"Ona je MUSLIMANKA, A JA PRAVOSLAVAC i to nam nije bitno": Zoran je prvi Srbin iz svog kraja koji je OŽENIO Albanku: "Za dan smo ugovorili brak, imali smo prevodioca"

Njihova priča postala je dokaz da jezik, vera i nacija ne predstavljaju nikakvu prepreku kada se dvoje ljudi prepoznaju. Zoran nikada nije krio da ga je sudbina naterala da bračnu sreću potraži van granica naše zemlje, direkt u Albaniju.

- Pošto ovde nije bilo devojaka koje bi se udale za mladića na selu, odlučio sam da sa bratom i rođakom krenem u Albaniju jer sam čuo da devojke iz Skadra žele da se udaju za naše momke - priznao je tada Zoran, dodajući u šali da je ženidbom sa Edmondom dobio "glavnu premiju na lutriji".

Upoznavanje je bilo sasvim spontano i otišao je bez ikakvog posrednika ili agencija koje bi spojile dvoje ljudi koji se pre toga nikada nisu videli.

- Iako ništa nismo imali ugovoreno, uspeli smo da pronađemo ženu koja razume srpski i koja nas je uputila na Edmondinu porodicu. Još toga dana smo dogovorili brak, ali smo kasnije još jednom otišli sa poklonima za njenu porodicu, a nju poveli sa nama. Odmah je pokazala koliko je vredna i da razume život na selu - ispričao je Zoran.

Ni Edmonda nije ostala imuna na Zoranov šarm. Ljubav se rodila na prvi pogled i nije bilo mesta sumnji.

- Čim sam ga videla on se meni dopao i dala sam reč. Kada sam dala reč, dva-tri sata nije trebalo, ja sam odmah rešila da idem i to nije bilo prepreke - iskrena je bila Edmonda kada se prisećala njihovog upoznavanja.

Vera i jezik nisu bili problem: "Mi se volimo"

Sredina je u početku sa nevericom i zbunjenošću gledala na njihov brak, ali Zoran je od samog starta imao jasan stav povodom razlika u veroispovesti.

- Nikakve razlike što je ona muslimanka, a ja pravoslavac. Mi se volimo i naši odnosi su fenomenalni. Slažemo se, ljudi još u ovoj sredini ne mogu da shvate neke stvari, da možemo da imamo osećanja jedno prema drugome i da ljubav ne poznaje granice - govorio je on pre 15 godina kada je i doveo svoju suprugu u selo.

Kada je Edmonda tek stigla u Srbiju, najveći izazov predstavljao je jezik. Kako bi prevazišli ovu barijeru u svakodnevnoj komunikaciji, morali su da angažuju prevodioca iz Kuršumlije.

- Mogu da nazovem da je to čast da jednim mladencima ja budem u pomoć na neki način, da im pomognem da oni žive zajedno s obzirom da su se uzeli "na daljinu". Sad još treba da ne mogu da se sporazumeju, pa taman posla - podelio je svoje utiske njihov prevodilac.

Deca kao kruna ljubavi

Kako je vreme odmicalo, Edmonda se potpuno sjedinila sa novom sredinom, a nedugo zatim je za javnost ispričala da kako se brzo uklopila.

- Naučila sam srpski jezik kao da sam ga oduvek govorila. A i ovde sam se odlično snašla, jer su me svi lepo prihvatili. Najsrećnija sam, u stvari, što mi je suprug pun razumevanja i što je kruna našeg zajedništva i ljubavi ćerka Bojana - rekla je ona ranije za B92, a par je u međuvremenu dobio i sina Dejana.

Zoran i Edmonda su po sklapanju braka planirali da u planinskom Sagonjevu žive nekoliko godina dok ne završe izgradnju kuće, nakon čega bi se preselili u grad. Njihov hrabri potez vremenom je postao inspiracija i model mnogim drugim muškarcima iz ruralnih krajeva, dokazujući svima da za pravu porodicu predrasude ne postoje.

Podsetimo, i priča Velibora koji se oženio Albankom ostala je upamćena. Kada mu je rodila četvoro dece, priredila mu je šok od kog ni dan danas ne mogu se oporave.