Rekordno nizak vodostaj Dunava kod Prahova otkrio je olupine nemačke flote potopljene 1944. godine
Među olupinama je i čuveni 'brod-bolnica', za koji se veruje da je sa sobom odneo oko 1.600 ranjenika
Na sredini Dunava danas može da se hoda. Tamo gde su decenijama prolazili teretni brodovi i kruzeri, sada se pružaju peščani sprudovi, a iz vode izranjaju olupine nemačke flote potopljene u Drugom svetskom ratu. Rekordno nizak vodostaj, kakav meštani Prahova ne pamte, otkrio je prizor koji je više od osam decenija bio skriven ispod površine - drvene palube, metalne konstrukcije i brod koji mnogi i danas nazivaju "brodom-bolnicom", uz priču da je zajedno sa njim na dno Dunava možda otišlo i oko 1.600 ranjenika.
Septembra 1944. godine, tokom povlačenja pred napredovanjem Crvene armije, nacistička Nemačka pokušala je da izvuče svoju dunavsku i deo crnomorske flotile uzvodno Dunavom. Kada je postalo jasno da brodovi ne mogu da prođu, kod Prahova je u okviru operacije "Dunavski vilenjak" namerno potopljeno između 160 i 220 nemačkih ratnih i transportnih plovila kako ne bi pala u ruke sovjetskim snagama. Veći deo tih olupina i danas se nalazi u koritu Dunava.
Brodovi izašli na površinu zbog niskog vodostaja Dunava
Zbog rekordno niskog vodostaja Dunava, kakav prema rečima meštana nije zabeležen još od početka prošlog veka, pojedini brodovi prvi put posle više od 80 godina ponovo su izašli na površinu. Do nekih od njih danas može da se dođe peške.
- Ne pamti se, po izveštaju vodostanja koje prati Prahovo, ovako nešto. Ovo je trenutno -119. Ja koliko se sećam, 2014. godine vodostaj je bio negde oko +800. Razlika je visinski devet metara. Mislim da se vodostaj iz 2014. godine, narednih možda 100 godina neće ponoviti, kao ni ovo što sada gledamo. Ovo je mnogo poranilo, a nadamo se još manjem vodostaju u narednih mesec-dva - počeo je Zoran Lovrić iz Negotina za "Blic."
Na "brodu-bolnici" može da se stoji
Na ostacima jednog od nemačkih brodova danas stoje ljudi, u šta se uverila i ekipa "Blica", koja je obišla Prahovo, ali i brod koji je isplivao. Mesto koje je decenijama bilo duboko ispod vode pretvorilo se u peščani sprud sa kog se jasno vide delovi nekadašnje flotile.
- Po kilometraži, ovo je 862. kilometar. Ovo je naša strana, ovo je ostrvo Mare tamo. Iznad je Đerdap 2, ispod je pristanište Prahovo. Ovo je nezapamćeno čudo koje se dešava. Mi smo na brodu koji je potopljen za vreme Drugog svetskog rata. Nemačka flota, kad se povlačila iz Crnog mora, iz Rusije, zbog pristizanja ruske Crvene armije, oni su potopili mnoge brodove. Pretpostavlja se da ima od 160 do 220 brodova - kaže Lovrić.
Među njima je i brod za koji se veruje da je služio kao bolnica. Upravo njega prati jedna od najvećih misterija čitavog lokaliteta.
Da li je sa brodom potonulo i 1.600 ranjenika?
O tome šta se tačno dogodilo u septembru 1944. godine ni danas nema konačnog odgovora. Prema pričama koje se decenijama prenose među stanovnicima ovog kraja, na brodu se nalazilo oko 1.600 ranjenika. Oni koji su mogli da budu evakuisani navodno su prebačeni vozom ka Beogradu, ali se za one najteže ranjene pretpostavlja da nikada nisu napustili brod.
(Foto) Pronađen auto ukraden pre 13 godina zbog niskog vodostaja Dunava
- Pretpostavlja se da je bilo oko 1.600 ranjenika, gde su mnogi, koji su mogli da se transportuju u prelaz gore, gde je pruga, transportovani za Beograd i dalje, a neki su, oni mnogo lošeg stanja najverovatnije potopljeni zajedno sa brodovima. Akcija je trajala negde septembra 1944. Tako da, i dan-danas, ništa nije preuzeto - kaže Lovrić.
Upravo zato ovo mesto za mnoge nije samo istorijski lokalitet. Ispod površine Dunava, smatraju meštani, možda se i danas kriju neispričane ljudske sudbine.
Plovidba ovuda je trenutno opasna
Istovremeno, olupine nisu samo podsetnik na rat. One i danas predstavljaju ozbiljan problem za plovidbu, ali i potencijalnu opasnost.
- Kapetanija rečnog brodarstva je u najavi rekla: "Svi brodovi koji plove, plove na svoj rizik". Sutra može da se desi bilo koja eksplozija. Neki od ovih brodova su nosili minsko-eksplozivna sredstva, velike količine. Tu je bilo minolovaca. Mine su mine, svakog momenta mogu da prorade. Ovo mi što sedimo na njima, to je na naš rizik - objašnjava nam sagovornik.
Dunav kakav ni najstariji alasi ne pamte
Zoran Lovrić objašnjava da se u redovnim uslovima plovidba na ovom delu Dunava odvija prema dogovoru Srbije i Rumunije, tako što se jedan mesec plovi uzvodno, a naredni nizvodno, dok prevodnice normalno funkcionišu. Međutim, zbog niskog vodostaja, sredina Dunava postala je plitka, pa se tim delom reke više ne može ploviti. Navodi da je leva obala trenutno najdublja, dok brodovi koji plove uzvodno koriste prolaz kroz Mali Dunav, prema ostrvu Mare, gde se na rumunskoj strani nalaze prevodnica i prelivna polja. Dodaje da se jedan brod već nasukao na mestu gde je dubina oko 30 centimetara i ocenjuje da je takva situacija nezapamćena.
Prema Lovrićevim rečima, to stvara probleme u transportu robe, dok su zbog niskog vodostaja probleme imali i kruzeri, naročito na delu Dunava u Bugarskoj, gde je, prema njegovim rečima, vodostaj još niži.
Dunav otkrio skriveni deo prošlosti kod Kladova, izronio čuveni korbovski dud
Zoran Lovrić iz Negotina i Nenad Vučković iz Zaječara, koji su gotovo ceo život proveli uz Dunav, ovakav prizor ne pamte.
- Ne pamti se. Još od 1909. godine, otprilike, je taj neki podatak. Sad su se sprudovi nataložili zbog ovih brodova što su za vreme rata Nemci potopili. Verovatno ispod ovih sprudova ima brodova. "Brod-bolnica" se vidi često, a ovi, ispod bolnice, retko kada se vidi neki detalj. Sada se vidi dosta. Nikad ovako se nije videlo do sada, otkad sam ja ovde - rekao je Vučković za "Blic".
Drvo odoleva vremenu bolje nego gvožđe
Dok obilaze olupinu, pažnju im privlači još jedan detalj - drveni delovi broda, koji su bolje odoleli vremenu nego metal.
- Kako sam mogao da vidim, to je čamovina, gde sam lako odvojio, gde su gvozdeni delovi, nitne, istrulele. Toliko je ta čamovina više izdržljivija od gvožđa. Taj je brod potopljen 1944, možda je napravljen 1900. i neke. I još ta čamovina traje. Tako da ima logike da je drvo više izdržljivo nego čelik - priča nam Zoran i pokazuje.
Iako se o uklanjanju nemačke flotile govori godinama, najveći deo brodova i dalje se nalazi na dnu Dunava.
Šokantne scene iz Novog Sada, samo ovo je ostalo od Dunava
- To je nešto bilo u najavi. Trenutno su oni nešto radili zbog pristaništa dole. Odradili su neke olupine i tu je stalo sa vađenjem tih brodova. Najverovatnije bi uklonili plovni put, ali pretpostavlja se da su se plašili da ima tu jak eksploziv koji miruje već od 1944. godine - zaključuje Lovrić.
Tako je rekordna suša, osim što je pokazala koliko je Dunav danas plitak, ponovo otvorila i jedno od najvećih nerešenih poglavlja Drugog svetskog rata na ovim prostorima. Brodovi koji su više od osam decenija bili skriveni ispod vode ponovo su izašli na svetlost dana, ali su sa sobom izneli i stara pitanja na koja odgovori još ne postoje - koliko ih se tačno nalazi na dnu, šta sve kriju njihove unutrašnjosti i da li će ikada biti uklonjeni iz korita Dunava.
