(GRAFIKA) "Građani Srbije sve nervozniji, planu zbog sitnica" Veliko istraživanje agencije "House of Win": Ovo su TRI KLJUČNA OKIDAČA

Građani Srbije su sve nervozniji, na živce im idu i sitnice, znaju brzo da planu, nekoga to drži par minuta, nekoga i po nekoliko dana. Podizanje tona često se pretvori u otvorenu svađu, čak i među najbližima, a tada nisu isključeni ni teži konflikti, pa čak ni fizički obračuni, tvrde stručnjaci.

Ljude najviše nerviraju bezobrazluk, neljubaznost i neodgovornost, razdražuju ih i svakodnevne vesti, stanje u društvu i neplanirani troškovi, ali nije mali broj ni onih koji su se sa prijateljima ili članovima porodice posvađali zbog politike, pa čak i došli u fizički sukob. Ovo su rezultati najnovijeg istraživanja agencije "House of Win" pod nazivom "Individualne i društvene napetosti u Srbiji".

U poslednjih 7 dana, koliko često ste se iznervirali zbog "sitnice"?

Psihološkinja Bojana Šlajmer ističe da sve zavisi od toga kako neko interpretira šta je za njega sitnica.

- Ono što je za mene sitnica, možda za vas nije, je l'? Tako da je to suština na nekoj individualnoj osnovi kako neko doživljava krizne situacije. Ali ono što bih napravila kao jednu rekapitulaciju, odnosno sažimanje svih ovih nemilih događaja koji se dešavaju, jesu zapravo posledica društva u kome živimo. Naime, ne možemo živeti u društvu, a imati doživljaj da smo odvojeni od tog društva. Znači, prosto ta kolektivna svest kao individualna svest jesu jako važna dva faktora. Znači, da shvatimo da su ljudi u krizi, prvo ekonomskoj krizi. Ljudi žele da prehrane svoju porodicu, nekako rade dva-tri posla, ne provode vreme sa svojom decom. Tako da nekako su to zaista problemi - poručila je ona.

Koliko brzo "planete"?

Bogdan Stojanović, programski direktor agencije "House of Win", je poručio da je "kako kad, ali ima situacija", najčešći odgovor.

- Kad vi saberete sve ove odgovore ljudi koji su rekli da generalno brzo planu, to je izuzetno visok procenat, sada preko 70%. Tako da možemo da zaključimo da su ljudi svesni da im je danas fitilj kraći nego što je bio ranije i da zbog svega što se dešava, zbog te opšte društvene napetosti, zbog kompresije prostora, vremena, danas ljudi i sve manje imaju vremena za neke druge stvari osim da rade, da zarade za život. Tako da u tom smislu, ljudi su postali, svesni da danas, žive u takvom društvu. Deluje mi da je prosečan čovek danas iznenađen kada, ode na šalter i kada neko bude ljubazan prema njemu - rekao je on.

Koja 3 okidača vas najčešće iznerviraju u svakodnevnom životu?

Stojanović ističe da se "ispostavilo da su međuljudski odnosi ključ".

- Ljude više nerviraju ljudi nego stvari ili neke određene situacije. Bilo je tu raznih odgovora zato što je ovo bilo otvoreno pitanje, ali bezobrazluk i neljubaznost je, znači, ljudi su svašta tu i obrazlagali, dakle od toga, kažem, na ulici da se posvađaju s nekim, pa kad moraju da vade ličnu kartu i slično. Neodgovornost ljudi takođe, i bilo je raznih odgovora na društvenim mrežama gde se ljudi prepucavaju, pišu razne komentare. Vesti, stanje u društvu, opet povezano i sa tom dubinskom podelom koja postoji i po političkoj ravni, gde je politička filijacija postala neki odraz identiteta - rekao je on i dodao:

- Iznenađujuće je da je porodica, eto, tek na nekom petom mestu, da novac ipak nije u vrhu, i da ljudi ipak više traže tu neku normalizaciju međuljudskih odnosa pre nego finansijsku satisfakciju i da kad bi verovatno trebali da biraju da li da vam se poveća plata ili možda da imate, više prijatelja, hajde sad tako da banalizujem, da bi verovatno izabrali ovo drugo - kazao je Stojanović.

Kada je dolazilo do fizičkog sukoba najčešći razlog je bio: saobraćajna svađa

Bogdan Stojanović ističe da je saobraćajna svađa najčešće prethodila fizičkom sukobu, a na drugom mestu je politika.

- Kao onaj film "Tri karte za Holivud", sećate se, kada su se ljudi tukli, kada su se porodice delile zbog politike. Deluje mi da nismo još daleko od tog nekog scenarija i da su ljudi, masovno u svojoj porodici ulazili u konfliktne situacije sa najbližim, srodnicima, dakle roditeljima, babama i dedama, zbog različite političke afilijacije - rekao je on.

Psihološkinja poručuje da se ljudi sukobljavaju i oko imovine.

- Ja bih pre rekla da se ljudi oko imovine, brat na brata, sestra na sestru, tako da kad se deli imovina, ovaj, je jedan zaista problem, ovaj, porodičnog konteksta. Znači, prosto neka pravednost, makar da težimo ka nekoj pravednosti. Prva osnovna stvar jeste da diploma prati radno mesto, makar približno, je l' da se zna šta je u opisu nečijeg posla. - poručuje, između ostalog, psihološkinja.

Da li ste se ikada posvađali sa prijateljem ili članom porodice zbog politike?

Bogdan Stojanović ističe da je preko 63% ljudi svesno i priznalo je da su ušli u neke konflikte sa najbližim osobama zbog politike.

- Što znači da taj procenat, evo, usudiću se da kažem, može da bude samo veći. Ne može da bude niži, jer su ovo ljudi koji su priznali da su imali sukob sa, da kažem, članovima porodice zbog politike - naveo je on.

Psihološkinja je, komentarišući ove rezultate istakla da ovo "zavisi od kolektivne svesti, od društvene savesti".

- Nje dovoljno imati savest, potrebno je da vas peče. Zavisi šta je sukob, šta je dovelo do neke rasprave ili do nekog incidenta, kao što rekoh, mikro ili makro incidenta, pa čak i u porodici, je l' tako, i u porodičnom kontekstu. Tako da nekako, čini mi se, da mi trebamo da osvestimo onaj deo naše ličnosti, da se bavimo humanim stvarima, da pomažemo jedni drugima kao zajednica, da smo povezani na taj način. To je suština - istakla je ona.

Ko ili šta vas najviše nervira u sadržajima koje pratite u medijima (portali, društvene mreže, TV)?

Stojanović je istakao da mu je ovo očekivano.

- Ovo je takođe bilo otvoreno pitanje, što znači da su ljudi govorili imena određenih političara da ih najviše nerviraju, ali mi, eto, jednostavno nismo želeli da u tom smislu sada targetiramo ljude. Ali bilo je uglavnom takvih odgovora, jer smo mi to grupisali na jedan jednostavan način, ovaj, politika i političari. Takođe, ovo širenje dezinformacija na društvenim mrežama iritira ljude, jer danas živimo u eri eksplozije informacija i dezinformacija gde je jako teško da isfiltrirate šta je istina, šta je poluistina, šta je šta je laž. To je visoko mesto zauzelo, kada su u pitanju mediji i što možda, eto, može da bude dobar indikator da bi mediji trebalo malo da porade i na tome, jer to nisu samo kada smo ovako postavili pitanje, nismo samo postavili pitanje za društvene mreže, nego društvene mreže i mediji, što znači da širenje raznih propagandnih manipulativnih vesti u tom smislu. Znači, bilo je dosta takvih odgovora - naveo je programski direktor agencije "House of Win".

Šta vas najbrže smiri kada se iznervirate?

Stojanović je istakao da nervozu i stres leči humorom, skretanje pažnje.

- I na osnovu ovog pitanja vidimo da ipak ljudi kao rešenje ne vide neku agresiju, ne vide bekstvo u neku izolaciju, već vide razgovor sa nekom bliskom osobom u tom smislu da traže neku emotivnu stabilnost. Tako da nam ovo na neki način nam daje razlog da budemo i optimistični kad su u pitanju međuljudski odnosi - naveo je on.

Psihološkinja je istakla da neko uzima jedan mehanizam odbrane.

- Humor je mehanizam odbrane. To je psihološka strategija koju ljudi koriste kako bi smanjili anksioznost, podržali potiskivanje i zaštitili svoj ego od preplavljivanja. Međutim, ako vi imate konstantno negativne i socijalne akte u socijalnom kontekstu i ako ta osoba stalno koristi humor, onda o kakvoj se tu osobi radi? Razumete me? Znači, sve treba u granicama normale nekako imati i sagledavati stvari na racionalan način. Znate, racionalnost je jedan od preduslova za zdrav mentalni život čoveka. Ja ne mogu da budem srećna ako je ovo društvo nesrećno. Znate, ako su ljudi oko mene nesrećni. Znači, moja sreća zavisi od okoline, okruženja. Znate, e sad, neko odlazi u teretanu da nekako svoj bes, ovaj, na neki način izbaci, kanališe, izbaci tako. Neko izađe par stanica iz autobusa ranije, pa ide peške, znači, pa razmišlja, ima slušalice u ušima, sluša neku muziku. Znači, sve zavisi šta je za nekoga alternativa u uslovima rizika i neizvesnosti i na koji način kanališe strah - navela je ona.