Izležavanje nije odmor: Zašto praznici troše energiju umesto da je vrate - i kako to prekinuti

Odmor tokom praznika retko izgleda onako kako se zamišlja. Između prazničnih obaveza i izležavanja na kauču, opuštanje lako nestane - a ostane krivica zbog svakog minuta mira.

Praznici se često prikazuju kao vreme potpunog odmora i idilične slike toplih napitaka i bliskosti sa voljenima. Ali, upravo tada, mnogim ljudima opuštanje postaje najteže. Očekivani predah često izostaje, postavljajući pitanje da li je uopšte moguć kvalitetan odmor tokom novogodišnjih i božićnih praznika.

San se najčešće smatra osnovom odmora, ali psihološki oporavak zahteva i periode odmora tokom budnog stanja. Takav aktivni odmor podrazumeva fizičke, društvene i kreativne aktivnosti koje obnavljaju energiju - za razliku od pasivnog izležavanja na kauču i mehaničnog skrolovanja na ekranu telefona.

- Kada se praznični stres nagomila, ovi periodi odmora pomažu u obnavljanju psiholoških resursa, smanjenju stresa i unapređenju blagostanja. Ali, da bi se iskoristile sve prednosti odmora i razonode, potrebno je više od opuštenog jutra ili šolje vrućeg kakaoa. Potrebni su svesno planirani, aktivni periodi oporavka, koji nas pune energijom i pružaju osećaj oporavka - kaže Stejsi Šo, psiholog na Politehničkom institutu Vuster u Masačusetsu, SAD, koja proučava kako odmor podržava učenje, kreativnost i blagostanje.

Zato dobar odmor ne nastaje slučajno – on se predviđa, planira i oblikuje.

Praznični stres

Praznični stres često utiče na emocionalno blagostanje. Finansijski stres se povećava, a promene dnevne rutine mogu da učine decembar iscrpljujućim.

- Dodajte stres zbog putovanja, plus malo izazovne porodične dinamike, i nije iznenađujuće da emocionalno blagostanje opada tokom praznika. Kvalitetan odmor i periodi razonode mogu da ublaže ove stresore, podstičući oporavak i blagostanje. Takođe, mogu da pomognu u smanjenju psihološkog tereta i produže pozitivne emocije dok se ljudi vraćaju na posao - kaže Šo i dodaje:

- Efikasan odmor dolazi u mnogo oblika, od izlaska u šetnju do druženja, slušanja muzike ili bavljenja kreativnim hobijima. Iako na prvi pogled deluju kao distrakcije, ove aktivnosti imaju ključnu funkciju u očuvanju mentalnog zdravlja.

Na primer, istraživanje objavljeno 2015. godine u vodećem časopisu Nacionalne akademije nauka "PNAS", pokazuje da šetnje u prirodi smanjuju aktivnost u delovima mozga povezanim sa tugom i opsesivnim razmišljanjem. Takođe, šetnje u prirodi su povezane sa smanjenom anksioznošću i stresom, pokazuje studija iz 2023. godine u časopisu "Springer nature".

- Druge studije ukazuju da kreativne aktivnosti, poput sviranja klavira ili kaligrafije, značajno smanjuju nivo kortizola, hormona stresa. U stvari, mnoge od najefikasnijih intervencija za depresiju uključuju aktivno učestvovanje u prijatnim aktivnostima u slobodno vreme - ističe Šo.

Nije svako praznično vreme regenerativno

I, logično, nameće se pitanje zašto je tako teško dobro se odmoriti tokom praznika?

- Jedno od najjačih otkrića psihologa i istraživača koji proučavaju slobodno vreme jeste da efikasnost perioda odmora zavisi od toga koliko zadovoljstva i ispunjenosti on pruža pojedincu. Iako zvuči očigledno, mnogi provode slobodno vreme aktivnostima koje im zapravo ne donose zadovoljstvo, što umanjuje psihološki oporavak i blagostanje - ukazuje Šo.

Na primer, poznata studija iz 2002. godine (izvor: PubMed) o tome kako ljudi provode svoje vreme otkrila je da je gledanje televizije najpopularniji oblik slobodnog vremena.

- Ali, učesnici su takođe ocenili vreme provedeno u gledanju televizije kao svoju najmanje prijatnu aktivnost. Oni koji su gledali televizuju više od četiri sata dnevno ocenili su je kao još manje prijatnu od onih koji su gledali manje od dva sata dnevno - navodi Šo.

Slični nalazi proističu i iz istraživanja koje su Stejsi Šo i njene kolege sproveli među studentima (izvor: OSF), gde je primećeno da se na kraju dana često okreću besmislenim distrakcijama, poput društvenih mreža, koje retko donose osećaj obnove energije ili oporavka.

- Iako je ova studija bila ograničena na studentsku populaciju, njeni rezultati odražavaju širi obrazac – mnoge uobičajene aktivnosti slobodnog vremena ne doprinose psihološkom oporavku. Kada sam predstavila nalaze većem istraživačkom timu, jedan od mojih saradnika je rekao: "Zaista vas tera da razmišljate o sebi, zar ne?" U prostoriji se videlo tiho klimanje glavom - prepričava Šo.

Planiranje dobrog odmora

Da bi se izbegle zamke neefikasnog odmora, nauka predlaže planiranje aktivnog odmora i prijatnih aktivnosti, kao i sprovođenje tih planova. Brojna naučna istraživanja pokazuju da osmišljavanje i zakazivanje prijatnih aktivnosti pomaže u smanjenju simptoma depresije i anksioznosti.

- Tokom praznične sezone, to može da znači, na primer, šetnju nakon otvaranja poklona ili čitanje knjige na mirnom mestu nakon popodnevne kupovine, umesto da se odmah prelazi na kućne obaveze. Praćenje rasporeda, a ne raspoloženja, omogućava prekidanje ciklusa neefikasnog odmora i neaktivnosti, čime se postiže veći psihološki oporavak i poboljšava blagostanje - kaže Šo.

Borba sa krivicom

Čak i uz savršeno isplanirane i izvršene periode odmora, osećaj krivice može da se javi. Krivica zbog slobodnog vremena je psihološki konstrukt koji obuhvata osećanja nelagode zbog provođenja vremena u stvarima koje su opuštajuće, a ne produktivne.

- Ovaj osećaj može da umanji zadovoljstvo slobodnim vremenom i naruši jedan od ključnih mehanizama povezivanja odmora sa blagostanjem. A, tokom praznika, problem postaje izraženiji. Promene u dnevnim rutinama, nivou svetlosti, temperaturi i ishrani iscrpljuju energiju, dok visoka očekivanja dodatno pojačavaju krivicu i otežavaju oporavak - upozorava Šo.

Kako pobediti osećaj krivice zbog odmora

Ako su planirani periodi aktivnog odmora odgovor na nekvalitetne cikluse odmora, šta je onda rešenje za osećaj krivice? Istraživanja o krivici zbog slobodnog vremena još su u povoju, ali postoje strategije da se prebrodi taj osećaj.

Iz ličnog iskustva, psiholog Stejsi Šo kaže da su joj sopstvene borbe pokazale nekoliko načina da se odupre pritisku da bude produktivna svakog slobodnog minuta. U nastavku su njeni saveti za borbu protiv pogrešnog uverenja da je odmor samo prerušena lenjost, tokom praznika i nakon toga.

1. Svečano ne mora da znači savršeno

- Prvo, trudim se da ubedim sebe i članove svoje porodice da smanjimo očekivanja u vezi sa našim sezonskim aktivnostima. Nije potrebno da svaki pečen kolačić bude pojedinačno glaziran i ukrašen, niti da svaki poklon bude upakovan savršenom mašnom. Pristajući da smanjimo očekivanja, eliminišemo suvišan posao i krivicu zbog osećaja da ima još toga da se uradi - kaže Šo.

2. Odmor koji stvarno puni baterije

- Drugo, otkrila sam da su opuštajuće aktivnosti koje pružaju snažan osećaj uronjenosti – igranje video igara, šetnje i igranje sa mojim mladim nećacima i nećakinjama – mnogo osvežavajuće od listanja po telefonu ili gledanja televizije na kauču. Ove diverzije zahtevaju moju punu pažnju i sprečavaju me da razmišljam o stvarima kao što su prepuna pošta ili nedovršeni kućni poslovi - prenosi psiholog svoje iskustvo.

3. Prihvatanje umesto izbegavanja

- Konačno, kada osetim krivicu zbog dokolice, prihvatim taj osećaj i pokušavam da krenem dalje. Tokom situacija sa visokim stresom, prihvatanje negativnih emocija umesto njihovog izbegavanja može da smanji simptome depresije - ukazuje psiholog Stejsi Šo i zaključuje:

- Ljudima su potrebni periodi odmora tokom praznika i nakon njih, ali to ne dolazi uvek lako ili prirodno svima. Uz mala prilagođavanja i namerne akcije, dobar odmor može da bude dostupan tokom ove praznične sezone.

(The Conversation)