Ubod ose u predelu usta i vrata zahteva hitnu intervenciju: Kako prepoznati opasnost i pravilno tretirati i najteže reakcije na koži

Ubod ose predstavlja čestu letnju neprijatnost koja kod većine ljudi izaziva samo trenutan, oštar bol i prolazni otok na mestu povrede. Iako ovi insekti napadaju isključivo kada se osete ugroženo ili kada brane svoje gnezdo, njihov otrov može da izazove različite reakcije organizma, što zavisi od mesta uboda, ali i od opšteg zdravstvenog stanja.

Dok većina osoba uspešno sanira posledice prve pomoći kod kuće, ubodi osa mogu da postanu izuzetno opasni u slučaju pojave teških alergijskih reakcija. Poseban oprez je neophodan ukoliko dođe do uboda u predelu glave ili vrata, ili ako se radi o višestrukim ubodima, kada toksičnost otrova može ozbiljno da ugrozi unutrašnje organe i funkcije tela.

Simptomi uboda ose

Simptomi uboda ose uključuju oštar bol i otok. Teške alergijske reakcije mogu da izazovu poteškoće sa disanjem ili vrtoglavicu.

Neposredno nakon uboda ose, može da se oseti oštar, intenzivan bol na mestu uboda. Ubrzo nakon toga, može da se javi crvenilo, svrab i eventualno otok oko tog područja.

Mesto uboda može da ostane osetljivo na dodir čak i nakon nekoliko dana.

Ako je osoba ranije već bila ubodena, imuni sistem može da pokrene snažniju reakciju, što može da rezultira intenzivnijim otokom oko uboda ili duž celog dela tela gde je ubod.

Kod osoba koje imaju razvijenu alergiju na otrov osa, može doći do pojave abnormalnih i težih reakcija organizma. U zavisnosti od ozbiljnosti alergije, ovo može da se manifestuje kroz nekoliko simptoma, uključujući:

• koprivnjaču,
• grčeve u stomaku,
• poteškoće sa disanjem,
• oticanje jezika ili grla,
• vrtoglavicu,
• gubitak svesti.

Pojava bilo kog od navedenih simptoma alergijske reakcije zahteva hitnu medicinsku pomoć. Između jedne i dve osobe na 1.000 ljudi je alergično na ubode osa.

Ubodi u predelu usta ili vrata takođe zahtevaju hitno traženje medicinske pomoći, s obzirom na to da oticanje u tim područjima može da dovde do opstrukcije disajnih puteva i ugroziti život.

Šta uzrokuje ubod osa

Insekti iz porodice osa, koja takođe uključuje žute ose i stršljene, poznati su po tome što su agresivniji od medonosnih pčela ili bumbara. Iz tog razloga, veća je verovatnoća da ubode osa nego bumbar.

Obično, ovi insekti bodu ljude ili životinje kada se osete ugroženo. Takođe ubadaju ako veruju da su njihova gnezda ili košnice pod napadom ili na neki način ugroženi. Ako se sumnja na najezdu osa ili se vidi gnezdo osa, ne treba pokušavati sa samostalnim uklanjanjem. U tom slučaju se zove profesionalna služba za kontrolu štetočina kako bi ga bezbedno uklonili.

Faktori rizika

Biljke, drveće i druga gusta vegetacija mogu da pruže mesta za skrivanje osa. Ako u blizini kuće postoji veliki broj cvetnih biljaka, veća je verovatnoća da se naiđe na osu i bude uboden.

Takođe, ako se radi na otvorenom ili radi specifično sa biljkama, postoji veći rizik od uboda. Gnezda i košnice mogu da se nađu ispod krovnih streha ili na spoljnoj opremi kao što su merdevine. Savetuje se preduzimanje dodatnih mera opreza kako bi se sprečili ubodi u slučaju bivanja u ovim uslovima.

Nošenje parfema, kolonjskih voda, lakova za kosu i drugih mirisa takođe može da izloži čoveka riziku od uboda ose, jer se ovi proizvodi smatraju olfaktornim mamcima (ili privlačnim mirisima) za ose i mogu da ih privuku.

Kako se dijagnostikuju ubodi osa

Većina ljudi zna kada ih je ubola osa i može da opiše insekta lekaru. U slučajevima kada ne postoji sigurnost o tome koji je insekt izazvao ubod, alergolozi mogu da primene kožne testove i analize krvi kako bi precizno identifikovali specifičnu vrstu insekta.

Test krvi omogućava lekaru da pogleda tačan protein u alergenu koji možda uzrokuje alergijsku reakciju. Ovo može da pomogne lekaru da identifikuje specifičnu vrstu insekta koji bode (ili više njih) koji uzrokuje reakciju, kao što su medonosna pčela, žuta osa ili papirna osa.

Alergolozi takođe mogu da koriste kožni test ubodom (skin-prick test) da utvrde da li je osoba alergična na ose ili neku drugu vrstu insekata koji bodu. Ovaj intradermalni kožni test uključuje nanošenje male količine tečnosti koja sadrži otrov insekta na leđa ili podlakticu, a zatim bockanje male, sterilne sonde kako bi se omogućilo tečnosti da prodre u kožu. Ako se dobije podignuta, crvenkasta urtikarija ili izbočina u roku od 15 do 20 minuta, to može da ukazuje na alergiju.

Tretmani za ubode osa

U slučaju uboda ose, neophodno je odmah pristupiti pružanju prve pomoći kako bi se ublažile posledice i sprečile dalje komplikacije. To može da pomogne u ublažavanju bola i sprečavanju komplikacija. Evo nekoliko koraka koje stručnjaci preporučuju da se preduzmu prilikom tretiranja uboda ose:

• Provera da li postoje alergija: Postupak prve pomoći započinje se hitnom proverom takozvanog ABC protokola - odnosno prohodnosti disajnih puteva (airway), funkcije disanja (breathing) i stanja cirkulacije (circulation). Sve dok osoba izgleda dobro, može da pređe na sledeći korak. Ako postoji poteškoća sa disanjem, grlo joj otiče ili je u stanju šoka, odmah treba zvati hitnu pomoć. Osobi koja doživljava alergijsku reakciju može da bude potrebna hitna primena epinefrina (EpiPen).
• Uklanjanje žaoke: Ukoliko je žaoka ostala u koži, preporučuje se njeno uklanjanje struganjem pomoću ivice kreditne kartice ili tupe strane noža. Brzo uklanjanje žaoke smanjiće izloženost otrovu.
• Pranje područja: Temeljno pranje područje uboda sapunom i vodom.
• Nanošenje leda: Da bi se smanjio otok, nanosi se led ili hladne obloge na mesto uboda na 10 do 15 minuta odjednom.
• Mirovanje: Ako je moguće, nemojte se kretati i držite pogođeno područje mirnim. Ovo će sprečiti širenje otrova.
• Korišćenje oralnog antihistaminika: Antihistaminici, mogu da pomognu u ublažavanju svraba i smanjenju alergijskog odgovora.
• Uzimanje lekova protiv bolova: Ukoliko bol potraje, mogu da se primene analgetici koji se izdaju bez lekarskog recepta, poput ibuprofena, što ujedno doprinosi i smanjenju upalnog procesa.
• Nanošenje kreme protiv svraba: Krema sa 1 odsto hidrokortizona ili kalamin losion mogu da pomognu u ublažavanju svraba i sprečavanju češanja. Može i da se napravi pasta od sode bikarbone i vode, iako to nije efikasno za svakoga. Neophodno je izbegavati češanje mesta uboda, s obzirom na to da takvo delovanje može da ošteti kožu i značajno poveća rizik od nastanka bakterijske infekcije.

Kako sprečiti ubode osa

Kako bi se rizik od uboda ose sveo na minimum, potrebno je da se održava bezbedna distancu. Izbegavanje uznemiravanja gnezda i suzdržavanje od naglih pokreta, poput mahanja rukama u blizini insekata, ključni su koraci, jer ose u stanju ugroženosti reaguju agresivnije. Pored toga, primenjuju se i druge preventivne mere predostrožnosti radi zaštite od uboda:

• Boravak na otvorenom zahteva nošenje dugih pantalona i košulja, izbegavanje hodanja bez obuće, kao i upotrebu rukavica tokom rada.
• Preporučuje se nošenje čiste odeće, izbegavanje parfema i kolonjskih voda, kao i obavezno tuširanje pre izlaska, jer miris znoja može da izazove agresivno ponašanje insekata.
• U slučaju uboda, neophodno je odmah ući u zatvoreni prostor, s obzirom na to da ose tokom uboda oslobađaju hemijske supstance koje signaliziraju ostatku roja da napadne, što povećava rizik od višestrukih uboda na otvorenom.
• Potrebno je redovno održavati i orezivati biljke i drveće u blizini stambenih objekata.
• Limenke i druge posude treba isprati pre odlaganja, a hranu tokom boravka napolju držati pokrivenom.
• Uklanjanje svih sumnjivih gnezda i najezda insekata treba prepustiti licenciranim stručnim službama.

Komplikacije kod uboda ose

Ubodi osa mogu da se leče kod kuće bez ikakvih komplikacija. Međutim, u nekim slučajevima ljudi mogu da razviju dodatne iritacije kože ili infekcije nakon uboda. Na primer, mogu da razviju celulitis (bakterijsku infekciju) nakon uboda ose ako se kopa ili češe to područje.

Takođe mogu da se dožive komplikacije ako je osoba ubodena više puta ili ako je alergična na otrov ose. Istraživanja su pokazala da ljudi koji su ubodeni više puta mogu da imaju veću verovatnoću da dožive nekoliko različitih komplikacija zbog toksičnosti otrova ose.

U ekstremnijim slučajevima, ljudi su doživeli:

• šok
• rabdomiolizu (razgradnju mišića)
• hemolizu (uništavanje crvenih krvnih zrnaca)
• disfunkciju jetre
• koagulopatiju (oštećeno zgrušavanje krvi) i drugo.

Inkluzivno, ljudi koji su umrli od uboda najčešće su bili ubodeni u glavu ili vrat. Veoma retko, smrt nastupa usled toksičnih efekata zadobijanja stotina uboda.

Istraživači su takođe otkrili da je više ljudi umrlo od neanafilaktičkog šoka ili drugih komplikacija poput povrede organa nego od anafilaksije (teške alergijske reakcije). To znači da ne mora da se bude alergičan na ose da bi se bilo u riziku. U proseku, oko 60 ljudi godišnje umre od uboda pčela.

(Health)