsto snežne površine po deceniji, sa znatno bržim padom na višim nadmorskim visinama.
"Alpi, koji se smatraju najvažnijim 'vodotornjem' Evrope, u poslednjih pola veka izgubili su gotovo 6 odsto snežnog pokrivača po deceniji", ističe dr Igor Leščešen, Institut za hidrologiju Slovačke akademije nauka (Bratislava).
To nije apstraktna klimatska statistika, već direktno gorivo koje Dunavu nedostaje svakog leta, jer se sneg iz Alpe u normalnim godinama topi postepeno i hrani reku upravo tokom najsušnijih meseci.
Da li su krive klimatske promene
Odgovor stručnjaka je jasan, iako oprezan: klimatske promene nisu jedine, ali su ključni uzrok dugoročnog trenda .
Regionalni klimatski modeli predviđaju porast prosečne godišnje temperature od 1,5 do 2,5 stepena do sredine veka, sa izraženim zagrevanjem upravo leti, dok projekcije za letnje padavine u Vojvodini i severnoj Srbiji ukazuju na pad od 10 do 20 procenata .
Kombinacija manje padavina i sve toplijeg vazduha stvara mehanizam koji stručnjaci nazivaju "temperaturno vođena suša", situacija u kojoj isparavanje samo po sebi povećava deficit vode, čak i kada nedostatak kiše nije ekstreman.
Istraživanja pokazuju da nizvodne deonice Dunava beleže veće smanjenje minimalnih proticaja nego uzvodne, što znači da je upravo donji tok reke, onaj kroz Srbiju, posebno izložen .
Važno je naglasiti da ovo nije trend koji se odnosi samo na Srbiju, već i Evropu u celini, i da ne mora svake godine izgledati ovako, ali da će problem, u nekom obliku, postojati svake godine, bilo u rečnim tokovima, bilo u podzemnim vodama.
(Klima101)
