Veća količina melanina u tamnijoj koži pruža određeni stepen zaštite, ali to ni blizu nije dovoljno da spreči razvoj raka
Samo jedna opekotina, naročito u detinjstvu ili ranoj mladosti, udvostručuje rizik od melanoma
Mnogi veruju da su odsustvo opekotina i prirodno tamnija koža sigurna karta za bezbrižno leto, ali dermatolozi upozoravaju da rak kože ne bira ten.
Rano otkrivanje ove bolesti je ključni preduslov za uspešno izlečenje, ali duboko ukorenjene zablude i dalje predstavljaju glavnu prepreku pravovremenom odlasku na pregled. Rak kože je ozbiljno oboljenje praćeno brojnim mitovima o tome šta ga uzrokuje, kako se manifestuje i kako se adekvatno zaštititi.
Zbog toga je neophodno da se ove zablude osvetle kroz prizmu savremene medicine i egzaktnih podataka. Sledi 5 uobičajenih mitova o raku kože.
Mit 1: Samo izlaganje suncu izaziva rak kože
- Istina: Izloženost ultraljubičastom (UV) zračenju jeste primarni, ali nikako jedini faktor rizika za nastanak malignih promena.
- Genetika, hronične bolesti, izloženost specifičnim hemikalijama, pojedini lekovi, medicinsko zračenje, pa čak i virusne infekcije igraju značajnu ulogu u razvoju bolesti - objašnjava dr Adam Fridman, profesor i šef dermatologije na Medicinskom fakultetu "Džordž Vašington" u Vašingtonu.
Na primer, Humani papiloma virus (HPV) naučno je povezan sa razvojem karcinoma skvamoznih ćelija (skvamocelularni karcinom, drugi najčešći oblik raka kože), dok statistika pokazuje da svaka deseta osoba obolela od melanoma ima porodičnu istoriju ovog maligniteta.
Treba istaći da je melanom najsmrtonosniji oblik raka kože, a može da se pojavi bilo gde na telu - na koži, ali i na sluzokoži svih organa, na noktima, pa čak i u očima. Na primer, rak kože na glavi je često skriven iza kose, a čini skoro 20 odsto svih slučajeva melanoma. Ujedno, bilo kakva promena na noktu - tamna mrlja, tačkica ili široka tamna pruga - može da bude znak melanoma nokta.
Takođe, melanom se neretko pojavljuje na mestima koja su minimalno ili potpuno neizložena sunčevoj svetlosti, poput dlanova, stopala, u usnoj duplji, pa čak i u genitalnoj regiji. Upravo zbog ovih skrivenih opasnosti, stručnjaci insistiraju na redovnom mesečnom samopregledu čitavog tela, kao i na obaveznom godišnjem pregledu kod dermatologa.
Mit 2: Karcinomi kože nisu opasni
- Istina: Svaki oblik raka kože, ukoliko se ignoriše i ne leči u ranoj fazi, sa sobom nosi rizik od fatalnog ishoda ili teških zdravstvenih komplikacija.
Ovo se bezuslovno odnosi na melanom, ali oprez je neophodan i kod nemelanomskih tumora, kao što je bazocelularni karcinom (karcinom bazalnih ćelija) koji čini čak 80 odsto svih registrovanih slučajeva.
- Iako se bazocelularni karcinom retko širi i retko je smrtonosan, ukoliko se ignoriše i ne leči, on može da prodre u dublja tkiva, mišiće i kosti, izazivajući teška oštećenja - upozorava dr Fridman.
Sa druge strane, melanom ima stopu preživljavanja od čak 99 odsto u roku od pet godina ako se otkrije u ranoj fazi. Međutim, ta stopa dramatično pada na svega 35 odsto ako se dijagnostikuje nakon što se proširio na udaljene organe (metastatski melanom).
- Zato je važno biti oprezan u vezi sa uobičajenim znacima raka kože i obaviti pregled kod dermatologa. Bilo da je u pitanju promena na mladežu, ranica koja ne zarasta ili neobična mrlja na telu, pregled može da spasi život - napominje dr Fridman.
Mit 3: Suncu je potrebno mnogo vremena da ošteti kožu
- Istina: Oštećenja od sunca jesu kumulativna, ali trajne promene na DNK ćelijama kože mogu da nastanu nakon samo nekoliko minuta izlaganja UV zračenju.
- Samo jedna ozbiljna opekotina praćena plikovima, naročito u detinjstvu ili ranoj mladosti, može da duplira životni rizik od razvoja malignog melanoma - naglašava dr Tina Alster, direktorka Vašingtonskog instituta za dermatološku lasersku hirurgiju.
Kratki, naizgled bezazleni periodi izlaganja – poput obavljanja svakodnevnih poslova u gradu ili šetnje kućnog ljubimca – kontinuirano doprinose ukupnom oštećenju tkiva.
- To se najbrže dešava kod ljudi svetle puti - objašnjava za "Prevention" dr Šon Alen, dermatolog iz Kolorada i portparol udruženja za rak kože, ukazujući na biološki mehanizam gde sunčevi zraci prodiru kroz nezaštićenu barijeru, direktno oštećuju DNK u ćelijama i pokreću proces njihovog nekontrolisanog deljenja.
Jedina pouzdana preventivna mera jeste svakodnevna primena krema sa zaštitnim faktorom SPF 30 ili više, čak i tokom oblačnih dana ili kratkotrajnih izlazaka na otvoreno.
Mit 4: Solarijumi su danas bezbedniji
- Istina: Savremeni solarijumi ne samo da nisu bezbedniji, već u pogledu onkološkog rizika predstavljaju znatno veću opasnost od prirodnog sunčanja.
Aparati u kozmetičkim salonima emituju ekstremno visoke i koncentrisane doze UVA zračenja, koje prodire duboko u dermis, oštećuje kolagen i direktno uzrokuje mutacije povezane sa karcinomom i prevremenim starenjem kože.
Kliničke studije pokazuju da korišćenje solarijuma pre 35. godine života povećava rizik od nastanka malignog melanoma za čak 75 odsto. Pored melanoma, veštački izvori UV zračenja drastično podižu učestalost bazocelularnog i skvamoznog karcinoma.
Onkolozi širom sveta apeluju na potpunu apstinenciju od solarijuma, jer ne postoji nivo zračenja u ovim kapsulama koji se sa medicinskog stanovišta može smatrati bezopasnim.
Mit 5: Ako ne možete da izgorite, nemate razloga za brigu
- Istina: Iako veća količina melanina u tamnijoj koži pruža određeni stepen zaštite, to ni blizu nije dovoljno da spreči oštećenja i razvoj raka.
- Ako bi se najtamniji ten izjednačio sa kremom za sunčanje, FDA (Američka agencija za hranu i lekove) vam ne bi dozvolila da tvrdite da će to sprečiti rak kože - slikovito objašnjava dr Fridman.
Matematički gledano, prirodna zaštita koju pruža tamni ten ekvivalentna je faktoru SPF 13, dok bazični, svetlo-smeđi ten nudi zaštitu od svega SPF 3 ili 4, što je daleko ispod minimalnog medicinskog standarda koji nalaže upotrebu faktora 30.
Najveća opasnost ovog mita leži u statistici: kod osoba sa tamnijim tenom rak kože se u proseku otkriva u znatno kasnijoj i agresivnijoj fazi bolesti, upravo zbog lažnog osećaja bezbednosti. Kod osoba sa višim nivoom melanina, karcinom je češće uslovljen genetskim faktorima i manifestuje se na netipičnim regijama, kao što su dlanovi, tabani i nokatne ploče.
- Ljudi sa tamnijim tonovima kože treba da budu svesni suptilnih, upornih promena na koži, posebno na područjima koja nisu izložena suncu - zaključuje dr Fridman.
Mladež "ružno pače": Vodič za prepoznavanje da li je kancerogen
Rak kože može da imitira gljivičnu infekciju, i obrnuto - kako ih razlikovati
Varljiva linija na noktu - rak, modrica ili gljivica: Kako napraviti jasnu razliku
