Lečenje se nastavlja u Švajcarskoj o trošku države Srbije, a Andrija je do sada izdržao više teških operacija
Porodica se zahvalila svima koji pomažu i pružaju podršku malom Andriji
Maleni heroj, devetogodišnji Andrija Knežević iz Bajine Bašte, koji boluje od izuzetno retke Mojamoja bolesti, još jednom je pokazao da iako još uvek samo dete spreman je sa velikim osmehom i verom da se bori za svoje zdravlje. Još jedna operacija obavljena je u Cirihu, a dečak se uspešno oporavlja.
- Hvala Bogu sve je prošlo, on se oporavlja. Velika je ovo briga i strah za nas roditelje, pa je nakon operacije pozlilo mojoj supruzi, Andrijinoj mami. Hitno je prebačena na drugu kliniku, pa je stanje stabilizovano. Aki je u Beogradu na previjanju, sve je dobro podneo i zaista smo ponosni na njega koliko je hrabar i dobar dečak, kaže njegov otac Milija Knežević.
Mali Andrija nastavio je lečenje u Švajcarskoj o trošku države Srbije, a do sada je uspešno podneo više složenih operativnih zahvata. Ovaj dečak širom Srbije osim po svojoj herojskoj borbi postao je poznat i zbog svoje velike ljubavi prema predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću. Prvi čovek države ovog mališana posetio je i lično, što je za Akija, kako je i sam dečak rekao, bilo najlepše iznenađenje pred operaciju.
O Vučićevoj poseti
– Doživeo sam najsrećniji dan u svom životu, a to je dan kada je došao predsednik Vučić kod mene. Nisam mogao da verujem, apsolutno ne znam šta da kažem, to mi je bio najbolji dan na svetu i u životu. Pre nego što je došao, nisam mogao da spavam celu noć, jer su mi roditelji rekli da će možda doći – ispričao je Andrija, sa emocijama koje se ne mogu sakriti.
Andriji je bolest dijagnostikovana 2025. godine, dok su prvi simptomi počeli krajem 2024. Od tada, za njega i njegovu porodicu počinje borba koja traje svakodnevno, borba za zdravlje, ali i za nadu i njegov osmeh. Uz podršku države, sugrađana, ali i uz sopstvenu veru i snagu, Andrija ne odustaje.
Porodica Knežević još jednom upućuje zahvalnost svima koji su pomogli, od komšija i prijatelja, sugrađana, preko opštine Bajina Bašta, do države Srbije, jer su upravo svi zajedno omogućili da Andrijina borba bude lakša, a njegov osmeh glasniji i iz srca.
U vremenu kada često zaboravljamo na prave vrednosti, Andrijina priča podseća da su empatija i ljubav ono što nas čini ljudima. Jer ponekad je jedan dečiji osmeh dovoljan da podseti celu zemlju koliko je važno biti, čovek i koliko treba da se držimo one čuvene Patrijarha Pavla „Budimo ljudi”.
(Rina)
