"Zelena karta" za Brisel košta 27 milijardi: Usvojen plan koji je uslov za opstanak srpske privrede na evropskom tržištu! Ovo su detalji

Nedavnim usvajanjem Strategije zaštite životne sredine do 2033. godine, država je pred sebe postavila jedan od najkompleksnijeg ali i najskupljeg investicionog plana u svojoj modernoj istoriji, kako bi se stiglo do evropskih standarda u ovoj oblasti. Ti standardi, koštaće čak 27,2 milijarde evra, jer ovaj veliki i detaljan dokument, nije koncipiran kao spisak lepih želja već kao jasan putokaz kako i sa kojim parama stići do zdravije životne sredine, a samim tim i do zelenog svetla za briselske klastere.

Stručnjaci, koji su ga i već "prekrstili" u "Zelenu agendu", smatraju da je to moguće uz pravce koje je Ministarstvo zaštite životne sredine definisalo, uz upozorenje da je za njegovu realizaciju potrebna i značajna transformacija sopstvene ekonomije. To podrazumeva da u narednih nekoliko godina treba obezbediti veliki novac za predviđene mere, jeri u suprotnom posledice, ako mere ostanu mrtvo slovo na papiru, bile bi znčajno veće.

Da one nisu mala, pokazuju i iskustva i podaci iz ranijih godina, kada mere nisu realizovane. Minimalna šteta zbog toga i ekstremnih klimatskih uslova od 2000. do 2020. godine iznosila je 6.8 milijardi evra. Pritom, suše i visoke temperature odgovorne su za preko 70 odsto svih zabeleženih gubitaka. Da situacija neće biti bolja ni nareDnih godina, pokazuje i analiza u ovom dokumentu, gde se predviđa da bi porast srednje globalne temperature do kraja veka, u okvirima određenim Sporazumom iz Pariza, vodio ka gubitku BDP-a Republike Srbije od 4,5 odsto u periodu bliske budućnosti. Taj crni scenario bio bi značajno smanjen ulaganjem u prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Miks finansijskih sredstava

Sa ovakvom strategijom, postavlja se i pitanje rizika njene realizacije ako se država bude oslanjala samo na državnu kasu.

- Najveći deo novca doći će će iz budžeta ali da se računa i na ostale vidove, uključujući I one koji bi stigli iz evropskih fondova. Jedan od glavnih rizika je nedostatak finansijskih sredstava, problemi sa dobijanjem pomoći iz EU IPA fondova ili problemi sa dobijanjem kredita međunarodnih finansijskih institucija. Potrebne finansijske resurse moguće je na vreme obezbediti samo ako su aktivnosti i troškovi iz dosledno preneti u srednjoročne planove nosilaca aktivnosti uz neposrednu saradnju sa Ministarstvom finansija i blagovremeno planiranje prioritetnih oblasti finansiranja. Srbija će morati znatno više da izdvaja za životnu sredinu i usled obaveza u procesu pristupanja EU. Potrebno je obezbediti podršku političkog nivoa upravljanja i uključivanje planiranih aktivnosti u srednjoročne planove i traženje alternativnih izvora finansiranja u odnosu na republički budžet - stoji u ovom dokumentu.

Jasno je da se strategija oslanja na miks domaćih javnih sredstava, fondova Evropske unije (poput IPA fondova i novog Plana rasta za Zapadni Balkan), međunarodnih kredita ali I privatnih investicija kroz formu javno-privatnih partnerstava.

Samo tako, pet stubova za promenu postojećeg sistema sadržanih u Deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan mogao bi se realizuje. Tu su dekarbonizacija (energetika i klima), cirkularna ekonomija, smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta, održiva poljoprivreda i zaštita biodiverziteta.

"Strategija okosnica budućeg razvoja Srbije"

Takav pravac potvrdila je ovih dana i Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine, apostrofirajući da je ova Strategija okosnica budućeg razvoja Srbije.

- Strategija će biti usmerena na ključne oblasti kao što su borba protiv klimatskih promena, razvoj cirkularne ekonomije, unapređenje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta, zaštita biodiverziteta i razvoj zelenih tehnologija. Posebno je važno što ovu strategiju posmatramo kao jedan od ključnih pokretača budućeg razvoja Srbije. Ulaganja u zelenu infrastrukturu, čistije tehnologije, energetsku efikasnost i održivo upravljanje resursima stvaraju uslove za nove investicije, razvoj privrede i otvaranje radnih mesta. Istovremeno, kroz jačanje institucionalnih kapaciteta, unapređenje sistema finansiranja i veće uključivanje građana u procese donošenja odluka, stvaramo temelje za Srbiju u kojoj će zaštita životne sredine, ekonomski razvoj i kvalitet života građana ići ruku pod ruku, uz odgovorno upravljanje prirodnim resursima i brigu o budućim generacijama - objasnila je Pavkov.

Ona je dodala da ovaj dokument predstavlja osnov za sistemsko i dugoročno delovanje u oblasti zaštite životne sredine.

- Njen cilj je da obezbedi ekonomski razvoj Srbije zasnovan na principima održivosti, uz očuvanje prirodnih resursa, ali je i važan iskorak u pravcu integracije sa EU. Ovom Strategijom se usmeravaju mere i aktivnosti u pravcu Zelene agende, održivog razvoja, zaštite prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i unapređenja kvaliteta života svih građana imajući u vidu da ključni aspekti Strategije uključuju unapređenje pravnog i institucionalnog okvira za zaštitu životne sredine, jačanje privrede zasnovane na niskougljeničnom razvoju, stimulisanje inovacija i razvoj ‘zelenih’ tehnologija, kako bi se stimulisao održiv privredni rast i kreirali novi zeleni poslovi - rekla je Pavkov.

Energetika najveći izazov

Najveći i finansijski najzahtevniji izazovi vezani su za energetiku, na koju bi trebalo da ode čak 19,1 milijarda evra. Od ove cifre, oko 13,4 milijarde evra čine već ranije planirana sredstva kroz različite državne i sektorske planove, dok je 5,7 milijardi evra ocenjeno kao neophodna dodatna ulaganja. Suština je jasna – Srbija mora drastično da smanji zagađenje iz termoelektrana na ugalj i preusmeri se na obnovljive izvore energije (OIE), što zahteva potpunu rekonstrukciju elektroenergetske mreže.

Drugi kritičan front je direktna borba protiv zagađenja tri ključna elementa: vazduha, vode i tla. Tu je procenjen trošak od 5,6 milijardi evra. Od toga, 2,6 milijardi namenjeno je za čistiji vazduh kroz zamenu individualnih ložišta i ekološku modernizaciju industrije. Za izgradnju kanalizacionih mreža i preko potrebnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda rezervisano je 1,7 milijardi, dok 1,3 milijarde ide na sanaciju istorijskog industrijskog zagađenja. Preostale milijarde raspoređene su na sistemsko upravljanje otpadom, očuvanje biodiverziteta i prilagođavanje klimatskim promenama.

Zelena agenda je uslov opstanka privrede na evropskom tržištu

Sve u svemu, Strategija do 2033. godine postavlja dobar i moderan teorijski okvir, ali njena uspešnost zavisi isključivo od spremnosti države da se ekološki ciljevi postave kao prioritet. Jer, Srbija više nema luksuz da bira da li želi zelenu transformaciju, ona je uslov opstanka privrede na evropskom tržištu i očuvanja elementarnog zdravlja nacije. Pitanje više nije možemo li da priuštimo 27 milijardi evra, već koliko će nas koštati ako taj novac ne počnemo da ulažemo već danas.

Zeleni računi za Srbiju

• 27,2 milijarde evra – ukupna procenjena vrednost sprovođenja Strategije do 2033. godine;
• 19,1 milijarda evra – iznos namenjen dekarbonizaciji i reformi energetskog sektora;
• 2,6 milijardi evra – direktna ulaganja u mere za smanjenje zagađenja vazduha;
• 1,7 milijardi evra – investicije u izgradnju kanalizacionih mreža i prečišćavanje otpadnih voda;
• 1,3 milijarde evra – trošak sanacije istorijskog industrijskog zagađenja zemljišta