Istraživanja potvrđuju da vrućina može negativno uticati na kognitivne sposobnosti i raspoloženje, što dovodi do više slučajeva nasilja tokom leta
Psihički labilne osobe su posebno ranjive na visoke temperature, pa je važno obratiti pažnju na mentalno zdravlje i strpljenje tokom letnjih meseci
Leto donosi visoke temperature, ali sa njima, čini se i sve kraći fitilj. Umor, nesanica, nervoza i stres samo su neki od razloga zbog kojih tokom vrelih dana možemo biti razdražljiviji. Kada temperatura naglo poraste, ne smemo zaboraviti da to utiče i na naše mentalno zdravlje.
U anketi koju je sproveo "Blic TV" građani su saglasni oko istog - da povećane temperature utiču na povećanu agresiju, samim tim i nasilje kod ljudi.
"Mislim da jeste više nasilja. Mislim da jeste, i da se agresija pojačava", smatraju Beograđani.
"Mnogo utiču. Postaju agresivniji, i kako na ulici, tako i u saobraćaju, vozilima, tako i u porodici", ističe jedan stariji Beograđanin.
"Vrućine prave nas da budemo možda nervozni ili šta već ne, ali mislim da nisu izgovor za agresivnost ili za bilo šta slično", dodaje Beograđanka.
"Izgubile su se prave vrednosti. Ja smatram da su porodica i brak, da kažem, i religija osnova našeg društva", napominje druga.
"Više su agresivniji stariji ljudi nego mlađi. Mlađi lakše podnose ove vrućine".
Istraživanja pokazuju da osećaj "pregrevanja" može značajno uticati na naše kognitivne sposobnosti i raspoloženje, dok se povećan broj slučajeva nasilja naročito beleži tokom letnjih meseci.
"U suštini, u ovako ekstremnim uslovima se smanjuju, uslovno rečeno, ubistva koja su najčešćeg karaktera, tj. nekakve svađe iz kojih proistekne nekakva tuča i slično. A što se tiče porodičnog nasilja, ono je, opet, manje uslovljeno vremenskim periodom; čini se da je mnogo više tog dešavanja u periodima koji imaju ciklični karakter", kaže sudski veštak Ljubiša Božić.
"Stopa agresivnih ispada viša leti"
"Psihološka istraživanja pokazuju da definitivno agresija može da bude povezana sa visokim temperaturama i da na neki način ona afektira agresivnije, odnosno nasilnije ponašanje. Meni se čini, koliko ja znam, da je stopa agresivnih ispada, sad da li je to samoubistava ili generalno nasilja, viša leti, da tako kaže statistika, tako da to i ovi nalazi psihološki potvrđuju", smatra psihološkinja Nađa Tulić.
Visoke temperature, međutim, ne deluju jednako na sve oblike nasilja. Dok se neke vrste menjaju sa vremenskim uslovima, kod porodičnog nasilja obrazac je drugačiji.
"Pošto imate veliku, raznovrsnu, skoro paletu ubistava koja bi se na različite načine... različiti su im povodi. Ona ubistva gde su u pitanju razračunavanja i slično, za njih nema ni godišnjeg doba, ni hladnoće, ni vreline da nešto utiče da se to menja. Poznato je da oni samo čekaju priliku kada bi to moglo da se desi, da se izvede, pa onda to i učine", ocenio je Božić za Blic TV.
"Suštinski, najranjiviji su oni koji su psihički labilni, zato što ta labilnost usled, da kažem, kombinacije sa visokim temperaturama zaista može da eskalira i da osoba izgubi kontrolu nad sobom i da uradi nešto što inače, hajde da kažem, da nisu ovako visoke temperature ne bi. Svako od nas zna koliko je zaista teško funkcionisati na visokim temperaturama, posebno u gradu, i mislim da je izuzetno važno da se ljudi čuvaju i da čuvaju svoje strpljenje“, ističe Tulić.
Iako je leto za mnoge sinonim za odmor i dobro raspoloženje, ekstremne temperature mogu imati i tamniju stranu, a kada živa na termometru raste, važno je na vreme prepoznati trenutak kada prag tolerancije počinje da pada.
