Prvi upisni krug na fakultetima u Srbiji su počeli, prijemni ispiti se uveliko polažu, a interesovanje za određene studije slično je kao i prošle godine - tehnički fakulteti, medicina i psihologija i ove godine su među najtraženijim.
Ipak, prema podacima Beogradskog univerziteta, najveće interesovanje među ovogodišnjim kandidatima vlada za Ekonomski fakultet, čak je i veće nego na FON-u koji je godinama unazad bio na čelu liste najpopularnijih fakulteta.
Za upis na neki od fakulteta Univerziteta u Beogradu prijavilo se ukupno 17.016 maturanata. Broj zainteresovanih veći je za gotovo 1.000 u odnosu na prethodnu školsku godinu, prenosi Danas. Na Univerzitet u Beogradu za upis u školsku 2026/2027. godinu planiran je upis na ukupno 15.315 mesta.
Ove godine dominira Ekonomski fakultet
Godinama unazad Fakultet organizacionih nauka nalazi se na listi onih visokoškolskih ustanova koje su najpopularnije među svršenim srednjoškolcima, pa se tako prijavi skoro duplo kandidata od broja koji se prima.
Međutim, lista prijavljenih kandidata po fakultetima pokazuje da ove godine Ekonomski fakultet, doslovno rečeno, dominira, piše Nova.rs. Ekonomski fakultet ove godine upisuje 1.320 brucoša, dok je 1.924 prijavljenih kandidata. Od ukupnog broja odobrenih mesta 610 su budžetska.
Navala kandidata je i na Fakultetu organizacionih nauka (FON), na kom se u prvom upisnom krugu prijavilo 1.767 kandidata, dok je planirani broj odobrenih mesta 1.100.
Ljuta borba na Stomatološkom
Broj prijavljenih značajno premašuje broj planiranih mesta na Stomatološkom fakultetu koji na integrisane studije stomatologije prima 220 kandidata, a broj prijavljenih je 724. Slično je i na Arhitektonskom fakultetu, gde se za 304 mesta prijavilo 647 kandidata, prenosi Danas.rs.
Najveću konkurenciju kao i ranijih godina imaće oni koji su se opredelili za studijski program Psihologija na Filozofskom fakultetu gde se za 116 mesta prijavilo 556 kandidata, kao i za studije Logopedije na FASPER-u gde se za 50 mesta projavilo 225 kandidata.
Prema rečima Miloša Turinskog iz Infostuda, mladi sve pažljivije prate kretanja na tržištu rada i fakultete biraju vodeći računa o perspektivi zaposlenja, ali ne bi trebalo da zanemare ni sopstvena interesovanja.
- Najveća potražnja je za studijama psihologije i tu ćete videti da se na jedno mesto prijavljuje čak pet potencijalnih kandidata - istakao je Turinski za RTS.
Interesovanje za psihologiju posledica sve veće svesti o značaju mentalnog zdravlja
Prema njegovim rečima, rast interesovanja za psihologiju posledica je sve veće svesti o značaju mentalnog zdravlja, ali i širenja mogućnosti za zapošljavanje u toj oblasti.
- Generacija Zed i milenijalci pre toga počeli su jako glasno da pričaju o mentalnom zdravlju, terapiji i sindromu sagorevanja. Ranije se o tome nije govorilo toliko otvoreno, a danas je stvoren i prostor za veće angažovanje psihologa i psihoterapeuta - objašnjava Turinski.
Dodaje da sve više diplomiranih psihologa pronalazi posao u sektoru ljudskih resursa.
- Mnogo psihologa ulazi u sferu ljudskih resursa, u korporacije, gde se bave selekcijom, regrutacijom i edukacijom zaposlenih. Zato za njih ima dovoljno mesta na tržištu rada i zbog toga je potražnja na visokom nivo - kaže Turinski i dodaje da se na svim fakultetima u Srbiji godišnje upiše oko 500 studenata psihologije.
Tehnički fakulteti i dalje siguran izbor
Među najtraženijim fakultetima i dalje su Elektrotehnički fakultet, Mašinski fakultet i Fakultet organizacionih nauka.
- Elektrotehnika i mašinstvo su izbori koji mogu da vam donesu sigurnije i lakše zaposlenje u odnosu na neke druge struke - navodi Turinski.
I pored toga što se smanjila potražnja u IT industriji poslednjih godina, interesovanje mladih za ovu oblast ostaje veliko.
- IT je i dalje veoma popularno zanimanje i mladi žele da se bave poslovima koji će biti zanimanja budućnosti. Jeste malo teže ući u industriju nego što je bilo do 2022. godine, kada je ta industrija imala ekspanziju, ali je ona i dalje veoma atraktivna - ističe Turinski.
Nastavnički smerovi u krizi
Sa druge strane, fakulteti koji obrazuju buduće nastavnike i profesore suočavaju se sa sve manjim interesovanjem maturanata.
- Svi smerovi koji školuju buduće nastavnike i profesore doživljavaju maltene krah. Prošle godine ste mogli da vidite situaciju da se na pojedinim smerovima prijavio samo jedan student - kaže Turinski.
Kao primer navodi studije fizike i hemije, za koje je vladalo minimalno interesovanje, iako školama nedostaje nastavni kadar.
- Tržište rada traži profesore i nastavnike u velikoj meri, ali mladi biraju zanimanja koja mogu da im donesu stabilnije zaposlenje sa dobrim uslovima rada - ističe Turinski.
