Svetska meteorološka organizacija izveštava da je 2025. bila jedna od najtoplijih godina ikada zabeleženih
Na Balkanu i u Srbiji, primetni su izraženiji efekti klimatskih promena sa značajnim povećanjem prosečne godišnje temperature
Već nekoliko godina unazad, Srbija, ali i većina Evrope suočavaju se sa ekstremno visokim temperaturama tokom leta. Prema izveštaju Svetske meteorološke organizacije (WMO), poslednjih 11 godina su najtopliji period otkako se vodi evidencija. Ekstremni vremenski uslovi, poput poplava, požara i toplotnih talasa, sve više ugrožavaju živote i ekonomije širom sveta.
2025. godina jedna od najtoplijih
Alarmantni niz izuzetno visokih temperatura nastavio se i 2025. godine, koja je bila je treća najtoplija u globalnoj istoriji merenja, još jedna u nizu obeležena vremenskim ekstremima širom sveta.
Kako pokazuju podaci Službe za klimatske promene Kopernikus, prošla godina bila je gotovo neprimetno hladnija od drugoplasirane 2023, za svega 0,01 °C, odnosno za 0,13 °C hladnija od aktuelne rekorderke, 2024. godine, prenosi Klima101.
Ekstremne vrućine i požari
Prošle godine, zimski maksimum obima arktičkog morskog leda bio je najniži ikada zabeležen, dok je obim antarktičkog leda tokom cele godine ostao znatno ispod proseka. Dugoročni trend porasta nivoa mora se nastavio uprkos kratkotrajnom, prirodno uslovljenom zastoju.
Ekstremni vremenski i klimatski događaji do avgusta 2025 - od razornih padavina i poplava do brutalnih vrućina i požara - imali su kaskadne posledice po živote, sredstva za život i prehrambene sisteme. To je doprinelo raseljavanju stanovništva u više regiona, potkopavajući održivi razvoj i ekonomski napredak.
Umesto 4, imamo 2 godišnja doba
U izveštaju Svetske meteorološke agencije Ujedinjenih nacija navodi se da su se glečeri širom sveta smanjili više nego ikada u periodu od 2011. do 2020. godine. Na Antarktiku je izgubljeno više od 75 odsto leda u poređenju sa prethodnih 10 godina, a ova zabrinjavajuća vest može uticati na sve ekstremnije vremenske uslove u Srbiji kojima već svedočimo.
U Srbiji su već evidentni efekti ovih promena, kako su potvrdili klimatolozi. Prosečna godišnja temperatura porasla je za gotovo 2 stepena Celzijusa, što je brže od globalnog proseka. Leto i zima postali su dominantna godišnja doba, a klimatolozi najavljuju ekstremne vremenske uslove kao što su suše, poplave, oluje i toplotni talasi.
Situacija je ozbiljna - Balkan postaje pustinja
Nedeljko Todorović, meteorolog, svojevremeno je istakao da su prethodnih godina u Srbiji zabeleženi ekstremni vremenski uslovi, uključujući superćelijske oluje. Tada su olujni vetar, poplave i grad veličine teniske loptice stvarali haos, ostavljali za sobom pustoš u Beogradu i Novom Sadu.
Kao i Todorović, Vladimir Đurđević, klimatolog, naglasio je ranije ozbiljnost situacije, upozoravajući da je svet na putu ka najgorim scenarijima globalnog zagrevanja.
- Ako se ne preduzmu odlučne akcije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, do 2065. godine temperatura bi mogla porasti za 2 stepena Celzijusa - rekao je ranije Đurđević za "Blic" i dodao da bi odsustvo preventivnih mera moglo dovesti do porasta temperature od čak 4 stepena do kraja veka.
Mapa sveta ako temperatura poraste za 4 stepena
Internet portal Big Tink objavio je svojevremeno kartu koja pokazuje kako će izgledati svet ako prosečna godišnja temperatura bude viša za četiri stepena.
Narandžastom bojom su označena područja "nenaseljive pustinje", među kojima se nalazi i celo Balkansko poluostrvo, Austrija, Mađarska, Nemačka, Španija, Portugalija... Reke su presušile i više nema snega na Alpima, predviđa se na karti.
Globalni fenomen koji osećamo u Srbiji
Naglo povećanje temperature nije samo lokalni fenomen, jer se globalna temperatura vazduha povećala za 1,1 stepen Celzijusa u poslednjih 100 godina, a temperature okeana za 0,8 stepeni. Upravo to smo, kako kaže meteorolog Slobodan Sovilj mogli da osetimo tokom jeseni 2023. godine koje je u Srbiji bilo toplije čak i od najtoplije 2019. godine.
Svet je suočen sa najvećim izazovima u vezi sa globalnim zagrevanjem. Leta postaju ekstremnija, sa vrućinama koje obaraju sve rekorde. To samo znači da nas u budućnosti mogu očekivati sve više ekstremniji vremenski uslovi, visoke temperature, i ekstremne superćelijske oluje.
Koliko je važan taj 1 stepen
A koliko je taj jedan stepen i te kako važan, najbolje je ranije je objasnio Vladimir Đurđević:
- Kada čovek ima telesnu temperaturu od 36 stepeni to je u redu, kada je temperatura 37 to je alarm, a sa temperaturom od 38 stepeni niste dobro.
Đurđević je upozorio da rast globalne temperature pokreće opasne sistemske promene.
- Kada je planeta toplija za 1 stepen to znači da će ima više ekstremnih klimatskih događaja. Zato nas muče suše, šumski požari, ekstremne padavine i poplave koje će tek biti intenzivnije i gore u budućnosti. Trpećemo veće štete i definitivno biće nam manje ugodno na planeti – rekao je ranije za "Blic" dr Đurđević.
