Procenjuje se da će narednih godina temperature ostati na visokim nivoima i dalje rasti
Ekstremne vrućine izazvale su teške posledice po zdravlje i značajan broj smrtnih slučajeva
Ova godina biće zabeležena kao jedna od najtoplijih u istoriji merenja, uprkos pojavi "La Ninja" koji je trebao da donese blago zahlađenje.
Prema podacima Svetske meteorološke organizacije i Službe za klimatske promene "Kopernikus", globalne temperature zauzele su drugo ili treće mesto na letvici najviših ikad, odmah iza rekordne 2024. godine.
Jul je globalno bio treći najtopliji mesec u istoriji, a Evropa je proživela svoje četvrto najtoplije leto sa posebno intenzivnim toplotnim talasima na zapadu i jugu. U delovima Balkana, Španije, Francuske i Skandinavije temperature su bile i do šest stepeni Celzijusovih više od proseka.
Velika Britanija je zabeležila je najtopliji jun ikada, a Holandija drugi najtopliji od 1901. godine. Španija je u avgustu pretrpela najjači toplotni talas u svojoj istoriji, dok su Finsku, Dansku, Švedsku i Norvešku u julu pogodile dugotrajne vrućine.
24.400 smrti povezanih sa vrućinom
Ekstremne letnje vrućine ove godine ostavile su teške posledice na zdravlje stanovništva, a u studiji londonskih naučnika navodi se da je od juna do avgusta u 854 evropska grada zabeleženo oko 24.400 smrti povezanih sa vrućinom. Ekstremne vrućine pogodile su i veći deo Azije. Japan je zabeležio jedan od najtoplijih juna od početka merenja 1898. godine, što je dovelo do porasta broja slučajeva toplotnog udara i smrti, posebno među starijom populacijom.
Južna Koreja je krajem juna izvestila o rekordno visokim dnevnim temperaturama, najvišim od 1904. godine. U Nju Delhiju u Indiji izdata su crvena upozorenja, dok su se u delovima Pakistana temperature penjale do 50 stepeni Celzijusovih. Sjedinjene Države i delovi Severne Amerike takođe su se borili sa teškim toplotnim talasima, prenosi portal "Indeks". Velika "toplotna kupola" u junu izložila je više od 255 miliona ljudi ekstremnim temperaturama koje su često prelazile 38 stepeni Celzijusovih.
Naučnici upozoravaju da prirodni ciklusi hlađenja više ne mogu kompenzovati sve snažnije zagrevanje uzrokovano ljudskim delovanjem i emisijama gasova staklene bašte, zbog čega su brojni regioni širom sveta beležili ekstremne vrućine.
Temperature će rasti i narednih pet godina
Svetska meteorološka organizacija u najnovijoj prognozi navodi da će temperature i narednih pet godina verovatno ostati na rekordnim ili blizu rekordnih nivoa. Postoji 80 odsto verovatnoće da će barem jedna od tih godina srušiti dosadašnji toplotni rekord, a 70 odsto verovatnoće da će petogodišnji prosek privremeno premašiti granicu od 1,5 stepen Celzijusov iznad predindustrijskih nivoa.
Brojne studije i naučne institucije slažu se da su učinci klimatskih promena danas jedna od najvećih pretnji čovečanstvu. Ekstremne temperature ove godine dodatno su pogoršale suše u mnogim regionima jer su ubrzale isparavanje. Podaci UN upozoravaju da 3,6 milijardi ljudi danas nema siguran pristup vodi barem jedan mesec godišnje, a predviđa se da će taj broj do 2050. porasti na više od pet milijardi.
(Srna)
