Kako prevazići PRAZNIČNU DEPRESIJU

Pitanja možete slati i na e-mail adresu zenaportal@ringier.rs sa naznakom "Pitajte psihologa", ali i direktno formularom na našem portalu. Odgovore koje će psiholog Leo Ivanišević dati, objavljivaćemo na portalu Žena.rs svake subote u 16h. Sva objavljena pitanja biće anonimna.

Pitanje

Da li imate konstruktivan i konkretan savet u vezi sa prevazilaženjem praznične depresije?

Odgovor

Draga čitateljko,

Praznična depresija ili praznično neraspoloženje nije ni retka ni neobična pojava, i važno je to reći odmah – sa vama je verovatno sve u redu. Praznici prosto nekad pojačavaju ono što već nosimo u sebi.

Istraživanja pokazuju da se porast depresivnih i anksioznih simptoma tokom praznika češće beleži u urbanim, individualističkim društvima, posebno tamo gde postoji snažan pritisak na lični uspeh, sreću i "dobar život". Razlozi su višestruki: socijalna poređenja, finansijski pritisak, porodična očekivanja, kao i kraj godine koji prirodno pokreće rekapitulaciju života – šta smo postigli, šta nismo, ko je ostao, a ko je otišao.

Zašto se praznici danas često doživljavaju teže nego ranije?

Jedan od ključnih faktora su društvene mreže. One nam nameću ideju da praznici moraju da budu radosni, savršeno organizovani, puni ljubavi, poklona i ekstatične sreće. Imam utisak da su se praznici pretvorili u takmičenje – ko ima lepšu dekoraciju, bolju proslavu, srećniju porodicu. Tako su izgubili svoju osnovnu funkciju: da budu vreme predaha, refleksije i povezivanja. Kada se fokusiramo više na formu nego na suštinu, praznici prestaju da budu izvor radosti i postaju obaveza, zahtev i još jedan kriterijum po kom osuđujemo sebe.

Međuljudski odnosi – najčešći okidač

Praznici često vraćaju u fokus porodične i partnerske odnose, a oni umeju da budu složeni. Za neke ljude to je vreme ponovnog okupljanja i bliskosti, ali za druge donosi pritisak, stare konflikte, osećaj nepripadanja ili podsećanje na ono što nedostaje. Posebno su teški za ljude koji su nekoga izgubili, prošli kroz raskid, razvod ili usamljeno dočekuju praznike. U tim situacijama praznici ne donose utehu, već pojačavaju osećaj gubitka.

Da li je normalno da budemo tužni za praznike?

Da – normalno je. Važno je razlikovati tugu od depresije. Zrela tuga podrazumeva da možemo istovremeno osećati više emocija: biti tužni zbog gubitka ili neuspeha, a u isto vreme zahvalni za ljude i stvari koje su ostale. Tuga ne isključuje zahvalnost, baš kao što radost ne briše bol.

Praznici ne moraju biti veseli da bi bili smisleni. Njihova suština nije u euforiji, već u zajedništvu, zahvalnosti i refleksiji. I svako ima pravo da ih obeleži na način koji je njemu autentičan – ili da ih uopšte ne obeleži.

Šta možete konkretno da uradite?

• Ne poredite se sa drugima. Ono što vidite na društvenim mrežama je tuđa selekcija trenutaka, ne njihova realnost.
• Smanjite očekivanja. Ne morate biti srećni, društveni, puni energije. Dovoljno je da budete iskreni prema sebi.
• Birajte kontakte. Ako vam neki susreti iscrpljuju, dozvoljeno je da ih skratite ili preskočite.
• Dajte sebi pravo na jednostavnost. Niste u obavezi da trošite mnogo novca, organizujete „savršenu“ proslavu ili idete tamo gde vam nije dobro.
• Pronađite mali, lični ritual. Šetnja, razgovor sa jednom dragom osobom, pisanje, tišina – praznici ne moraju biti pompezni da bi imali smisla.

Zamka na koju skoro svi padamo

Jedna od najvećih zamki kraja godine su nerealna očekivanja i novogodišnje odluke. Ideja da ćemo od januara "promeniti ceo život" – telo, karijeru, odnose i sebe – najčešće vodi u blokadu i odustajanje. Visok pritisak ne motiviše, već parališe.

Bolje je izabrati jednu realnu stvar koja vam je važna i kojoj možete biti dosledni. Promena ne dolazi iz velikih rezolucija, već iz malih, održivih koraka. I važno je reći: nije realno da se život transformiše iz korena u jednoj godini – i to nije neuspeh, već realnost.

Još nekoliko konkretnih načina da sebi pomognete tokom praznika

Ako se tokom praznika javlja usamljenost ili osećaj nepripadnosti, važno je znati da se to stanje ne rešava isključivo "čekanjem da se pojave pravi ljudi", već i doprinosom nekoj zajednici. Povezanost često ne nastaje iz dobijanja, već iz davanja. Možete pozvati osobu za koju naslućujete da je takođe sama, uključiti se u volontiranje ili donirati vreme, sredstva ili stvari nekoj dobrotvornoj organizaciji. Time ne samo da pomažete drugima, već i sebe podsećate da imate šta da ponudite, da ste nekome korisni i da postoji neko kome je to važno.

Posebno obratite pažnju na način na koji govorite sebi. Praznici često aktiviraju unutrašnjeg kritičara: "trebalo je da sam postigao/la više", "nešto nije u redu sa mnom", "svi drugi su srećni, samo ja nisam". Teške, grube i maliciozne reči koje upućujemo sebi polako, ali sigurno urušavaju naš duh. Sa druge strane, realistične pohvale i saosećanje prema sebi imaju snažan zaštitni efekat. Podsećajte sebe: nisam savršen/a, ali sam dovoljno dobro ljudsko biće; zaslužujem ljubav i pravo na život čak i kada stvari nisu idealne.

Za neke ljude praznici nose dodatnu težinu zato što nisu imali lepa ili bezbedna praznična iskustva u detinjstvu. Ako su praznici ranije bili obeleženi konfliktima, gubicima ili napetošću, sasvim je razumljivo da ovaj period danas budi nelagodu. Važno je znati da ono što nazivamo "prazničnom magijom" iz detinjstva često nije imalo veze sa savršenim porodicama ili raskošnim proslavama, već sa jednostavnošću: nema škole, ceo dan u pidžami, crtaći, slatkiši, dozvola da budemo bez obaveza i bez osude. Dobra vest je da se to može, bar delimično, rekreirati i danas. Ušuškane večeri uz dobru knjigu ili dirljiv praznični film sasvim su legitiman izbor - čak i ako imate utisak da se "svi drugi negde ludo zabavljaju". To ne znači da zaista propuštate nešto važno.

Važno je prepoznati i strah od propuštanja. On se danas hrani I podstičedruštvenim mrežama i konstantnim poređenjem. Slike tuđih proslava često su nerealne i selektivne, ali naš nervni sistem ih doživljava kao dokaz da "nismo tamo gde bismo trebali da budemo". Podsetite sebe da mirno veče, odmor i povlačenje nisu poraz - često su znak da slušate svoje potrebe.

Na kraju, pokušajte da uradite nešto malo i konkretno što vam vraća osećaj kontrole nad životom. Ne mora to biti ništa grandiozno. Jedan sređen orman, brzinsko sređivanje stana, šetnja, kratka rutina - tek toliko da vidite da vaš napor ima efekat. Taj osećaj da mogu nešto da uradim i da to menja moje okruženje snažno umanjuje osećaj bespomoćnosti.

Praznici ne moraju biti spektakularni da bi bili podnošljivi. Ponekad je sasvim dovoljno da buduspontani, tihi i u skladu sa onim gde ste vi sada. To nije odustajanje od života - to je briga o sebi.

Ako se za praznike osećate tužno, prazno ili umorno – to ne znači da ste slabi, nezahvalni ili "pokvareni". To znači da ste ljudsko biće koji oseća, koje razmišlja o svom životu i koje možda prolazi kroz period u kome mu je potrebno više nežnosti prema sebi, a manje pritiska.