REM faza sna je najintenzivnija za sanjanje, a mozak tada radi gotovo kao tokom budnosti dok je telo nepokretno.
Dužina sna u REM fazi obično odgovara stvarnom vremenu, a ljudi bolje pamte snove ako se probude tokom te faze.
Ljudi koji redovno pamte živopisne, emocionalno intenzivne snove imaju tendenciju da imaju lakši i isprekidaniji san. Bude se se umorni, sa "teškom" glavom, mozgom koji odbija da se uključi u dan, i osećajem da su sanjali celu noć.
Međutim, da li sanjarenje zaista može da iscrpi?
Jakut Fatima, profesor za zdravlja sna, Danijela Vilson, naučni saradnik i naučnik za san i Nisrin Auira, rukovodilac istraživačkog programa, svi sa Univerzitet Sanšajn Koust u Australiji, objašnjavaju da svi sanjamo, ali da se ne sećaju svi snova.
Prema njihovim rečima, većina snova se dešava tokom REM faze sna - brzo kretanje očiju, koja čini 20 do 25 odsto ukupnog vremena spavanja.
- Tokom noći imamo četiri do šest ciklusa REM faze, pri čemu svaki ciklus postaje duži kako se jutro približava. Svi sanjamo, a većina nas sanja više puta tokom noći, bez obzira na to da li se toga sećamo ili ne. Ako se probudite tokom ili odmah nakon REM faze, veća je verovatnoća da ćete se setiti šta ste sanjali - kažu Jakut Fatima, Danijela Vilson i Nisrin Auira.
Da li će neko da se seti sna može da zavisi i od emocionalnog intenziteta sna i od toga da li se nakratko probudi noću, kao i od razlika u načinu na koji pojedinačni mozgovi čuvaju sećanja preko noći.
- Ljudi koji redovno pamte živopisne, emocionalno intenzivne snove imaju tendenciju da imaju lakši i isprekidaniji san - navode one.
Šta se dešava u mozgu kada se sanja
Prema njihovim rečima, tokom REM faze sna, mozak radi gotovo istom brzinom kao kada smo budni, aktivirajući se, dok telo potpuno miruje.
- Vaši mišići su u suštini paralizovani, što vas sprečava da odglumite ono što se dešava u snu. Istovremeno, delovi mozga koji upravljaju emocijama – amigdala, hipokampus i talamus su veoma aktivni. Prefrontalni korteks, koji obično održava stvari racionalnim i logičnim, je mnogo manje angažovan. Dakle, dobijate živopisna, emotivno nabijena iskustva koja deluju potpuno stvarno, ali nemaju logičkog smisla. Taj deo je normalan - objašnjavaju Jakut Fatima, Danijela Vilson i Nisrin Auira.
Koliko dugo traju snovi
Većina ljudi pretpostavlja da su snovi kratki, fragmentirani bljeskovi. U stvari, dokazi ukazuju na suprotno. Snovi u REM fazi sna izgleda da se odvijaju otprilike u realnom vremenu.
- Kada su istraživači probudili ljude iz REM faze sna i zamolili ih da opišu svoj san, dužina njihovog opisa se uveliko poklapala sa trajanjem provedenim u fazi sanjanja sna - REM epizoda. San koji se čini kao 20 minuta verovatno je toliko trajao i u stvarnom životu.
- Ljudi greše u proceni koliki deo cele noći su proveli sanjajući. Stresan ili živopisan san se oseća duže i ostaje sa vama. Tupan san nestaje pre nego što uopšte otvorite oči.Pored toga, uglavnom se sećamo snova tokom kojih smo se zapravo probudili. Neko ko je bio siguran da je sanjao celu noć verovatno je imao potpuno normalnu noć REM faze sna. Slučajno su se probudili tokom emocionalno nabijenih delova sna, i to su oni koji su im ostali u sećanju - navode Jakut Fatima, Danijela Vilson i Nisrin Auira.
Da li, zaista, sanjanje umara
Tokom REM faze sna, mozak se ne odmara na način na koji to dubok san dozvoljava. Uprkos tome, studije snimanja mozga sugerišu da ova potrošnja energije sama po sebi ne objašnjava umor koji ljudi osećaju nakon intenzivne noći sanjanja.
- Samo sanjanje izgleda ne utiče na kvalitet sna, osim ako ne pretvara u noćne more. Jednostavnije objašnjenje je sledeće - ako se sećate sna, gotovo sigurno ste se probudili tokom njega. Ta buđenja, čak i ona koja jedva registrujete, oduzimaju vreme od dubokog sna.
- Ova buđenja takođe daju mozgu manje mogućnosti da se reši otpadnog proizvoda koji se zove adenozin. Tokom dana, adenozin se nakuplja u mozgu. Kako se akumulira, pritisak na spavanje raste. Jedan od glavnih zadataka sna je da ga izbaci, a to najefikasnije radi tokom dubokog sna. Probudite se pre nego što se to završi i sledećeg dana biste mogli biti umorniji - pojašnjavaju Jakut Fatima, Danijela Vilson i Nisrin Auira u tekstu objavljenom u The Conversation.
One kažu i da je buđenje iz REM faze sna takođe teže za telo nego buđenje iz lakših faza:
- Može izazvati inerciju sna, to gusto, maglovito stanje u kojem vaš mozak odbija da se uključi. Umor nije posledica sanjanja -to je posledica toga kada ste se probudili i iz koje faze ste izašli.
Razmišljati o kvalitetu sna
Kada je san prekinut ili se više puta prekida, mozak nadoknađuje izgubljeno REM vreme narednih noći, provodeći veći deo sna u toj fazi. Ovo se naziva REM rebaund.
- Ponovni povratak REM faze je kompenzatorni odgovor, a ne problem sam po sebi. Pravi problem je ono što uzrokuje poremećaj sna. Ako redovno pamtite većinu svojih snova, osećate kao da se broj snova koje sanjate povećao ili se budite umorni većinu jutra, vaš fragmentirani san može značiti da mozak ne dobija duboke, restaurativne faze koje su mu potrebne. Ako vas ovo opisuje i utiče na to kako se osećate i funkcionišete tokom dana, vredi razgovarati sa svojim lekarom - savetuju naučnice Jakut Fatima, Danijela Vilson i Nisrin Auira.
Šta su snovi i zašto sanjamo: Šta san govori o zdravlju, emocijama i sećanjima
Mesečarenje u snu kod dece i odraslih: Uzroci i simptomi somnabulizma
Vučji sat: Šta se dešava u telu između 3 i 4 ujutru